уторак, 18.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:54
ВЕЛИКЕ АДВОКАТСКЕ ОДБРАНЕ

Милутину чизме сачувале главу

Двоструко убиство потресло је тада целу Мачву, а сумња је пала на младог механичара због раније осуде за силовање
Аутор: Александра Петровићнедеља, 24.12.2017. у 22:00
Фото Пиксабеј

Оти­сци чи­за­ма во­ди­ли су пре­ко кр­тич­ња­ка до пче­ли­ња­ка, али не и до Ми­лу­ти­но­ве ку­ће. То га је спа­сло смрт­не ка­зне. Сла­вој­ка Пе­тро­вић и Ста­ни­мир Ко­јић ле­жа­ли су мр­тви у се­лу До­ња Бо­ри­на, у бли­зи­ни пу­та Ша­бац–Звор­ник. Био је март 1957. го­ди­не ка­да је ово дво­стру­ко уби­ство шо­ки­ра­ло це­лу Ма­чву.  Се­лом је од­мах про­стру­јао глас да је зло­чи­нац 27-го­ди­шњи ме­ха­ни­чар Ми­лу­тин По­по­вић, пр­ви су­сед по­ро­ди­це Ко­јић. Сум­ња је па­ла на ње­га за­то што је две го­ди­не ра­ни­је био осу­ђен на три го­ди­не за­тво­ра због си­ло­ва­ња Сла­вој­ке. Бра­нио се та­да са сло­бо­де и упор­но твр­дио да ни­је крив. 

У До­њој Бо­ри­ни био је знан као по­штен и вре­дан до­ма­ћин. Са мла­дом же­ном и дво­је де­це жи­вео је у јед­ној од нај­леп­ших ку­ћа у се­лу, окру­же­ној ве­ли­ким има­њем. Ку­ћу је де­лио са стри­цем, се­о­ским све­ште­ни­ком, ко­ји је у по­ро­ди­цу при­мио Сла­вој­ку као де­вој­чи­цу без ро­ди­те­ља. Ка­да је стриц умро, Сла­вој­ки је био на­ме­њен ми­раз за уда­ју. Од­јед­ном је пу­кла бру­ка због си­ло­ва­ња и она се пре­се­ли­ла у по­ро­ди­цу ком­ши­је, ко­ва­ча Ста­ни­ми­ра Ко­ји­ћа.

Ми­лу­тин је по­бе­гао пре­ко гра­ни­це. Рас­пи­са­на је по­тер­ни­ца, а он је ра­дио у Ита­ли­ји, Аустри­ји и Фран­цу­ској. Jедног да­на по­ја­вио се на свом пра­гу.

„До­шао сам да во­дим те­бе и де­цу”, ре­као је же­ни. Она ни­је би­ла спрем­на да од­мах кре­не у свет и због то­га је Ми­лу­тин био огор­чен Јед­не но­ћи узео је свој пи­штољ и бе­сно за­лу­пио вра­та. Оти­шао је у Бе­о­град. По­вре­ме­но се вра­ћао да ви­ди же­ну и де­цу, ве­што из­бе­га­ва­ју­ћи по­ли­ци­ју. А он­да се до­го­ди­ло стра­шно уби­ство.

Оп­ту­жни­ца на­во­ди да је Ми­лу­тин са­че­као Сла­вој­ку у мра­ку ка­да је иза­шла из ку­ће, уда­рио је мот­ком по гла­ви и по­чео да је ву­че ка дру­му. Ста­ни­мир је чуо за­по­ма­га­ње и иза­шао, па је и ње­га уда­рио мот­ком, а за­тим пу­цао у обо­је из пи­што­ља.

Ту­жи­лац је твр­дио да ни­ко дру­ги ни­је имао раз­ло­га да уби­је Сла­вој­ку. На зе­мљи, а на­ро­чи­то на кр­тич­ња­ци­ма, би­ли су уоч­љи­ви оти­сци ве­ли­ких гу­ме­них ђо­но­ва са не­у­о­би­ча­је­ним по­преч­ним ша­ра­ма.

 – Оти­сци во­де у прав­цу Ми­лу­ти­но­вог пче­ли­ња­ка. Це­ло се­ло зна да Ми­лу­тин има љу­те псе и да но­ћу ни­ко не мо­же да се при­бли­жи ње­го­вом има­њу. Сви зна­ју да је до­шао из ино­стран­ства у вој­нич­ким чи­зма­ма ка­кве у Ита­ли­ји но­се при­пад­ни­ци аме­рич­ких сна­га – го­во­рио је јав­ни ту­жи­лац.

Ми­лу­тин је ре­као да је у но­ћи уби­ства био у Бе­о­гра­ду и спа­вао на же­ле­знич­кој ста­ни­ци. Ње­го­ва же­на ре­кла је да је ве­че уочи уби­ства био у се­лу. Окру­жни суд у Шап­цу осу­дио га је на смрт. 

Адво­кат Сло­бо­дан Су­бо­тић под­нео је жал­бу Вр­хов­ном су­ду Ср­би­је, ко­ји је по­ни­штио пре­су­ду и вра­тио су­ђе­ње на по­че­так.

– На ме­сту зло­чи­на про­на­ђе­ни су нео­бич­ни тра­го­ви и ја­сно је да је уби­ца имао ве­ли­ка сто­па­ла. Ме­ђу­тим, мно­штво љу­ди има ве­ли­ка сто­па­ла, а ве­ро­ват­но има и оних ко­ји но­се ци­пе­ле са гу­ме­ним ђо­но­ви­ма са нео­бич­ним ша­ра­ма – ре­као је адво­кат Су­бо­тић на по­но­вље­ном су­ђе­њу у Шап­цу.

Ми­лу­тин је ка­те­го­рич­ки твр­дио да је про­ме­нио ђо­но­ве код јед­ног обу­ћа­ра у Бал­кан­ској ули­ци у Бе­о­гра­ду. Обу­ћар је пред су­дом ре­као да га ни­ка­да ни­је ви­део.

– Суд је за­кљу­чио да Ми­лу­тин ла­же. По мом ми­шље­њу, дру­го­ви су­ди­је, ло­гич­но је да је­дан обу­ћар, из­не­на­да упле­тен у те­жак слу­чај, же­ли што пре да се из­ву­че и не при­ста­је да се се­ти му­ште­ри­је за ко­јом је у то вре­ме би­ла рас­пи­са­на по­тер­ни­ца – ка­зао је Су­бо­тић.

У об­дук­ци­о­ном на­ла­зу је пи­са­ло да ра­не на те­ли­ма Сла­вој­ке и Ста­ни­ми­ра не по­ти­чу од оруж­ја истог ка­ли­бра. 

– Тра­го­ви са ме­ста зло­чи­на во­де ка Ми­лу­ти­но­вом пче­ли­ња­ку. Он има псе и ни­ко не мо­же да при­ђе ње­го­вом има­њу. Али, мој ко­ле­га ту­жи­лац је за­бо­ра­вио да ка­же је­дан ве­о­ма ва­жан де­таљ. Тра­го­ви во­де ка пче­ли­ња­ку, али се гу­бе! Пси ни­ко­га не спре­ча­ва­ју да по­ђе ка има­њу, већ са­мо да уђе у ње­га. Ако на осно­ву тра­го­ва чи­за­ма сма­тра­мо да је Ми­лу­тин уби­ца, за­што он­да на осно­ву то­га што се тра­го­ви гу­бе не би­смо мо­гли да прет­по­ста­ви­мо ка­ко је уби­ца на­мер­но по­шао пре­ма ку­ћи По­по­ви­ћа да би осум­њи­чио Ми­лу­ти­на. Ни­ко не мо­же да бу­де осу­ђен на осно­ву прет­по­став­ки. Mистерија овог зло­чи­на ни­је от­кри­ве­на – на­вео је адво­кат Су­бо­тић у за­вр­шној ре­чи.

На кра­ју дру­гог су­ђе­ња Ми­лу­тин По­по­вић је осло­бо­ђен оп­ту­жбе, због не­до­стат­ка до­ка­за. Ту­жи­лац се жа­лио, али је Вр­хов­ни суд од­био жал­бу.

 

Преживео Маутхаузен, затварали га комунисти

Адвокат Слободан Суботић (1908– 1975) рођен је у Босанској Градишки. Током 1942. године године ухапшен је и спроведен у логор на Бањици, а затим у аустријски Маутхаузен, где је остао све до 1945. године. Бранио је тројицу оптужених на суђењу Дражи Михаиловићу, а касније је био ухапшен и провео 15 месеци у затвору без суђења. Као председник Адвокатске коморе Србије и Савеза адвокатских комора Југославије, када  се режим обрачунавао са „либерализмом”, 1971. године осуђен је на 14 месеци затвора због „непријатељске пропаганде”, а касније је рехабилитован.


Коментари3
67b80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Čizme na slici su najnoviji model vojničko-policijskih čizama sa erkondišnom, pogodne za duge marševe, posebno u uslovima kiše, blata, snega, po pesku i prašini, za vojnike-policajce tridesetog veka.
Зорица Аврамовић
Због чега добар адвокат не може да буде и частан адвокат? Колико год је, можда, бесмислено, после толиког протока времена, коментарисати, не могу да се отмем утиску да је у овом случају правда подбацила. Дебело! Јер, Милутин је једини имао мотив да убије ово двоје људи! Осим тужбе због силовања, можда и патолошке заљубљености у Славојку, био је огорчен и што супруга није желела да с њим пође у иностранство. И због тога је осећао бес према Славојки. Њен муж јој је пошао у помоћ, и због тога страдао. Уз то, Милутин је радио у иностранству. А добро знамо, ако нећемо да се правимо луди и неуки, колико су правдоделиоци (част и капа доле поштеним судијама), лакоми на паре! Адвокати, поготову они на гласу, већ ионако деру кожу клијентима, ваљда им такав ценовник. Дакле, паре су сачувале Милутину главу, а не чизме! Нема друге!
Mihailo Nedeljkovic
Bilo bi me sramota da iznosim takve price o stvarima o koljim niste u potpunosti upoznati,sramno je da neko iznosi takve price tada se niko nije mogao da se brani sa slobode,a da nije u potpunosti nevin.Iz prolozenog teksta mozemo da primetimo da je neko imao motiva da napokosti toj bogatoj porodici.U to vreme ni jedan mehanicar nije mogao raditi u inostranstvu.Tada su granica bile zatvorene jel se smatralo neprijateljom ko bi pomenuo zapad.Svako ko pokusa da predje granicu bio bi streljan,bezali su jedino ljudi koji su politcki neistomisljenici sa tadasnjim rezimom,ljudi nisu bezali zbog posla nego zbog neslaganja sa rezimom,granice su otvorene tek 1968.Tadasnji sud nije se mogao podmititi a advokati su bili casni i posteni ljudi a kamoli gospdin Subotic koji je bio predsednik advokatske komore i pored toga sto je mnogo politike nepravde ucinjeno prema njemu.Procitajte knjigu sudske zablude.Niko se nemoze osuditi zbog djona i zbog pretpostavke motiva za koga je dokazano da nije kriv.
Препоручујем 18

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Хроника /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља