уторак, 18.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:30

Како је Норвежанин спасао српску принцезу

Да није било Олеа Муа, који је после Октобарске револуције извео из РусијеЈелену Карађорђевић, ова ћерка краља Петра Првог извесно би, попут свог мужа Јована Константиновича, била убијена
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 23.12.2017. у 22:00
Јелена Карађорђевић и Јован (Иван) Константинович Романов (Фото Википедија)

Све је из­гле­да­ло као пу­ки по­слов­ни по­ду­хват, ка­да се дав­не 1916. мла­ди Нор­ве­жа­нин Оле Му из род­ног Кри­сти­јан­са­да до­се­лио у Санкт Пе­тер­бург, та­да­шњи Пе­тро­град. Овај два­де­сет­дво­го­ди­шњак је при­сти­гао у он­да­шњу пре­сто­ни­цу цар­ске Ру­си­је с на­ме­ром да ра­ди за нор­ве­шке ком­па­ни­је ко­је су во­ди­ле по­сло­ве у тој зе­мљи. Ве­ро­ват­но ни­је ни слу­тио да ће му већ 1917. при­па­сти исто­риј­ска ми­си­ја спа­са­ва­ња срп­ске прин­це­зе Је­ле­не Ка­ра­ђор­ђе­вић, ћер­ке кра­ља Пе­тра Пр­вог и су­пру­ге ру­ског кне­за Јо­ва­на (Ива­на) Кон­стан­ти­но­ви­ча Ро­ма­но­ва. Да ни­је би­ло Олеа Муа, Је­ле­на би из­ве­сно до­жи­ве­ла суд­би­ну свог су­пру­га Јо­ва­на – бољ­ше­ви­ци би је уби­ли.

Ра­све­тља­ва­ње ове не­до­вољ­но по­зна­те исто­риј­ске епи­зо­де, баш у го­ди­ни у ко­јој се на­вр­ша­ва чи­тав век од пре­вра­та у Ру­си­ји, за­слу­га је Раг­на­ра Банг Муа, Оле­о­вог уну­ка. Ис­тра­жу­ју­ћи пр­о­шлост сво­је по­ро­ди­це, он је на­ла­зе о уче­шћу свог де­де у по­стре­во­лу­ци­о­нар­ним пре­ви­ра­њи­ма по­де­лио с но­ви­на­ри­ма нор­ве­шког јав­ног сер­ви­са НРК, ко­ји је не­дав­но об­ја­вио чла­нак о спа­си­лач­ком по­ду­хва­ту Олеа Муа.

О том чи­ну Раг­нар Банг Му је до­не­дав­но имао са­мо усме­на са­зна­ња – по­ро­дич­не ле­ген­де пре­но­ше­не с ко­ле­на на ко­ле­но. За­то је пре де­сет го­ди­на за­о­рао по овој при­чи. Пут га је на­нео до адре­се Мој­ка 42 – згра­де на ке­ју по­крај исто­и­ме­не ре­ке где је у та­да­шњем Пе­тро­гра­ду 1917. отво­ре­на нор­ве­шка ам­ба­са­да у Ру­си­ји.

„Знам да је мој де­да до­шао ов­де јер сам пр­о­на­шао до­ку­мент да је у ам­ба­са­ду де­по­но­вао 500 ру­ба­ља”, ка­же Раг­нар.

Пре ре­во­лу­ци­је, пре­ма Раг­на­ро­вим са­зна­њи­ма, Оле је у Ру­си­ји ра­дио за не­ко­ли­ко нор­ве­шких ком­па­ни­ја у са­ста­ву ак­ци­о­нар­ског дру­штва за елек­тро­хе­миј­ску ин­ду­стри­ју „Ел­кем”, пу­ту­ју­ћи од Архан­гел­ска до Бе­лог мо­ра, где су нор­ве­шка пред­у­зе­ћа има­ла пре­власт у уно­сној тр­го­ви­ни ру­ским др­ве­том. Упад бољ­ше­ви­ка у Зим­ски дво­рац и хап­ше­ње при­вре­ме­не вла­де осам ме­се­ци по­сле аб­ди­ка­ци­је ца­ра Ни­ко­ла­ја Дру­гог Ро­ма­но­ва је по­сма­трао с пр­о­зо­ра ста­на, слу­ша­ју­ћи пуц­ња­ву с кр­ста­ри­це „Ауро­ра”, уси­дре­не на Не­ви.

У том тре­нут­ку, Је­ле­на Ка­ра­ђор­ђе­вић је већ не­ко­ли­ко го­ди­на жи­ве­ла у Пе­тро­гра­ду, с му­жем и де­цом – тр­о­го­ди­шњим Все­во­ло­дом и дво­го­ди­шњом Је­ка­те­ри­ном. По­сле ре­во­лу­ци­је, кнез Јо­ван је ухап­шен и за­тво­рен нај­пре у Је­ка­те­рин­бур­гу, а по­том у Ала­па­јев­ску, где ће га бољ­ше­ви­ци уби­ти 18. ју­ла 1918 – дан по­сле смак­ну­ћа ца­ра и ње­го­ве по­ро­ди­це. Је­ле­на, ко­ја је с му­жем до­бро­вољ­но оти­шла у за­то­че­ни­штво, оста­ла је у за­тво­ру још не­ко­ли­ко ме­се­ци, а о де­ци се у Пе­тро­гра­ду ста­ра­ла вој­вот­ки­ња Је­ли­са­ве­та Ма­ври­ки­јев­на, Јо­ва­но­ва мај­ка ко­ја је та­да већ би­ла удо­ви­ца.

До­ку­мен­ти из нор­ве­шке На­ци­о­нал­не архи­ве до ко­јих је НРК до­шао по­ка­зу­ју да су Нор­ве­шка и Швед­ска у том тре­нут­ку чи­ни­ле на­по­ре да из­ве­ду из Ру­си­је што ви­ше чла­но­ва цар­ске по­ро­ди­це и дру­гих осо­ба по­ве­за­них са „ста­рим ре­жи­мом” Ро­ма­но­вих. Та­ко је у ок­то­бру 1918. Швед­ска из­деј­ство­ва­ла до­зво­лу да Все­во­лод и Је­ка­те­ри­на с ба­ком Је­ли­са­ве­том на­пу­сте Пе­тро­град и швед­ским па­ро­бро­дом „Ан­гер­ман­ланд” бу­ду пре­ба­че­ни у Сток­холм. Кад је реч о Је­ле­ни Ка­ра­ђор­ђе­вић, Раг­нар Банг Му ка­же да ни­су по­зна­ти де­та­љи ка­ко је ње­гов де­да Оле по­ве­зан с ак­ци­јом ње­ног спа­са­ва­ња из Ру­си­је.

„Прет­по­ста­вљам да је до то­га до­шло за­то што је нор­ве­шка ам­ба­са­да у Пе­тро­гра­ду пре­у­зе­ла за­сту­па­ње срп­ских ин­те­ре­са у Ру­си­ји, јер су по­сле ре­во­лу­ци­је пре­ки­ну­ти тра­ди­ци­о­нал­ни кон­так­ти из­ме­ђу те две пра­во­слав­не и сло­вен­ске зе­мље, а мој де­да је за­мо­љен да по­мог­не”, при­ча Раг­нар.

Оста­је не­по­зна­то и да ли је Оле Му до­при­нео то­ме да нор­ве­шки ди­пло­ма­та у Ру­си­ји Алф То­нер из­ве­де Је­ле­ну из за­тво­ра у Пер­му, где је на­ста­ви­ла сво­је су­жањ­ство. За­си­гур­но је и кра­љев­ска ку­ћа Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа пред­у­зе­ла ди­пло­мат­ску ак­тив­ност не би ли из­ба­ви­ла ћер­ку бу­ду­ћег кра­ља бу­ду­ће др­жа­ве Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца.

По Је­ле­ни­ном из­ба­вље­њу, нор­ве­шка ам­ба­са­да је орга­ни­зо­ва­ла фор­мал­ни брак из­ме­ђу Олеа Муа и ње, ка­ко би се прин­це­за у ње­го­вом па­со­шу во­ди­ла као ње­го­ва су­пру­га. Њих дво­је су за­тим во­зом от­пу­то­ва­ли до Хел­син­ки­ја, па су из Фин­ске пре­шли у Швед­ску, да би се Је­ле­на нај­зад 1919. у Сток­хол­му спо­ји­ла с Все­во­ло­дом и Је­ка­те­ри­ном.

„Ве­ро­ват­но се ту за­вр­шио за­да­так мо­га де­де. Иако су фор­мал­но би­ли у бра­ку, ми­слим да из­ме­ђу ње­га и Је­ле­не ни­ка­да ни­је би­ло ни­шта ви­ше, иако се на сли­ка­ма ви­ди да је прин­це­за би­ла ве­о­ма атрак­тив­на же­на”, ка­же Раг­нар Банг Му.

У при­лог то­ме све­до­чи и то што се Оле Му убр­зо вра­тио у Пе­тро­град, где је остао до 1920. го­ди­не, док је Је­ле­на с де­цом до­шла у Ср­би­ју где се, ме­ђу­тим, не­ће ду­го за­др­жа­ти. За сво­је за­слу­ге, Оле Му је од кра­љев­ске ку­ће Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа на по­клон до­био злат­не ман­жет­не и сре­бр­ну та­ба­ке­ру.

 


Коментари3
53e41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Ovom čoveku treba ukazati poštovanje, za učinjeno. Predlažem da se jedna ulica u Beogradu nazove njegovim imenom. Svakome što napravi nešto dobro za našeg čoveka, treba ukazati poštovanje.
Драган Пик-лoн
Ко каже да Романови немају наследника на руски царски престо.Ето ,видимо да је преживела принцеза Јелена,која је била удата у царску фамилију.Њени потомци у Норвешкој су директни наследници Круне Романових.То што Норвежани имају најближа крвна зрнца са нама је велика предност за Русију!!!
Miro Markovic
Krv nije voda. Po genetskim istrazivanjima, Skandinavci su najblizi rodjaci Srba sa Helsmok poluostrva. Mada mu ime, Ole Mua, ne zvuci kao parvo srbsko, ali on je u sebi nosio gene Srbina i samo po Bozjom voljom je spasao nasu plemenitu pricezu Jelenu. Neka mu Bog podari sunaci deo raja na nebesima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља