недеља, 15.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:50
Београдске приче

Град кранова

Срамота је да у 21. веку у Београду који жели да постане модерна европска метропола трећина града нема канализацију
Аутор: Горан Весићчетвртак, 21.12.2017. у 22:02
(Фото Петар Мирковић)

Средином деведесетих година прошлог века имао сам ту част и привилегију да путујем са бившим министром спољних послова СР Југославије и амбасадором СФРЈ у НР Кини Илијом Ђукићем. Једном ми је чика Илија рекао да када год отпутује у неки град не чита новине, нити гледа статистику. „Само пребројим кранове у граду и одмах ми је јасно да ли се град развија или не”, рекао ми је тада Илија. Те речи сам запамтио за цео живот. Управо зато када ме питају која је најважнија промена која се догодила у нашем граду у последње четири године немам никакву дилему да кажем да је највећа победа то што је Београд постао град кранова.

Да у Београду има грађевинских кранова на сваком кораку види се голим оком. Шта кажу подаци? Град Београд је у периоду од 2010. до 2013. године издао укупно 1.977 локацијских дозвола и 309 грађевинских дозвола.

Укупна површина за изградњу на основу издатих грађевинских дозвола износила је 793.780 метара квадратних или нешто мање од 200.000 метара квадратних годишње. У периоду од 2014. године до 15. децембра 2017. године, град Београд издао је укупно 2.443 локацијска услова и 644 грађевинске дозволе. На основу издатих грађевинских дозвола укупна површина за изградњу износи 2.572.391 метар квадратни или нешто мање од 644.000 квадрата годишње. Ове године очекујемо да ћемо издати дозвола за око милион квадрата, што је било незамисливо пре само неколико година. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда, у периоду од 2010. до 2013. године, обрачунала је накнаде за нешто више од милион квадрата. У периоду од 2013. до 2017. године обрачунати су накнаде и доприноси за 2,1 милион квадрата. Тако је Београд постао град кранова. Ако томе додамо да смо затекли три инфраструктурна градилишта, а да их данас има само у дирекцији више од 70, јасно је у чему је разлика.

Када је у питању изградња инфраструктуре показали смо и доказали да Београд није само на Теразијама, Дедињу или Врачару. За нас је Београд и Падинска Скела, и Бесни фок, и Јабучки рит, и Ђуринци, и Прогар, и Калуђерица, и Угриновци, и Рипањ, и Степојевац, и Сремчица, и Дражевац, и Скела... Није било београдске власти која се није заклињала да су јој сви делови Београда једнаки и да град не дели на центар и периферију. Али, биле су то само лепе речи. Рубни делови града заостајали су за центром када је у питању инфраструктура, односно водовод, канализација, путеви и јавни превоз. Срамота је да у 21. веку у Београду који жели да постане модерна европска метропола трећина града нема канализацију, да многи грађани немају воду, а о путевима и квалитетном јавном превозу не желим ни да говорим.

Наша политика је да се у наредним деценијама на целој територији Београда изгради недостајућа инфраструктура. И ту неће бити компромиса. Већ смо објавили план да се у наредних десет година изгради канализациона инфраструктура са пет фабрика за прераду отпадних вода. Почели смо са првом фабриком у Великом Селу. Тако ћемо решити и велики еколошки проблем јер данас се цела градска канализација излива директно у Саву и Дунав и ми смо последња метропола у Европи у којој се то дешава.

Да је тако показују подаци о улагању у приградске општине Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу града Београда. У периоду од 2008. до 2013. године уложено је 756,9 милиона динара или 126 милиона динара годишње. У периоду од 2014. до 2017. године Дирекција је у приградске општине уложила 2,27 милијарде динара или 567,5 милиона динара годишње.

Грађевински бум у Београду повезан је са смањењем незапослености у нашем граду. Данас на посао чека нешто мање од 89.000 људи, док је 2013. године незапослених било нешто мање од 110.000. Када погледате статистику видите да је највише новозапослених у сектору услуга и ИТ индустрије. Зато веома изненађује најава једног од кандидата на предстојећим градским изборима, бившег градоначелника Драгана Ђиласа, да ће зауставити изградњу у Београду и да се више неће градити тржни центри, зграде и хотели, већ само болнице и вртићи. Неко ко је макар један дан био градоначелник требало би да зна да су хотели и тржни центри приватне инвестиције у које држава не улаже ни динар, већ само ствара повољан амбијент за инвестирање. Требало би да зна да инвеститори када граде плаћају доприносе за грађевинско земљиште граду од којих се граде школе или вртићи. Ако нема инвестиција, ако нема кранова и изградње, нема ни новца од којег би град Београд улагао у инфраструктуру. Јер новац за инфраструктуру не пада са неба већ га обезбеђују инвеститори. Разумем да у кампањи кандидати дају различите, често непромишљене изјаве. Без обзира на то што је кампања, они својим порукама не смеју да плаше стране инвеститоре, да их терају из Београда, да остављају наше људе без радних места, као и да заустављају инвестициони бум који се управо догађа у нашем граду. У Београду је покренут точак инвестиција и ако се сада заустави питање је када ћемо и да ли ћемо га икада поново покренути. Кретање тог точка важније је од сваке политике и питања ко ће бити на којој функцији.


Коментари0
f5b46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља