петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Извоз кукуруза смањен за 90 одсто

Драматичан пад тражње у протекла два месеца, стала продаја преко Дунава. – Покривамо само околна тржишта, али и то све мање јер нам у региону купце преузимају Украјина, Русија, Румунија и Мађарска
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 20.12.2017. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Само месец дана од када је објављено да се Србија, све донедавно, котирала међу десет највећих светских извозника житарица са берзе стиже извештај о готово драматичном паду тражње страних купаца за нашим кукурузом.

У октобру и новембру, ове године, извезено је свега 59.440 тона кукуруза и то углавном у државе региона. Забрињавајуће је то што је ова количина чак 90 одсто мања у односу на исти период 2016. када смо на страна тржишта пласирали око 569.000 тона кукуруза.

– Овај податак сасвим довољно говори о ценовној неконкурентности домаћег кукуруза у односу на светско тржиште– саопштила је Продуктна берза у Новом Саду. Други разлог пада промета јесте чињеница да ће Србија ове године, због суше, имати за извоз свега 850.000 тона овог пољопривредног производа, што је три пута мање него прошле године.

Услед ових проблема Србија је изгубила позицију осмог највећег светског извозника кукуруза и ове године сасвим сигурно нећемо бити у друштву највећих – потврдио је Вукосав Саковић, из Удружења „Жита Србије”. Под великим је знаком питања и укупан приход који ће нам донети тај, годинама најзначајнији, извозни производ аграра чији је пласман на страна тржишта у рекордној 2016. вредео 346 милиона долара.

– Пад извоза почео је још у јулу ове године и наставља се из месеца у месец. Очекује се да ће ове године извоз вредносно бити мањи око 100 милиона долара. Када „паднете” на првом извозном производу то је озбиљан проблем за државу – истиче Саковић. Главни проблем је, каже, што кукуруза нема довољно за озбиљнији извоз, тако да га преко Дунава до луке Констанца практично уопште и не продајемо. Покривамо само околна тржишта, али и то све мање јер нам и у региону са кукурузом све више конкуришу Украјина, Русија, Румунија и Мађарска.

– У остатку света род кукуруза био је добар, Србија је најгоре прошла. Од жетве, цена је пала са 18,5 динара на 16,8, али је то и даље скупо у односу на конкуренцију. Нажалост произвођачи су највише погођени и њима је свака цена мала. Међутим, реалност је да се купци окрећу онима који су јефтинији – каже наш саговорник.

Цена транспорта до црноморске луке Констанца такође је значајна ставка у крајњој цени кукуруза и осталих житарица које се извозе. Удружење „Жита Србије” раније је апеловало на државу да помогне у регулисању правила на водотоку Дунава, што би омогућило пловидбу речно-морских бродова и коначно избацило посреднике из ланца трговине. Главни проблем је, заправо, што су у наше воде давно престали да долазе речно-морски бродови.

– Они су нам неопходни да бисмо робу могли директно да продајемо широм Средоземног мора, а не да будемо везани само за румунску Констанцу. Код транспорта кукуруза то би нам смањило цену за бар пет до седам евра по тони, колико нас кошта претовар – објашњава Саковић. Додаје да би нам се доласком ових бродова генерално отворила могућност да житарице продајемо директно и будемо конкретнији. Истакао је да је Србија ту могућност изгубила још са гашењем „Истпоинта” Зорана Дракулића, који је у Констанци имао силосе и речну флоту које је продао када је запао у финансијске проблеме. Од тада се јављају посредници у ланцу трговине житарицама. Осим у окружењу ништа не продајемо директно. Иако наш кукуруз, рецимо, стиже до Вијетнама ми смо га продали овде, на нашим дунавским лукама и купац га даље транспортује до Констанце.


Коментари14
6cdf5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Kukuruz se izvozi i u Crmu Goru , ali mora da je okrunjen.
Милорад
Поразговарајте са Државом Венецуелом, венецуеланци не могу да живе без њихове АРЕПЕ од Кукурузног Брашна. Ви Венецуели Кукуруз а Венецуела Србији Сирову Нафту где бих се вршила прерада у Азотари Панчево и у Рафинерији Новом Саду и ствар у реду. Има држава које ће да купе ако немају Девизе може и КОМПЕНЗАЦИЈА зар је то проблем. Ја га не видим.
Живко
Храна мора бити у једној паметној држави приоритет.Извести се може и мора само оно што остаје после ситуације да се нахрани народ.Ако се у пољопривреду(производњу хране)улаже и паметно ради,онда је држава стабилна!Није суша сваке године,као ни берићет.Зато се у берићету складишти а у суши извози вишак.Ови принципи су добро знани сваком правом сељаку-добром домаћину.А кад се наш државни естаблишмент угледа на доброг домаћина,е онда можемо накривити капу!!!
Prle Kocan
Vlajko..jos bi dodao proizvodnju kukuruznog ulja za domacu potrosnju i izvoz.
Bora Skrbic
Valjda se Vucic dogovorio sa bratskim Rusima, da malo smanje njihov izvoz kukuruza, da bi mogli da povecamo nas izvoz.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља