субота, 21.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
ПОСЛЕ ОДЛУКЕ УСТАВНОГ СУДА О ОБУСТАВИ ИЗБОРА

Парламент ипак бира шест председника судова и девет судија

У Алумни клубу тврде да су недавно на незаконит начин изабрани тужиоци. – ДВТ: некима смета што су предлози кандидата састављени у већу
Аутор: Мирослава Дерикоњићпетак, 22.12.2017. у 22:00
Високи савет судства (Фото Д. Јевремовић)

Скупштински одбор за правосуђе прихватио је јуче предлог да парламент изабере шест председника судова, као и девет судија које се први пут бирају на судијску функцију на предлог Високог савета судства. На седници одбора се полемисало о томе да ли је Уставни суд Србије донео привремену меру о обустављању поступка избора судија због незаконитости правилника на основу кога су и предложени кандидати који се први пут бирају на судијске функције.

Осим довођења у питање ефикасности српског судства (правосуђу недостаје неколико стотина судија), одлука Уставног суда отворила је још једно питање: да ли су у праву полазници поменуте академије или највиша судијска и тужилачка тела у земљи, која спроводе избор носилаца правосудних функција. Чланови Алумни клуба недавно су тврдили да су представници Државног већа тужилаца (ДВТ) на незаконит начин изабрали више од 50 заменика тужилаца широм Србије.

Своје наводе поткрепили су тврдњом да су спискови кандидата који ће бити изабрани направљени пре одржавања седнице највишег тужилачког тела.

У Алумни клубу за „Политику” кажу да њиховом удружењу није био циљ блокада система, већ његово правилно функционисање на принципу владавине права.

– Морамо да уђемо у дијалог са ВСС коме ћемо дати и предлоге и отворени смо за конструктивна решења. Питање процедуре избора судија је примарно питање судске независности и правне државе и не смемо га сводити на незадовољство полазника Правосудне академије својим положајем у правосуђу у односу на судијске сараднике – каже Синиша Трифуновић, председник АКПА.

С обзиром на то да им још није достављена одлука Уставног суда, у ВСС-у јуче нису желели да је коментаришу, нити да одговоре на питање шта она значи за функционисање правосуђа, да ли ће се „спорни” правилник мењати...

У стручној служби ДВТ-а одбацују наводе полазника академије и кажу да би потпуно нелогично било да се одлука о 309 кандидата, колико их је конкурисало за заменике тужиоца, доноси без икаквих претходних припрема.

– Пре седнице припремљени материјали достављају се члановима и потом се размењују мишљења, предлози и идеје. Очигледно је да у оваквим ситуацијама некима смета што су предлози кандидата састављани у већу, односно што их није састављао неко други, како се то раније дешавало. Чланови Алумни клуба су, у ствари, група заинтересованих кандидата који су незадовољни бројем њихових чланова који су предложени и који су, чини се, почели да верују да имају неко ексклузивно право на избор – кажу у стручној служби ДВТ-а.

Предложени кандидати чији је избор стопиран одлуком Уставног суда питају како је могуће да држави није интерес да коначно изабере људе из судова, од којих неки имају и две деценије радног искуства и хиљаде самостално израђених најсложенијих судских одлука.

– Много је већа штета то што нису попуњена судијска места у привредним и Управном суду, него један неизабрани полазник Правосудне академије, с обзиром на то да само Привредни суд у Београду тренутно има десет непопуњених судијских места – наводе кандидати.

Кубуровић: Најобјективнији јавни конкурс

Министарка правде Нела Кубуровић каже за наш лист да је последњи избор најобјективније спроведен јавни конкурс с обзиром на то да је пре нешто више од два месеца ДВТ, након иницијативе Уставног суда за оцену уставности Правилника за избор јавних тужилаца, донео нови правилник.

– Новим правилником елиминисани су сви критеријуми који могу да створе сумњу да постоји неки субјективни утицај приликом предлагања кандидата. Једини критеријум на основу ког се кандидати предлажу јесте спроведени тест, тако да су они који заврше Правосудну академију у потпуности изједначени са кандидатима који су полагали испит. Оно што могу одговорно да тврдим јесте да су предлагани кандидати који су добили највећу оцену. На седници се расправљало о свим кандидатима, седница није била тајна пошто су били и представници Алумни клуба и представници Удружења судијских и тужилачких помоћника. С обзиром на то да је само гласање било тајно они су били удаљени са седнице приликом изјашњавања сваког члана о сваком кандидату – објашњава министарка.

УСТП тражи оцену уставности оспорених закона

Удружење судијских и тужилачких помоћника (УСТП) Србије поздравило је брзо поступање Уставног суда поводом одлуке о суспензији примене правилника за избор судија, али и изразило сумњу да је суд у том случају прекршио прописе.

Удружење у саопштењу прецизира да постоји бојазан да је дошло до повреде одредаба Правилника о раду Уставног суда, с обзиром на то да су поједине судије имале обавезу да поднесу предлог за своје изузеће од одлучивања, услед евентуалног сукоба интереса у овом случају.

У УСТП-у очекују да ће Уставни суд донети одлуке и поводом других иницијатива за оцену уставности и законитости и подсећају да су 31. јула поднели иницијативу за оцену уставности и законитости одредаба Закона о јавном тужилаштву и Закона о судијама, а која је требало да се решава пре оцене законитости правилника, преноси Танјуг.


Коментари10
bc7f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола
Pisao sam i na drugim sajtovima, pa eto i ovde. Evo ja sam jedan od kandidata koji je predlozen za zamenika na aktuelnom konkursu. Radim 11 godina u tuzilastvu. Visi strucni saradnik sam. Predlozen sam zbog toga sto radim fakticki kao zamenik i po kvantitetu i kvalitetu! Predlozeni su pomocnici sa ogromnim stazom i ogromnim iskustvom! Nikada nisam bio clan politicke partini / ni jedne, cak ni blizak ni jednoj politickoj partiji! Izuzetno zlonamerni, nekorektni navodi Alumni kluba! Nisam predlozen zato sto poznajem ovga ili onoga, vec zato sto u odnosu na sve predlozene kandidate imam najvise staza posle pravosudnog ispita i zato sto sam na testu dobio dve petice i to je sve i to je to, zaista. Nije tajna da pored petica na testu je kriterijum bio staz, i imajuci u vidu to, jasno se moglo predpostaviti ko ce biti predlozen. Uvek se moglo predpostaviti da ce Usian Bolt osvojiti zlato, al ne zato sto je tu nesto namesteno, vec zato sto je najbolji.
Владимир Петковић
Нема неке везе са текстом али има са насловом. Нисам знао да Србија има "Парламент", све до сада сам мислио да има "Скупштину". Да је по Српском имала би "Сабор", и дан данас Срби се "сабирају", на жалост, још само по селима, на "саборима". Да се дигну на Други српски устанак Срби су одлучили на Таковском сабору (не ни на "скупштини" ни на "парламенту"!) 23. априла 1815. године! Толико.
Nenad Stevanovic
Расправе на скупштинском одбору за правосуђе често су или апсурдно кратке и протоколарне или површне па не чуди да се олако прелази прело одлука Уставног суда. Тај суд некад им се свиђа, некад не, не видим доследност скупштинског одбора и његовог председника из Јединствене Србије.
Меха
Још су ономад креативни властелини рекли ,,нећемо се ваљда држати закона ко пијан плота,, уосталом закон је ту за знасе кога и све то праве и пишу људи па ови или они за себре и није много битно, и тако се зна ко је главни и ко се пита.
nikola andric
U kontekstu organizacije odnosno uspostaljanja ''nezavisnog sudstva'' kao jedne od tri drzavnih vlasti pored zakonodavne i izvrsne vlasti treba naci adekvatan metod imenovnja sudija. Mesanje izvrsne vlasti u sudsku je naravno neprikladno (primer Poljske) pa je pitanje institucije koja predlaze sudije zakonodavnoj vlasti (parlamentu) kompleksno. Iskustvo iz takozvanih ''pravnih drzava'' je pokazalo da sama sudska vlast treba gaji pravnu etiku i da se stara o integritetu i profesionalnoj sposobnosti clanova te da bi sudska organizacija bila jedina sposobna institucija da oceni pravnu i eticku sposobnost predlozenih sudija. Ta metoda naravno predpostavlja narodno poverenje u sudsku vlast koju sudska vlast u Srbiji nije mogla da ostvari iz poznatih razloga. Bez socijalne i politicke sigurnosti sudija nema ''pravne drzave'' sa zamisljenim nezavisnim sudstvom. Nema druge nego to poverenje dati sudskoj vlasti unapred i bez ''pogadjanja''. Time se ipak nekad mora poceti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља