недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.12.2017. у 22:00 Јелена Попадић

Уз праксу се најбоље учи

Око 70 одсто младих у Швајцарској образује се радећи у компанијама, тако да већина када напуни 20 година може да тражи посао, каже Урсула Ренолд, шеф одељења Швајцарског економског института за истраживање образовних система
Ђаци Електротехничке школе у Земуну већ уче по дуалном систему (Фото А. Васиљевић)

Закон о дуалном образовању усвојен је пре месец и по, али још се могу чути недоумице о томе да ли ће његова примена омогућити ефикасније образовање и брже запошљавање наше деце или ће допринети стварању јефтине радне снаге, што је мишљење појединаца.

Урсула Ренолд, шеф одељења Швајцарског економског института за истраживање образовних система, при Федералном институту за технику у Цириху, ексклузивно за „Политику” каже да не може да разуме ову врсту критике.

– Као што је наведено у Закону о дуалном образовању, овим моделом образовања ученици се обучавају од стране компанија како би што ефикасније примењивали стечено знање. Осим тога, они добијају надокнаду за обуку и рад у компанијама, а послодавци са којима ће школе сарађивати морају да испуне многе захтеве – објашњава наша саговорница, која је допутовала у Београд.

Ренолдова ће се у наредна два дана састати са представницима Министарства просвете, Привредне коморе Србије и Швајцарске канцеларије за развој и сарадњу. Ово је њена трећа посета нашој земљи од 2016. године. Током својих боравака она представља резултате истраживања о ефикасности дуалног образовања и саветује чланове владе и привреднике како да реше тешкоће са којима се суочавају током најављених реформи.

Научна истраживања у Швајцарској, како каже, показују да дуално образовање пружа велику шансу младим људима, компанијама и држави. У Швајцарској се око 70 одсто младих образује по моделу дуалног образовања и веома рано, са двадесетак година, укључује се на тржиште рада.

– Сва истраживања показују да наш најбољи кадар представљају људи који се школују по моделу дуалног образовања, уз праксу у компанијама, а након тога настављају мастер или факултетско образовање из исте области. За разлику од других земља, у Швајцарској школе нису покретачи дуалног образовања, већ су то индустријска удружења – објашњава наша саговорница.

У нашој земљи ситуација је обрнута. Урсула Ренолд наглашава да није лако убедити српске компаније да учење на радном месту није само трошак, већ и инвестиција у будућност земље. Међутим, без јаке подршке пословних партнера, како каже наша саговорница, дуално образовање не може постићи очекиване резултате. Баш због тога, она уско сарађује са Привредном комором Србије. Само у радном окружењу ученици могу ефикасније да савладају одређене вештине, попут тимског рада, предвиђања и решавања проблема, флексибилности…

На наше питање каква су права ученика у Србији, а каква права њихових вршњака из Швајцарске, Ренолдова одговара да је тешко поредити наше две земље. Швајцарска се, како каже, ослања на искуство дуго цео један век, које се базира на научним доказима. Много је лакше предвидети који су образовни профили тражени на тржишту рада и за шта би млади требало да се образују како би што пре добили посао.

– Србија је још на почетку реформе и потребно је да помно прати које би законске одредбе требало да прилагоди у наредним годинама. Баш зато је чланом 40 Закона о дуалном образовању предвиђено да три године након ступања закона на снагу буде спроведена процена онога што је урађено. Тада ћемо знати шта је добро одрађено, а шта није тако сјајно – речи су наше саговорнице.

Она додаје да је добра страна српског образовног система могућност да средњу школу завршите у једној области, а факултет или мастер студије у некој другој. Највећи недостатак, као и у другим земљама, представља чињеница да се превише младих уписује факултете након којих не могу пронаћи посао који одговара њиховим квалификацијама. Међутим, армија незапослених младих људи требало би да буде смањена управо захваљујући увођењу дуалног образовања, што је основни предуслов за ојачавање економије једне земље.

Помоћ и подршка из Цириха

Министарство просвете је саопштило да је аустријска влада, на челу са Себастијаном Курцом, пре два месеца обезбедила четворогодишњи пројекат вредности 1,8 милиона евра у циљу подршке имплементацији Закона о дуалном образовању у Србији.

У овом саопштењу је наведено да је у експозеу нове владе Аустрије поменут трансфер средстава за подршку дуалном образовању на западном Балкану.

У коалиционом споразуму нове аустријске владе као један од приоритета наведена је подршка подстицању и унапређењу дуалног образовања у региону западног Балкана, у којем Србија тренутно има лидерску позицију (усвојен Закон о дуалном образовању и систем са 19 образовних профила, 2.000 ученика, 60 средњих стручних школа и 200 компанија).

Осим тога, Швајцарска агенција за развој и сарадњу подржала је неколико пројеката у вези са дуалним образовањем, а међу њима је и развој приватног сектора у Ужицу. Велику помоћ и улогу у реформама нашег образовног система има и Федерални институт за технологију из Цириха.

Коментари3
181d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki
Nije problem obrazovanje, već cena rada. Pre su firme bile državne, a sad ?"Vi"uporno hoćete da vam neko radi za crkavicu, a ljudi vam odoše preko, mens' čini.
Ilic Momcilo
U SFRJ su se zanati ucili uz obaveznu praksu, a sve srednje skole osim,cini mi se, gimnazije,su po zavrsetku skolske godine imale obaveznu praksu u odgovarajucim firmama.Za upis skole zanatskog tipa,polagao se prijemni ispit,ali se u istu skolu nije moglo upisati,ako nemate potvrdu o obezbedjenoj praksi u nekoj od firmi.Onda je izucavanje zanata produzeno sa 3 na 4 godine.Prve 2 godine su bile uglavnom vezana za opste obrazovanje,a druge dve su bile strogo strucnog i teorijskog i prakticnog ucenja zanata.Vodja ekipe koja je to isplanirala je bio Stipe Suvar,pa su taj sistem posprdno nazvali Suvaricom i bili protiv cak i oni koji su sada puni ideja jedne Svajcarske i td.Sve u tkzv dualnom obrazovanju imate draga gospodo zapoceto i u praksi pokazano i odlicno i nedovoljno dobro,pa nemojte molim vas ugradjivati sebe u grupu ucenih tvoraca tog obrazovanja.Samo treba ono sto je izmisljeno prilagoditi danasnjim potrebama i uslovima.Manite se licnog ulaska u istoriju,koja je vec dozivljena.
slobodan
Stvarnost govori da je neophodno obrazovati jedan deo ucenika za zanatska zanimanja.Uvek ce biti zapusenih cevi,dotrajalih elektricnih instalacija,kvarova svake vrste.Neko to mora da popravlja.Ali u nasim skolama je situacija veoma,veoma losa.Potpuna debilizacija.Preduga prica koju bi retko ko zeleo da slusa.Reci cu samo da ima ucenika nasih skola koja,zahvaljujuci saradnji skola, u Sloveniji zavrsavaju dva poslednja razreda u skoli tehnickog,zanatskog tipa.Njihovi utisci su da po organizaciji,odnosu ucenik-nastavnik,opremljenosti,detaljnom sticanju znanja i vestina,posvecenosti radu i ucenju ,praksi u raznim firmama, nase skole jedva da lice na slovenacke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља