среда, 18.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:19
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СЕМ ФАБРИЦИ, шеф Делегације ЕУ

Врата ЕУ отворена за Србију

Наредних шест месеци су јединствена прилика да се направи велики искорак, да процес проширења за земље Западног Балкана постане неповратан
Аутор: Никола Белић - Биљана Баковићсубота, 23.12.2017. у 22:00
Сем Фабрици (Фото А. Васиљевић)

Отварање приступних поглавља је увек добар сигнал, недвосмислено поручује на самом почетку разговора за „Политику” шеф Делегације Европске уније у Београду Сем Фабрици. 

– Када се сагледа цела 2017, Србија је отворила укупно шест поглавља, тако да их је сада укупно 12 отворених. То значи да је ова година донела скок од 50 одсто у укупном раду на отварању поглавља – истиче Фабрици и указује на значај садржаја отворених поглавља.

– Она подразумевају реформе и требало да се концентришемо на то шта је неопходно да се оне спроведу. Како се то примењује, какав је напредак и које користи имају грађани. Верујем да је важно отворити одређено поглавље, али је такође битно да она буду затворена и да се грађанима објасни о којим је то реформама конкретно реч – наглашава Сем Фабрици.

Пет земаља ЕУ блокирало је отварање једног од три најављена поглавља на међувладиној конференцији 11. децембра. Може ли тај проблем да се понови и у будућности?

Не бих овде користио реч блокирање. У систему Европске уније Европска комисија је задужена за преговарачке процесе и предлаже која би поглавља могла да буду отворена. Потом државе чланице заједнички одлучују која ће се од њих и отворити. Овог пута, свих 28 сложило се да то буду два поглавља. Када се ради генерално о преговорима, издвојио бих два битна елемента, а то је владавина права, што се односи на поглавља 23 и 24, а друго је напредак у нормализацији односа с Приштином. Ове ставке су оквир читавог процеса преговора. Дакле, прогрес може да буде анализиран и једно по једно поглавље, али и по томе какви су помаци направљени у овим кључним областима.

Ипак, до сада смо могли да видимо да једна земља која је већ чланица успорава преговоре друге државе због билатералних проблема. Тако се тврдило да Словенија блокира Хрватску, а да је сада Хрватска та која покушава да успори Србију?

Билатерална отворена питања требало да решавају две земље које су у то укључене. Видели смо да је Хрватска на крају постала део ЕУ, што може да постане и Србија.

Председник ЕК Жан-Клод Јункер недавно је у свом годишњем говору поручио да би Србија и Црна Гора требало да буду спремне за улазак у ЕУ 2025, ако заврше све неопходне реформе и испуне услове до 2023. године?

Председник Јункер навео је да је када је ЕУ у питању ситуација у 2017. знатно боља. Он је покренуо још неколико иницијатива које треба да се заврше. Једна од њих је и проширење, као и временски оквир за тај процес. Србија и Црна Гора су издвојене по свом напретку. Ако ме питате да ли Србија то може да оствари, верујем да може. Али питање је како да стигнете до тога наредних година. Мислим да је најважнија порука председника ЕК да су врата за Србију отворена, а сада је на Србији да предузме кораке.

Које детаље можете да откријете о новој стратегији ЕУ која ће бити представљена у фебруару?

Практично, врло мало. Стратегија се још пише. Требало би сачекати да буде одобрена и објављена. Њена важност је и у томе што је за Брисел проширење свакако међу приоритетима. У 2018. биће прегршт важних прилика. Осим представљања стратегије у фебруару, у априлу нас чека редовни извештај о напретку, а у мају самит Западног Балкана, који се организује у оквиру бугарског председавања ЕУ. Месец дана касније очекује се окупљање лидера свих 28 чланица на Европском савету. Наредних шест месеци су јединствена прилика и шанса да се направи велики искорак, да процес проширења за земље Западног Балкана постане неповратан.

На Београду и Приштини је да договоре области, кораке, садржај и формат дијалога, а ми смо ту да олакшамо договор

Чули смо и тумачења да није добро да се када је реч о напретку све земље региона посматрају исто, нити да буду укључене у ЕУ као пакет. Шаље ли Брисел довољно јасну поруку да постоје разлике у напретку?

Само су Србија и Црна Гора отвориле преговоре. Друге земље кандидати нису и то чини битну разлику. То не значи да не треба свима да дамо шансу да отворе преговоре. Али истовремено понављамо да треба да радите да бисте успели. Земље које су на том путу можда не би требало превише да гледају на друге. Осим ако неко брже напредује, па другоме даје позитиван пример. Процес придружења Унији је процес заснован на учинку и спремности и то је једино мерило.

Незванично смо могли да чујемо да ће се у стратегији тражити да кандидати за чланство реше сва питања граница, а од Београда и нормализација односа с Приштином?

Не бих могао да коментаришем незваничне наводе. Могу да кажем да су добри односи земаља у региону веома битни. А за Београд и нормализација с Приштином, што је већ ионако део преговарачког оквира.

Када помињемо нормализацију, видимо да у овом моменту дијалог у Бриселу практично стоји...

Тај дијалог је свакако важан и до сада је донео резултате. Неки споразуми су примењени, последњи о правосуђу у октобру. Неке би требало да имплементирају обе стране. Наравно да Брисел и представница ЕУ Федерика Могерини захтевају да све што је договорено буде реализовано. Знамо да је то тежак процес, али охрабрујемо обе стране да се придржавају онога што је договорено.

Српски званичници више пута су рекли да је Приштина та која касни, сада већ више од 1.700 дана, с формирањем Заједнице српских општина. Ко може да утиче на Приштину да спроведе тај део споразум?

Када је реч о ЕУ, ми не можемо да спроведемо у дело нешто у име једног или другог учесника. Косовска и српска страна су те које примењују оно што су договориле. Ми се залажемо за то да оно што смо већ договорили буде спроведено. Константно упућујемо поруке косовским властима да би то требало да имплементирају. Исто тако и за део споразума који се односи на енергетику рецимо, позивамо обе стране да се реализује.

Из Приштине сада понављају да би требало интензивније укључити САД у дијалог у Бриселу. Због чега би формат био промењен?

Чули смо више захтева, управо је и из Москве стигла вест да би и Русија могла да се укључи...

Да, али најпре су Хашим Тачи и Рамуш Харадинај поменули интензивније присуство Америке?

Не бих коментарисао ко је то учинио први, а оно што могу да кажем је наша порука – да је на Београду и Приштини да договоре области, кораке, садржај и формат дијалога. Ми смо ту да олакшамо договор који зависи од Београда и Приштине.

Београд поручује да не жели промену формата, односно жели да ЕУ остане покровитељ преговора...

Рекао бих да формат не може да буде промењен, уколико се Београд и Приштине не усагласе. Понављам, на Београду и Приштини је да се договоре о областима, корацима, садржају и формату дијалога.

Какво је ваше мишљење о унутрашњем дијалогу у Србији који је покренуо председник Александар Вучић, информишете ли се о овим дебатама?

Верујем да је то прилика да се чују различита мишљења и да сви могу да изнесу своје виђење. То је унутрашњи дијалог који се односи на Србију и није на нама да коментаришемо садржај. Ми, наравно, с великом пажњом то пратимо и чекамо резултат. И као што је битно да је овај процес покренут, тако је битно какав ће бити његов исход. Надам се да ће тај дијалог на крају имати јасан закључак.

Један од корака Србије на путу као ЕУ, у поглављу 30, подразумева и укидање споразума о слободној трговини с Русијом. Како ће Србија надокнадити губитак на тој страни?

Било би боље да се то гледа са позитивне стране, да Србија не прекида нешто, него се придружује некоме. Унија је први или други партнер у размени с готово 90 земаља света, међу којима су и САД, Кина, Јапан, Канада... Тако ће се Србија преко ЕУ, заправо, укључити у највећи блок у смислу капацитета и приступа другим тржиштима света. Уз то, у ЕУ имамо заједничку трговинску политику. И Србија ће као део такве заједнице такође моћи да тргује с великим бројем земаља, под далеко повољнијим условима него што је сада случај.

Али под другачијим условима...

Водиће усаглашену политику с осталим земљама ЕУ, јер није могуће играти по сопственим правилима ако сте део нечега. Ако погледамо податке, 64 одсто извоза Србије је у земље ЕУ, док шест процената одлази у Русију. При томе, извоз Србије у ЕУ је од 2013. порастао са седам, на девет милијарди евра у 2016. години. Извоз у Русију је и поред раста у 2016. износио само 718 милиона евра. Дакле, у сваком случају ЕУ је највећи спољнотрговински партнер Србије.

Ипак, Србија тргује и с ЕУ и с Русијом. Може ли да створи проблем то што би у овом случају била само на једној страни?

Србија ће наставити да тргује с Русијом. И ЕУ тргује с Русијом. Европска унија је, заправо, трећи највећи трговински партнер Русије. Само у 2017. ЕУ је потписала два важна споразума с Канадом, а недавно и с Јапаном. Србија као део ЕУ имала би приступ свим тим тржиштима и мислим да је чланство за њу вин-вин ситуација.

Како оцењујете увођење санкција ЕУ Пољској?

Нису у питању санкције, него активирање члана 7 Лисабонског споразума и ЕК није донела одлуку лако. То је први пут да је такав механизам примењен, као резултат великог броја разговора који су вођени у Европској комисији и упозорења која су слата пољским представницима. Ако би то гледали из српске призме земље кандидата, то показује исти аршин односа према владавини права према земљама чланицама и земљама кандидатима. У случају Србије, када се преговара о владавини права, то је нешто од чега би користи требало да имају и сами њени грађани. То је садржај поглавља 23 и 24 где желимо да Србија учини више.

Како на проширење, па чак и опстанак ЕУ утиче пораст партија које се често називају крајњом десницом?

Свакако да је популизам непријатељ демократије. Начин да се одговори на ту појаву су демократско изражавање и избори. А на тим изборима, у Холандији, Француској, или Немачкој, на пример, видели смо да снаге које нису противници ЕУ побеђују. Други начин је економски напредак. Подсетио бих да ће укупан БДП Европске уније у овој години бити између 2,3 и 2,5 одсто већи. А то је у интересу Србије, будући да 64 одсто њеног укупног извоза заузима ЕУ.


Коментари17
908cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoki
Braco Srbi, 'ajmo mi njima da udarimo sankcije, dok nam se ne izvinu i plate odstetu! Nema drugog resenja.
Петар Ј акшић
Видим да упорно игноришете моје коментаре.Суштина је заиста болна ,а ви затварајте очи колико хоћете.Цензура је мајка политичког промискуитета.остало ћу прећутати .јпм.
Pele
Već ih vidim kako na kolenima kleče da budu primljeni u Evrazijsku uniju i kako se žale Rusima i Kinezima da oni nisu hteli da im učine ništa loše već su za sve krivi zločesti amerikanci koji su ih ucenili da tako postupaju.
Azrael
Vrata su sirom otvorena, pazite na promaju...
Радивоје
А како су била отворена кад сте нас бестијално бомбардовали више од два месеца и отели и признали Косово? А како се односите према Каталонији? Обични лицемери. Тако да, што се мене тиче - не, хвала.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља