недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Нема криволова ни у свом дворишту

Сва­ко за­шти­ће­но под­руч­је има по­себ­не ме­ре за­шти­те које се морају знати и поштовати
Аутор: Ђуро Ђукићсубота, 23.12.2017. у 22:00
Ча­пља у за­шти­ће­ном под­руч­ју „Цар­ске ба­ре” (Фо­то И. Пан­чић)

Је­дан сто­чар из се­ла Са­ја­на код Ки­кин­де ка­жњен је за­то што је „не­про­пи­сно” ко­сио на сво­јој ли­ва­ди. Слич­но је про­шао и ме­шта­нин Ста­па­ра код Сом­бо­ра јер се ба­вио кри­во­ло­вом у свом дво­ри­шту. О ова­квим и слич­ним по­ја­ва­ма ме­ди­је ре­дов­но из­ве­шта­ва Мар­ко Ту­ца­ков из По­кра­јин­ског за­во­да за за­шти­ту при­ро­де, где на­гла­ша­ва­ју да се у овој обла­сти пред­у­зи­ма­ју ва­жни ко­ра­ци у де­ло­ва­њу прав­не др­жа­ве у ко­ји­ма свој до­при­нос да­ју за­шти­та­ри, а за­хва­љу­ју­ћи њи­ма при­бли­жа­ва­мо се раз­ви­је­ним и прав­но уре­ђе­ним др­жа­ва­ма. 

Ре­че­ни сто­чар је у ма­ју ове го­ди­не го­ди­не ко­сио сво­ју де­те­ли­ну на под­руч­ју Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де „Па­шња­ци ве­ли­ке дро­пље”, а за оба­вља­ње тог по­сла ни­је имао ре­ше­ње о усло­ви­ма за­шти­те при­ро­да из­да­то од стра­не По­кра­јин­ског за­во­да за за­шти­ту при­ро­де, ни­ти се пре по­чет­ка ра­до­ва на­ја­вио, ка­ко то про­пи­си на­ла­жу, упра­вља­чу овог за­шти­ће­ног под­руч­ја. По пре­су­ди Пре­кр­шај­ног су­да у Ки­кин­ди, из­ре­че­ној про­шлог ме­се­ца, „ко­сац” је ка­жњен нов­ча­ном ка­зном у из­но­су од 50.000 ди­на­ра. 

Мар­ко Ту­ца­ков ко­ји се го­ди­на­ма ба­ви за­шти­том пти­ца ис­ти­че да у По­кра­јин­ском за­во­ду за за­шти­ту при­ро­де по­здра­вља­ју од­лу­ку су­да и скре­ћу па­жњу да сва­ко за­шти­ће­но под­руч­је има сво­је по­себ­не ме­ре за­шти­те, те они ко­ји има­ју сво­је по­се­де, или ра­де би­ло ка­кве ра­до­ве уну­тар под­руч­ја, мо­ра­ју да те ме­ре зна­ју и по­шту­ју. 

Ова пре­су­да по­твр­ђу­је и ве­ли­ки зна­чај ин­сти­ту­ци­је упра­вља­ча, ко­ји мо­ра да во­ди ра­чу­на о то­ме шта се де­ша­ва уну­тар про­сто­ра ко­јим упра­вља и ко­ли­ко су те ак­тив­но­сти евен­ту­ал­но угро­жа­ва­ју­ће. Та­ко по­ме­ну­та пре­су­да до­при­но­си чу­ва­њу ве­ли­ке дро­пље ко­ја је основ­на вред­ност ре­зер­ва­та на се­ве­ру Ба­на­та. У ње­му се основ­на вред­ност овог ре­зер­ва­та – ве­ли­ка дро­пља, кра­јем ма­ја че­сто на­ла­зи и по­вре­ме­но гне­зди у пар­це­ла­ма лу­цер­ке, где се за­др­жа­ва­ју и оста­ле стро­го за­шти­ће­не вр­сте пти­ца. У ова­квим слу­ча­је­ви­ма, чак и ка­да су при­ват­не њи­ве у пи­та­њу, чу­ва­ри ре­зер­ва­та пр­во мо­ра­ју да пре­гле­да­ју њи­ву ко­ја се пла­ни­ра ко­си­ти, а тек на­кон то­га мо­гу да за­кљу­че да ли је ко­ше­ње мо­гу­ће. Осо­ба ко­ја је у Ста­па­ру ка­жње­на због пре­кр­ша­ја За­ко­на о за­шти­ти при­ро­де по­чет­ком го­ди­не у свом дво­ри­шту је у ка­вез ста­ви­ла го­лу­ба као ма­мац и та­ко ухва­ти­ла коп­ца, стро­го за­шти­ће­ну пти­цу гра­бљи­ви­цу. Истог да­на је огла­си­ла ње­ну про­да­ју на по­пу­лар­ном ин­тер­нет огла­сни­ку. Та­ко је Ста­па­рац на­пра­вио три пре­кр­ша­ја: хва­та­ње и др­жа­ње стро­го за­шти­ће­не вр­сте ди­вље жи­во­ти­ње; ко­ри­шће­ње жи­во­ти­ње као ма­мац и ну­ђе­ње на про­да­ју па је ка­жњен да пла­ти ка­зну од по 25.000, од­но­сно укуп­ном ка­зном од 75.000 ди­на­ра.

– То је опо­ме­на за све оне ко­ји по­ку­ша­ва­ју да са хва­та­њем ди­вљих пти­ца и њи­хо­вом про­да­јом по­стиг­ну би­ло ка­кав ефе­кат. Реч је о за­бра­ње­ним ак­тив­но­сти­ма, а све број­ни­ји слу­ча­је­ви ка­жња­ва­ња пре­ступ­ни­ка да­ју на­ду да ће се ове ак­тив­но­сти сма­њи­ти. Под­се­ћа­мо да евен­ту­ал­на ште­та ко­ју мо­гу да на­не­су стро­го за­шти­ће­не вр­сте не мо­же да бу­де крат­ко­роч­но ре­ша­ва­на на на­чин да се оне хва­та­ју и за­ро­бља­ва­ју, ни­ти уби­ја­ју. За­ко­но­да­вац је, на­и­ме, пред­ви­део мо­гућ­ност нов­ча­не на­док­на­де ште­те ко­ју учи­не стро­го за­шти­ће­не вр­сте жи­во­ти­ња, те је та­кве слу­ча­је­ве по­треб­но што пре при­ја­ви­ти над­ле­жним ор­га­ни­ма – по­ру­чу­ју из по­ме­ну­тог за­во­да. 

По­у­чан је и слу­чај јед­ног „лов­ца” из Че­ла­ре­ва ко­га је Пре­кр­шај­ни суд у Бач­кој Па­лан­ци ка­знио са 30.000 ди­на­ра, због то­га што је пу­тем дру­штве­не мре­же „Феј­сбук” и пре­ко не­ко­ли­ко ин­тер­нет огла­сни­ка ну­дио на про­да­ју пре­па­ри­ра­ног ор­ла бе­ло­ре­па­на. Реч је о стро­го за­шти­ће­ној вр­сти у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, а за­кон из­ри­чи­то за­бра­њу­је др­жа­ње, про­да­ју или ку­по­ви­ну жи­вих или мр­твих стро­го за­шти­ће­них жи­во­ти­ња из сло­бод­не при­ро­де. У ме­ђу­вре­ме­ну, овај пре­па­рат ну­ђен је на про­да­ју и на Нај­лон пи­ја­ци у Но­вом Са­ду, где су га за­те­кли ак­ти­ви­сти Дру­штва за за­шти­ту и про­у­ча­ва­ње пти­ца Ср­би­је, ко­ји су и при­ја­ви­ли слу­чај По­кра­јин­ској ин­спек­ци­ји за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не. Пре­су­да на­ла­же и трај­но од­у­зи­ма­ње овог пре­па­ра­та и усту­па­ње над­ле­жном ор­га­ну.

По­кра­јин­ски за­вод за за­шти­ту при­ро­де упо­зо­ра­ва, по­во­дом ове пре­су­де, да се на со­ци­јал­ним мре­жа­ма и стра­ни­ца­ма на ин­тер­не­ту спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним за огла­ша­ва­ње, че­сто ну­де на про­да­ју је­дин­ке стро­го за­шти­ће­них жи­во­ти­ња ко­је су узе­те из при­ро­де, па чак и из гне­зда или ле­га­ла, и др­жа­не у за­ро­бље­ни­штву. Слич­но то­ме, још увек су че­сти по­ку­ша­ји про­да­је пре­па­ра­та стро­го за­шти­ће­них жи­во­ти­ња (или де­ло­ва њи­хо­вих ле­ше­ва, ко­ји се ко­ри­сте у де­ко­ра­тив­не свр­хе), те њи­хо­вог јав­ног из­ла­га­ња.

– Све ове ак­тив­но­сти су за­бра­ње­не За­ко­ном о за­шти­ти при­ро­де, по­ру­чу­ју за­шти­та­ри и по­зи­ва­ју све љу­би­те­ље при­ро­де да у жи­вим ди­вљим пти­ца­ма ужи­ва­ју у њи­хо­вом ста­ни­шту, по­се­ћу­ју­ћи на­ша за­шти­ће­на под­руч­ја, те на на­чин ко­ји те пти­це, ко­је су на­ша за­јед­нич­ка при­род­на ба­шти­на, не­ће угро­жа­ва­ти.


Коментари8
c3729
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilic Momcilo
Isto koliko je zasticena prirodna sredina,trebalo bi da je zasticena i licna svojina.Oduzeti pravo nosiocu licne svojine da je koristi, je potpuno nepravedno,kao da vem je zabranjeno da koristite svoj stan.Radi zastite prirode,ciji sam vise nego prevelik ljubitelj,zalazem se za odredjenu nadoknadu nosiocu sredine uz obavezu da stiti prirodne resurse na njoj.Ovako je nosiocu vlasnistva, to vlasnistvo nezakonito oduzeto i nezakonito, oduzeto mu je pravo koriscenja svojine.Nadoknada kao za koriscenje-iznajmljivanje, tudjeg stana.
sibirski slavuj
U vreme propalih komunista su oteli livadu ........
Veljko Vučković
Jeste livada njegova. Ali i odgovornost da ne pobije ptice koje se gnezde i ostale životine. Drvo se isto seče samo u periodu kada nema gnezda na njemu. Kako se ophodimo prema životinjama tako se ophodimo i prema ljudima... Ima neki red i u prirodi a ne samo divljaštvo.
Deki
Kako je privatna njiva dosla do toga da je pod zastitom drzave? Ako su ova dva principa moguca u isto vrijeme, privatno vlasnistvo I drzavna kontrola, onda se namece pitanje koji princip ima vecu zakonsku jacinu. Ja bi rekao privatna svojina, jer taj vlasnik placa porez drzavi na tu njivu.
Драган
Кад си тако паметан објасни птицама да се не гдезде на приватном власништву.
Препоручујем 4
Марко
Човек је кажњен јер је косио сопствену ливаду "на подручју Специјалног резервата природе", за које морају да се испоштују посебни закони у циљу заштите одређених угрожених биљних или животињских врста. У реду је за ове појединачне случајеве примене закона ради заштите природе, али шта ћемо са, рецимо, систематским криволовом препелица, чиме се годишње убије око 60.000 јединки, са све учешћем људи из појединих локалних самоуправа и ловачких друштава?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља