недеља, 06.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.12.2017. у 22:00 Милица Димитријевић

О Мартину Хајдегеру у Универзитетској библиотеци

Изложба подсећа на великог филозофа и на тумачења његовог стваралаштва и његових опредељења
Плакат за поставку

„Великани филозофских наука”, заједнички пројекат Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и Филозофског факултета у Београду наставља се изложбом о Мартину Хајдегеру, која се 26. децембра у 13 сати отвара у просторијама ове библиотеке. Насловљена са „Контроверза Хајдегер”, поставка подсећа на великог немачког филозофа и на тумачења његовог стваралаштва и његових опредељења.

У посебном фокусу су два његова дела: „Битак и време” („Sein und Zeit”), које се сматра једним од најзначајнијих филозофских дела 20. века, и које је објављено први пут пре деведесет и преведено на српски пре десет година, и „Црне свеске”, означене као Хајдегеров „дневник мишљења”, које су непосредно након публиковања 2014. изазвале праву буру.

– Наслов изложбе упућује на изузетан значај и утицај капиталног дела „Sein und Zeit” и на увек изнова претресано питање Хајдегеровог односа према нацистичкој идеологији, подстакнуто „Црним свескама”. Иако је афера у вези са његовим политичким ангажманом у периоду успона нацизма службено окончана још 1946. године извештајем Одбора за денацификацију Фрајбуршког универзитета, ове свеске, које су настајале током четири деценије почев од 1931, узбуркале су јавност због антисемитских и националсоцијалистичких пасажа у њима. Питање о његовом односу према националсоцијализму наново је покренуто, са жестином која скоро да надмашује све раније дебате – објашњава Драгана Михаиловић, која је заједно са Вуком Јеремић ауторка изложбе.

Пред посетиоцима ће се наћи и Хајдегерова дисертација из 1916, последњи томови „Сабраних дела”, затим најактуелнија тумачења његових списа на немачком језику која су за ову прилику набављена у оквиру програма размене, први превод на наш језик Хајдегерове биографије аутора Ридигера Сафранског (ЦИД, 2017), као и докторске дисертације о Хајдегеровој филозофији одбрањене на Београдском универзитету.

Изложбу прати истоимена публикација, која садржи прилоге др Небојше Грубора, редовног професора Филозофског факултета у Београду, др Милоша Тодоровића, редовног професора Филозофског факултета у Новом Саду и преводиоца дела „Sein und Zeit” и академика Данила Басте, као и хронологију живота и Хајдегеровог стваралаштва у историјско-политичком контексту Немачке његовог доба.

Коментари1
adc42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Karnap je u "Prevladavanju metafizike logičkom analizom jezika" pokazao da su metafizičke reči – reči bez značenja, a metafizika puko maštanje nalik bajkama. Stavovi neke bajke ne protivureče logici, nego samo iskustvu. Metafizika – budući da niti kazuje analitičke stavove niti želi da uđe u područje empirijske nauke – prisiljena je da upotrebljava reči za koje ne može navesti nikave kriterijume, ili pak da spaja reči bez značenja tako da iz njih ne rezultiraju ni analitički ni empirijski stavovi. U oba slučaja nužno nastaju prividni stavovi. Hajdeger misli da se kreće u području u kojem je reč o istini i laži. U stvarnosti, međutim, on nije ništa iskazao, nego je samo nešto uobličio, kao neki umetnik. Poput liričara, on se služi jezikom, ali se stalno poziva na argumete, zahteva da se pristane na njegov sadržaj, polemiše sa drugim metafizičarima. Liričar ne opovrgava druge pesnike, jer on zna da se kreće u sferama umetnosti, a ne u sferama teorije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља