понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:49

Једина касарна у југозападној Србији још се није предала

Аутор: Бранко Пејовићпетак, 22.12.2017. у 21:41
Пожешка касарна после обнове (Фото С. Јовичић)

По­же­га – Из ми­ров­не ми­си­је УН у да­ле­ком Ли­ба­ну, ко­ју су од ма­ја до де­цем­бра про­фе­си­о­нал­но оба­вља­ли на по­нос Вој­сци Ср­би­је, не­дав­но су се вра­ти­ли и при­пад­ни­ци 22. пе­ша­диј­ског ба­та­љо­на Дру­ге бри­га­де КОВ, ста­ци­о­ни­ра­ног у ка­сар­ни „Пе­тар Ле­ко­вић” у По­же­ги. Са­да је­ди­ном пре­о­ста­лом гар­ни­зон­ском ме­сту у це­лој ју­го­за­пад­ној Ср­би­ји. 

Вој­ном објек­ту с тра­ди­ци­јом ду­гом 133 го­ди­не, ко­ји је у ре­фор­ма­ма на­ше вој­ске то­ком ми­ну­ле де­це­ни­је нај­пре уки­нут, за­бо­ра­вљен и за­ко­ро­вљен, да би по­след­њих го­ди­на уз на­по­ре и ула­га­ња от­по­чео но­ви жи­вот.

Све је са­да под ко­нац уре­ђе­но у кру­гу по­же­шке ка­сар­не, сви објек­ти и про­сто­ри у ко­је се вој­ска вра­ти­ла пре че­ти­ри го­ди­не.

На за­до­вољ­ство По­же­жа­на, јер па­жњу пре­ма овом гар­ни­зо­ну ло­кал­на са­мо­у­пра­ва и ста­нов­ни­штво че­сто ис­ка­зу­ју. Као што је увек би­ло то­ком ду­ге исто­ри­је те ка­сар­не, у чи­јој спо­мен-со­би пи­ше да је по­же­шки гар­ни­зон отво­рен 22. ма­ја 1884, те да је, уз оста­ле, и Сте­па Сте­па­но­вић две го­ди­не ов­де слу­жбо­вао и ма­јор по­стао. С тим што је­ди­ни „пра­зан ход” у тој по­ве­сти, пе­ри­од од 2007. до 2012. го­ди­не, ума­ло ни­је за­у­век за­вр­шио та­ко ду­гу по­же­шку вој­ну при­чу.

У то­ку 2007. го­ди­не, ка­ко се мо­же про­чи­та­ти у спо­мен-со­би, „ре­а­ли­за­ци­јом ор­га­ни­за­циј­ско-мо­би­ли­за­циј­ских про­ме­на Вој­ске Ср­би­је рас­фор­ми­ра­на је 19. пе­ша­диј­ска бри­га­да”. Па је ка­сар­на у По­же­ги исе­ље­на и та­ко без вој­ске оста­ла по­сле 123 го­ди­не. Све што је ту би­ло по­че­ло је да про­па­да, оси­па се, у ко­ров за­ра­ста. Бо­ље сре­ће у то вре­ме ни­су би­ли ни дру­ги вој­ни објек­ти у око­ли­ни По­же­ге: ужич­ка ка­сар­на, на при­мер, пре­да­та је у вла­сни­штво гра­да Ужи­ца за вој­не ста­но­ве, па је са­да у не­кад вој­ном објек­ту у Кр­ча­го­ву умет­нич­ка га­ле­ри­ја, у кру­гу бу­ду­ћи „Лидл”, но­ви сту­дент­ски дом и дру­го.

Ма­да за­тво­ре­на, по­же­шка ка­сар­на је та­да ипак одо­ле­ла та­ла­су пре­да­је вој­них зда­ња у ци­вил­не ру­ке, што јој је, по­ка­за­ло се, не­на­да­но омо­гу­ћи­ло но­ви жи­вот. У Вој­сци Ср­би­је до но­вих ор­га­ни­за­ци­о­них про­ме­на до­шло је 2012. го­ди­не, ка­да је од­лу­че­но да ка­сар­на „Пе­тар Ле­ко­вић” бу­де об­но­вље­на и да се у њу из Ва­ље­ва пре­ме­сти 22. пе­ша­диј­ски ба­та­љон. По­же­га, ина­че, има још јед­ну ма­њу ка­сар­ну, име јој је „Вла­да Ра­до­ва­но­вић”, и у њој је са­да сме­штен део је­ди­ни­це, ам­бу­лан­та, ре­сто­ран и дру­го.

– По до­ла­ску у пра­зну ка­сар­ну „Пе­тар Ле­ко­вић” за­те­че­на је ту­жна сли­ка, за­пу­ште­ни про­сто­ри и ру­и­ни­ра­ни објек­ти: круг за­ра­стао у ко­ров и ви­со­ко ра­сти­ње, ру­пе у по­до­ви­ма, кро­во­ви скло­ни ру­ше­њу, ис­кљу­че­ни стру­ја и во­да. По­чео је стр­пљив рад на уре­ђе­њу, уз ула­га­ња др­жа­ве као и по­др­шку ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. На ин­фра­струк­тур­ним објек­ти­ма је ра­ди­ла Вој­но-гра­ђе­вин­ска уста­но­ва, а рад­на сна­га би­ли при­пад­ни­ци 22. пе­ша­диј­ског ба­та­љо­на и дру­гих је­ди­ни­ца Дру­ге бри­га­де КОВ. За го­ди­ну да­на ка­сар­на је за­сја­ла но­вим сја­јем – ка­же за наш лист ма­јор Го­ран Ро­га­но­вић, ко­ман­дант тог ба­та­љо­на и гар­ни­зон­ског ме­ста По­же­га.

Исто­вре­ме­но, до­да­је он, из­вр­ше­на је по­пу­на је­ди­ни­це про­фе­си­о­нал­ним вој­ни­ци­ма, по­ве­ћа­но број­но ста­ње. Од по­чет­них три­де­се­так офи­ци­ра и под­о­фи­ци­ра без вој­ни­ка, 2013. је кон­кур­сом при­мље­но 200 про­фе­си­о­нал­них вој­ни­ка, мо­ма­ка и де­во­ја­ка из овог кра­ја ко­ји су ти­ме ре­ши­ли пи­та­ње за­по­сле­ња. А ка­сар­на је са­да у стал­ном при­је­му но­вих.

– И у 22. пе­ша­диј­ском ба­та­љо­ну, као у свим је­ди­ни­ца­ма Вој­ске Ср­би­је, отво­рен је стал­ни кон­курс за при­јем про­фе­си­о­нал­них вој­ни­ка. Сва­ко мо­же да се ја­ви је­ди­ни­ци и кон­ку­ри­ше. Услов је да бу­де мла­ђи или мла­ђа од 30 го­ди­на, у др­жа­вљан­ству Ср­би­је, са од­слу­же­ним вој­ним ро­ком. У овој је­ди­ни­ци тре­нут­но по­сто­ји 80 ме­ста за при­јем про­фе­си­о­нал­них вој­ни­ка. Ти стал­ни кон­кур­си су од ове је­се­ни на сна­зи, што до­но­си ко­ри­сти и вој­сци, др­жа­ви, мла­дим не­за­по­сле­ним љу­ди­ма, ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма – ис­ти­че ка­пе­тан Иван Об­ре­за, офи­цир за од­но­се са јав­но­шћу Дру­ге бри­га­де КОВ, до­да­ју­ћи да је мо­жда је­ди­ни про­блем у то­ме што не­до­во­љан број мла­дих има од­слу­жен вој­ни рок, с тим што Ми­ни­стар­ство од­бра­не и Вој­ска Ср­би­је пред­у­зи­ма­ју ме­ре да се ста­ње по­пу­не по­бољ­ша.

Та­ко је по­же­шка ка­сар­на по­но­во ста­ла на но­ге, уз ин­тен­зив­ну обу­ку. Јед­на од оба­ве­за је и уче­шће у мул­ти­на­ци­о­нал­ним опе­ра­ци­ја­ма, по­пут по­ме­ну­те у Ли­ба­ну. Ту су у зо­ни раз­гра­ни­че­ња, где и да­ље по­сто­је жа­ри­шта, обез­бе­ђи­ва­ли спро­во­ђе­ње ре­зо­лу­ци­је УН. Успе­шно су то ра­ди­ли, на­род Ли­ба­на их је ува­жа­вао, а при­зна­ња су до­би­ли и од дру­гих ар­ми­ја. Би­ло је зах­тев­но, ка­жу, уз стал­ну буд­ност и опрез, али без ве­ћих опа­сно­сти. Вра­ти­ли су се бо­га­ти­ји за жи­вот­но и про­фе­си­о­нал­но ис­ку­ство, па и бо­ље за­ра­ди­ли при­ма­ју­ћи по­се­бан до­да­так на пла­ту.

По­же­шка је­ди­ни­ца, ис­ти­чу ов­де, по­ма­га­ла је на­ро­ду по­же­шког и лу­чан­ског кра­ја при по­пла­ва­ма и дру­гим си­ту­а­ци­ја­ма, уче­ство­ва­ла у вој­ној ак­ци­ји „Ле­кар на се­лу”, има свој „Отво­ре­ни дан” ка­да при­ма мно­ге По­же­жа­не... Украт­ко, успе­шан по­вра­так вој­ске у По­же­гу.


Коментари3
c6bf8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stari doktor
Bravo!
Petar. Stanimirovic
Narod je decenijama brinuo o svom opstanku. U tu brigu spadala je armija i mesta za boravak te armije-njegove kasarne.Šta nam se to ,ne tako davno,desilo,kada smo tu armiju skoro raspustili, a mesta za boravak te armije-njegove kasarne , rasprodali i porušili? Neki su se,možda obradovali,ili zabrinuli -nije im bilo jasno šta to Srbi rade ?Možda su Srbi izmislili novu taktiku odbrane -pravo iz svoje kuće-u rovove /koje će na vreme iskopati mašine-kopači /.Možda se vraćamo na doktrinu "U rat-o svom ruvu i kruvu ". Danažnji svet je "do zuba naoružan", a niko živ na ovoj zemlji nije u stanju da mir obezbedi, niti da ga sačuva .
Zoki
Tako i treba!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља