уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

Катедре помажу опстанак српског језика у свету

Држава покреће очување лектората за српски језик у иностранству и обезбеђује финансијску подршку за то. Својевремено се наш језик, само у Француској, учио на чак 11 универзитета
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 20.12.2017. у 22:00
На Кар­ло­вом уни­вер­зи­те­ту у Пра­гу срп­ски се учи на Ка­те­дри за ју­го­и­сточ­но­е­вроп­ске и бал­ка­но­ло­шке сту­ди­је (Фото Пиксабеј)

Да би се спречило да се на светским универзитетима гасе катедре за српски језик Министарство просвете, науке и технолошког развоја је одлучило да оснује одбор за лекторате, који ће бринути о овим телима у иностранству. То је договорено на састанку Младена Шарчевића, министра просвете, са Владаном Вукосављевићем, министром културе и информисања. Приликом сусрета у Министарству просвете истакнуто је да би афирмација српског језика, књижевности и културе у свету требало да буде видљивија и један од приоритета српске политике.

Два министра су оценила да се у јавности већ годинама с правом поставља питање српских лектората у иностранству и указује на чињеницу да их је све мање.

Зато се, како саопштавају, мора предузети све што је могуће на државном нивоу како би се тај процес зауставио и покренуо супротан – оснивање нових српских лектората у свету. Шарчевић и Вукосављевић констатовали су да би рад српских лектората у иностранству хитно требало да се системски уреди и за то обезбеди неопходна подзаконска регулатива и потребна финансијска средства. Потом ће, како наглашавају, држава утврдити план оснивања и ширења српских лектората у свету ‒ у складу са својим потребама и могућностима финансирања.

У одбор за лекторате ући ће делегирани представници Министарства просвете, Министарства културе и информисања, Министарства спољних послова, Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду и Филозофског факултета у Нишу. Ово тело треба да покрене иницијативу за доношење правилника и подзаконских регулатива за избор лектора, њихово упућивање у иностранство и начин финансирања.

Српски, односно српскохрватски језик, некада је имао веома добар статус на европским и светским универзитетима, у оквиру факултета или катедра за славистику. Број лектората на којима се изучавао српски био је импозантан, а у јавности је познато да се, само у Француској, наш језик својевремено учио на чак 11 универзитета. Српски лекторати, као веома значајна места за изучавање и ширење нашег језика, а тиме и културе, гасе се, а њихова места преузимају професори који предају хрватски, бошњачки и црногорски језик.

„Политика” је пре седам месеци писала о овом проблему, нагласивши да се „један од главних разлога за гашење лектората налази у чињеници да се српска држава никада није системски позабавила овим проблемом, али и да су министарства просвете и културе међусобно жонглирала одговорношћу и издвајањем новца из буџета за финансирање лектората”.

Србија је 2000. године имала 47 лектората, а сада је број драгоцених иностраних седишта наше културе и језика спао на двадесетак. Док смо се својевремено поносили лекторима у иностранству, попут писаца Данила Киша и Милована Данојлића, на значајним славистичким катедрама у свету више се не изучава српски језик. Рајна Драгићевић, професорка Филолошког факултета у Београду, за наш лист је објаснила да се на многим универзитетима у свету изучавање српског језика подводи под такозвани босанско-хрватско-српски, или се укључује као изборни предмет у студије историје, културе, књижевности и језика неког региона.

– Тако се, на пример, на Карловом универзитету у Прагу српски језик учи на Катедри за југоисточноевропске и балканолошке студије. Јужнословенским језицима и културама придружени су албански и румунски језик, што значи да је наш језик издвојен из славистике и да је постао тек неважан предмет на студијама о географском региону којем припадамо, чиме се његов статус још више деградира – објашњава професорка Драгићевић.

Она је недавно упозорила да на том чувеном универзитету, основаном 1348. године, о српском језику брине још само једна лекторка из Србије, а да њен рад финансира Чешка. Када она престане да се бори за очување српског језика на Карловом универзитету, професорка Драгићевић сумња да ће његово изучавање бити укинуто, што је немерљива штета за Републику Србију.

Остаје нам да се надамо да се два министра са почетка приче издвајају из мора својих колега које су без много таласања годинама игнорисале овај проблем и да ће дан и иницијатива за оснивање Одбора за лекторате представљати прекретницу у очувању овог дела српске културе.

По броју лектората Србија дупло заостаје за Хрватском и Словенијом

Српски лекторати на страним универзитетима веома су значајни за промоцију овдашње културе јер на њима гостују уметници из Србије, преводе се дела наших писаца, покрећу иницијативе за јачање културне сарадње две земље, али и стварају услови за привредну сарадњу.

Док Хрватска има око 60, Словенија више од 50 лектората у свету, Србија, која је до 2000. била раме уз раме са суседима, за непуне две деценије успела је да преполови број катедри на којима се широм планете изучавао наш језик.


Коментари4
76501
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... bas je lep primer iz Ceske i za mnoga druga delovanja kako bi trebalo da se radi ... predsednik te drzave nije hteo da potpise priznavanje tkzv drzave Kosovo i tuzio se do ustavnog suda sa parlamentom svoje sopstvene zemlje koji je glasanjem to uradio,jer se borio protiv nasilnog,okupatorskog nacina secesionisanja ... na kraju je morao jer je sud tako presudio,funkcija ga na to obavezuje ...
Драгољуб Збиљић
НЕМОГУЋ ЗА ЖИВОТ ЧЕТВОРОЛИКИ ЈЕЗИК СРБА. Српски лингвисти не схватају да треба да забораве српскохрватски језик. И треба да знају да је српски језик нормиран тако да није подесан ни за учење у свету ни за опстајање код Срба у данашњој норми. не може нормално да постоји и да се чува језик са четвороструком нормом: 1. српски језик на ијекавском на ћирилици, 2. српски језик на ијекавском на латиници, 3. српски језик на екавском на ћирилици, 4. српски језик на екавском на ћирилици. Па где у свету постоји неки други тако нормиран језик. Ослободите се једном србохрваштине и задржавање у норми свега оног што појединачно постоји у политички нормираним другим језицима као варијантама српског језика. Три варијанте српског језика су признате и регистроване у свету и српски језик више не може да постоји с нормом која обједињава све те варијанте у стандардном језику. Такав четворолики језик постоји у варијантама, али је немогуће да постоји тако четворолико нормиран данас језик срба.
Neša
U ovo veruju samo naivni. Kada nema pozitivnih rezultata potežu se lepa, i nerealna, obećanja.
Леон Давидович
Српски језик су очерупали ови сепаратисти и још гори су они који су им признали измишљене језике. Тако вештачки испада да српски језик говори све мање људи. А како мање људи говори и што је мањи утицај државе у свету то је и интересовање за изучавање таквог језика мање.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља