недеља, 21.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:28
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 23. ДЕЦЕМБРА

Година дежурних криваца

Оно што спа­ја три са­свим хар­мсов­ска „слу­ча­ја“ је­сте хлад­но­крв­ност с ко­јом су филм­ски про­ду­цен­ти, за­бри­ну­те гра­ђан­ке и увек стро­га вој­ска при­сту­пи­ли „ре­ша­ва­њу про­бле­ма“, те не­у­пит­на ре­ше­ност да Ке­вин Спеј­си бу­де из­бри­сан, Бал­ту­со­во плат­но скло­ње­но и Ба­лу­ши­је­ва сли­ка спа­ље­на
петак, 22.12.2017. у 18:22
Избрисан из филма: Кевин Спејси (Фото Викимедија, CC BY SA 3.0)

ДВАНАЕСТИ ИГРАЧ
Пре десетак дана Њујорк тајмс је објавио чланак у коме је описано како је глумац Кевин Спејси „избрисан“ из најновијег холивудског блокбастера Ридлија Скота Сав новац на свету. Филм говори о отмици унука нафташког магната Џ. П. Гетија и о одбијању шкртог богаташа да плати тражени откуп од седамнаест милиона долара. Кевин Спејси је одиграо улогу нафташког магната, али су продуценти, након бурне негативне реакције јавности на његово јавно признање како је још 1986. сексуално узнемиравао малолетног глумца Ентонија Рапа, одлучили да двоструког оскаровца замени Кристофер Пламер.

Након што је осамдесетосмогодишњи глумац који је, да се подсетимо, у филму Сарајевски атентат Вељка Булајића тумачио лик Франца Фердинанда пристао да замени ражалованог колегу, Ридли Скот је за само неколико дана поново снимио све двадесет и две сцене у којима се појављује Џ. П. Морган.

Вуле Журић

ИНТЕРВЈУ

Изгубљени у преводу, усамљени у нади

Оно што ме је поред сусрета са Црњанским увело у „причу“, јесте непрекидно размишљање о том чуду које се зове Балкан. Још је старија прича о породици која нестаје у некаквој митској магли. Наглашени контраст суве народне епике и разиграног барока један је од важних слојева ове изложбе, каже сликар Милета Продановић

Милета Продановић (Фото Анђелко Васиљевић)

На отва­ра­њу из­ло­жбе Ге­нус – по­ро­дич­не при­че Ми­ле­те Про­да­но­ви­ћа, про­шле су­бо­те у Чач­ку, у гла­со­ви­тој Га­ле­ри­ји „На­де­жда Пе­тро­вић“, Бран­ко Ку­кић је рекao да Ми­ле­та Про­да­но­вић „при­ла­зи исто­ри­ји с ле­ђа“. У пре­пле­ту сли­ка, ци­та­та, гла­со­ва, Про­да­но­вић је овог пу­та при­шао сво­јим да­љим и бли­жим пре­ци­ма ста­вља­ју­ћи по­ро­дич­ни на­ра­тив у кон­текст епо­хал­них исто­риј­ских до­га­ђа­ја као што су крај ди­на­сти­је Обре­но­вић, Пр­ви свет­ски рат, ра­то­ви Ма­ри­је Те­ре­зи­је за ау­стриј­ско на­сле­ђе, ула­зак срп­ског на­ро­да у сред­њо­е­вроп­ску ци­ви­ли­за­ци­ју... 

А све је по­че­ло се­ћа­њем на 1973. го­ди­ну ка­да је умет­ник имао 14 го­ди­на и ка­да га је отац, сли­кар, Бо­жа Про­да­но­вић од­вео у исту ову га­ле­ри­ју на уру­че­ње Ди­со­ве на­гра­де Ми­ло­шу Цр­њан­ском. 

Марија Ђорђевић

МИЛЕНА

Вила

Умет­ни­ци ко­ји се пла­ше да го­во­ре пу­ним гла­сом тре­ба да ћу­те. Ми­ле­на је го­во­ри­ла ка­да су сви ћу­та­ли. Го­во­ри­ла је ка­да је тре­ба­ло и шта је тре­ба­ло. Сла­ва про­ла­зи бр­же не­го вре­ме. Вре­ме не­ма ми­ло­сти пре­ма умет­ни­ци­ма. Нај­те­же је по­бе­ди­ти вре­ме. Ми­ле­на је то ус­пе­ла! За­то јој се ди­ви­мо и во­ли­мо је!

Милена Дравић у филму Човек није тица, Душана Макавејева,
са изложбе у Културном центру Београда

Ви­ла у ју­жно­сло­вен­ској ми­то­ло­ги­ји пред­ста­вља жен­ско нат­при­род­но би­ће на­кло­ње­но љу­ди­ма. За­ми­шља­на је као из­у­зет­но ле­па де­вој­ка злат­не ко­се и са кри­ли­ма, оде­ве­на у ду­ге, про­зрач­не ха­љи­не и на­о­ру­жа­на стре­ла­ма. Пре­ма ве­ро­ва­њи­ма, из­вор ње­не мо­ћи је у ње­ној ко­си. Веч­но је мла­да. Ве­ро­ва­ло се да се ра­ђа из ро­се не­ког цве­ћа, кад па­да ки­ша и гре­је сун­це и кад се на не­бу по­ја­вљу­је ду­га. Сво­је двор­це, из­у­зет­не ле­по­те и рас­ко­ши, гра­ди на обла­ци­ма.

Све ове ка­рак­те­ри­сти­ке мо­гу се при­ме­ни­ти на на­шу филм­ску, по­зо­ри­шну и тe-вe ви­лу Ми­ле­ну Дра­вић. Веч­но је мла­да. У очи­ма но­си не­бо. У ко­си сун­це!

 Предраг Перишић

РОМАН ВЕКА: ЈАДНИЦИ

Волимо ли јаднике само док певају

У про­те­клих сто пе­де­сет го­ди­на, вла­де раз­ли­чи­тих иде­о­ло­шких опре­де­ље­ња усво­ји­ле су ре­цеп­те ко­је је Вик­тор Иго пре­пи­сао. Уки­нут је при­нуд­ни те­жак рад за­тво­ре­ни­ка, омо­гу­ће­но је ро­би­ја­ши­ма да по­сле од­ле­жа­не ка­зне про­на­ђу по­сао и сме­штај без дис­кри­ми­на­ци­је, за­ко­но­дав­ство пре­по­зна­је и убла­жа­ва ка­зну ако је пре­ступ учи­њен из пре­ке по­тре­бе

Класична илустрација за „Јаднике“, 1942.

Ода­кле се уоп­ште у ан­гло­сак­сон­ском све­ту рас­плам­са­ла ово­ли­ка ли­те­рар­на и дру­штве­на по­ле­ми­ка о књи­зи ста­рој сто пе­де­сет го­ди­на, а при то­ме пи­са­ној на њи­ма стра­ном је­зи­ку? По­вод да се на­ве­ли­ко и на­ши­ро­ко раз­го­ва­ра о ро­ма­ну Вик­то­ра Игоа дао је аме­рич­ки про­фе­сор ком­па­ра­тив­не књи­жев­но­сти на Прин­сто­ну Деј­вид Бе­лос, чи­ја се књи­га Ро­ман ве­ка: Чуд­но­ва­та аван­ту­ра „Јад­ни­ка“, об­ја­вље­на у ја­ну­а­ру, на­шла на ли­сти од де­се­так нај­бо­љих пу­бли­ци­стич­ких оства­ре­ња ове го­ди­не у Бри­та­ни­ји и Аме­ри­ци. 

Ње­го­ва сту­ди­ја, фо­рен­зич­ка ви­ви­сек­ци­ја, или би­о­гра­фи­ја Јад­ни­ка, пи­са­на је на ен­гле­ском и још ни­је пре­ве­де­на на фран­цу­ски је­зик. Си­ја­сет нај­е­ми­нент­ни­јих аме­рич­ких и бри­тан­ских кри­ти­ча­ра има­ло је при­ли­ку да пре Иго­о­вих зе­мља­ка пре­су­ди Бе­ло­су и ње­го­вој оце­ни да су Јад­ни­ци упр­кос сво­јем кри­ву­да­вом то­ку, и не­бро­је­ним ру­кав­ци­ма, нај­зна­чај­ни­ји ро­ман де­вет­на­е­стог ве­ка, а мо­жда и овог на­шег.

Зо­ра­на Шу­ва­ко­вић

НАУКОМЕТРИЈА

О полувремену живота научне истине

Док је у ствар­но­сти би­ло 3,5 ми­ли­гра­ма гво­жђа у 100 гра­ма спа­на­ћа, до струч­не, а кaсније и до ла­ич­ке јав­но­сти до­спе­ла је вест о де­сет пу­та ве­ћој ко­ли­чи­на – 35 ми­ли­гра­ма. То се десило јер је Ерих фон Волф по­ста­вио де­ци­мал­ни за­рез на по­гре­шно ме­сто

По­па­је­ва сна­га про­гла­ше­на по­чет­ком 20. ве­ка по­сле­ди­цом хран­љи­во­сти спа­на­ћа

Суштински задатак науке одувек је био приближавање истини и зато није тешко разумети да знање током времена трпи непрекидне трансформације, јер се мењају чињенице које га чине. У свету сваке године излази око два и по милиона публикација само из поља биомедицине и свака од њих нас бомбардује неком научном студијом, која нуди боље путеве ка истинама којима се тежи.

Ако изузмемо огромне научне истине Галилеја, Њутна, Тесле, Ајнштајна и неких других великих људи, нема наука и истина имуних на застаревање, а каткад се у њима проналазе грешке које нико деценијама није запазио. Безбројни су примери лаковерности великих стручњака, а камоли обичног света.

Мом­чи­ло Б. Ђор­ђе­вић

ЏЕЗ СКИЦЕ

Приче из прошлости (и њихов космички сјај)

По­ло­ви­на ал­бу­ма је пра­во ме­сто за ба­ла­ду „I Still Dre­am ‘bo­ut You“. То је и нај­бо­љи мо­ме­нат да про­це­ни­мо Угље­шин та­ле­нат: ме­ло­ди­ја од­мах оста­је у ми­сли­ма и те­ра вас да по­ку­ша­те да је пе­ва­те у се­би кад је по­но­во слу­ша­те, што је ре­дак ква­ли­тет

Угље­ша Но­ва­ко­вић   (Фото Никола Јовановић)

Угље­ша Но­ва­ко­вић квин­тет – „Ta­les from the Past“

(Me­tro­po­lis Jazz, 2017)

Вр­ло је ве­ро­ват­но да сам Угље­шу Но­ва­ко­ви­ћа пр­ви пут слу­шао 19. ок­то­бра 2009. го­ди­не, у сак­со­фон­ској сек­ци­ји Soul Con­nec­tion Big Ban­da. При­ли­ка је би­ла дво­стру­ко све­чар­ска: Гој­ко­вић је сла­вио се­дам­де­сет осми ро­ђен­дан пред­ста­вља­ју­ћи ор­ке­стар­ске аран­жма­не де­ла свог опу­са ин­спи­ри­са­ног му­зи­ком Бал­ка­на, а Дом омла­ди­не Бе­о­гра­да је, по­во­дом 45. ро­ђен­да­на ку­ће, при­вре­ме­но отво­рио вра­та Дан­синг дво­ра­не у ре­но­ви­ра­њу, ко­ја ће, за­хва­љу­ју­ћи до­на­ци­ји аме­рич­ког на­ро­да, уско­ро би­ти на­зва­на Аме­ри­ка­на.

Бли­жио се и ју­би­лар­ни 25. Бе­о­град­ски џез фе­сти­вал: уз­бу­ђе­ње ви­ше, да ма­ње обра­ти­те па­жњу шта се све де­ша­ва ис­пред вас. 

Во­ји­слав Пан­тић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари3
72b0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U tekstu "Kulturnog dodatka" - "Reforme su dobre dok ne dodju do tvog praga", na pitanje POLITIKE: "Imamo li utisak da su lokalni mediji zapostavljeni?", narocito su tacni odgovori: "Digitalizacija je sve lokalne TV takoreci prevela u regionalne" (g. M. Jankovic) i "Na brdovitom Balkanu oni su podigli predajnike na visoke kote i svaki taj predajnik obuhvata nekoliko puta veci prostor" (g. S. Crnobtnja). Medjutim, svaki taj predajnik ima mogucnost regulacije (smanjenja) izlazne snage i na taj nacin smanje svoje zone pokrivanja. Stavise, sajt JP "Emisiona Tehnika i Veze" sadrzi stvarne infotmacije i podatke o Prvom, Drugom i Trecem multipleksu. Taj, stvarni pristup multipleksima se znacajno razlikuje od propisanog pristupa u preciscenom tekstu clana 7 Pravilniku o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu, pre svega zato sto je putem Treceg multipleksa u Srbiji uvedena digitalna terestricka TV radio-difuzna sluzba uslovnog pristupa.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Povodom stampanog teksta "Politike" (Kulturni dodatak) - "Reforme su dobre dok ne dodju do tvog praga", a u vezi RATEL-ove "Javne konsultacije o Nacrtu Pravilnika o utvrđivanju Plana raspodele frekvencija/lokacija/oblasti za terestričke digitalne zvučne radiodifuzne stanice u delu VHFopsega (216-230 MHz) za teritoriju Republike Srbije", koja iz nepoznatih razloga jos nije zavrsena, - krajnje je vreme da se, pored pravilnika koji je predmet ove javne konsultacije, utvrdi kao prioritet i nova strategija razvoja digitalne terestricke zvucne (audio) radio-difuzne sluzbe. Stavise, smatram da bi strucni clanovi radna grupa za izradu nove medijske strategije trebalo da razmotre i u svom dokumentu detaljno utvrde, kao prioritet, nacin prelaska sa analonih na digitalne audio (zvucne) medijske usluge.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U drugom pasust stampanog teksta "Reforme su dobre dok ne dodju do tvog praga", sa podnaslovom OKRUGLI STO: STANJE MEDIJA U SRBIJI (2), najavljena su pitanja: "Koji su problemi medijs u Srbiji od pocetka tranzicije do danas, kako se u medijskij sferi regulisu tokovi novca, sta je donela privatizacija medija, pitanje drzave kao vlasnika medija, sistem subvencija na lokalu". Medjutim i u ovom tekstu iz cetiri dela vidi se da su ucesnici opet uglavnom razgovarali o stanju i problemima finansiranja medijskih organizacija. Niko nije pomenuo mogucnost finansiranja medijskih (proizvodnih) organizacija iz prihoda distributivnih organizacija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља