уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Вечита пешадија и сродне песме

Кад се средишњи песнички низ Бранка В. Радичевића сабере видимо да је реч о великој поезији неоправдано уклоњеној из видокруга критике и књижевне историје, ваљда зато што је претерано, сувише експлицитна и надмоћно српска – беседио је др Драган Хамовић, начинивши избор песникових строфа за нову књигу
Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 24.12.2017. у 22:00
Крајпуташи из Шумадије о којима је писао Бранко В. Радичевић (Фото: „Вечита пешадија”)

Чачак – Књижевној публици у овом граду представљена је збирка изабраних стихова Бранка В. Радичевића (1925–2001) „Вечита пешадија и сродне песме” коју је приредио др Драган Хамовић. Вредан тематски одабир Радичевићеве лирике јесте заједничко издање Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” из Чачка и Библиотеке општине Лучани у Гучи, па ове куће још једаред сведоче да, ставом према чувању завичајног културног наслеђа, борбено следе завештање самог песника, који је обимним књижевним опусом, али и читавим деловањем, потврђивао своју мисао да је „завичај највиша тачка света”.

– Кад се средишњи Бранков песнички низ сабере из разних збирки, па му се придода и оглед „Плава линија живота” – који се дуго узимао као етнографски а не програмски и аутопоетички текст првог реда – видимо да је реч о великој поезији што је неоправдано уклоњена из видокруга критике и књижевне историје, ваљда зато што је претерано, сувише експлицитна и надмоћно српска. Када фигуру Бранка В. Радичевића сместимо у прву поставу послератног песничког модернизма, поред Попе, Павловића, Раичковића и Миљковића, видимо да његова поетика чини мост између најсвојскијих импулса домаће авангарде и поставангардних сажимања њених открића архетипске сфере – беседио је Хамовић на представљању.

Успут је Марко Станојевић на труби извео чувену мелодију „Са Овчара и Каблара”, па су приказани звучни и видео снимци интервјуа са Бранком В. Радичевићем, сачувани у богатој збирци Завичајног одељења чачанске библиотеке, као сведочанство о негдашњим стопама једног од утемељивача Дисовог пролећа у Чачку и Драгачевског сабора у Гучи. Глумац Љубивоје Тадић надахнуто је казивао песме из збирке, подсетивши све на многобројна извођења своје дипломске представе „Крајпуташи”, настале на основу текстова епитафа што их записаше Бранко В. Радичевић, Радојко Николић и Радован М. Маринковић.

Како су се, у оно доба, низала песникова златна слова? Ево једне белешке Радичевићеве из „Вечите пешадије...”

„Шта значе велика и мала слова у китњастом рукопису народних клесара. Отаџбина се пише великим словом. Смрт, иако је унесрећила породице, такође се достојанствено усправља великим словом. Великим словом за Младост, Брата и попевку ’Ооој’. Мало слово за издајицу и бугаре. Велико слово за добродељног Домаћина, Србина. И Живети се пише великим словом. Има ту необичне случајности. Зар малим словом написати Одличан Војник, Борећи се Против Аустрије за Добро Своје Отаџбине и Слободу Народа Погибе на Малом Панасу – село Гостиље у Босни. Наш Добри Друг, Брат, упокојени Рисим Божовић из Драгојеваца; Чувени Ковач...

И како научити клесаре правопису? Они су само састављали текстове. Наручилац исприча погибију а они је одмах, својим речима, опишу и уклешу у камен. Дирљива је та полуписменост која је тако емотивна да би нам сметале строге и правилне реченице. Ево партије писане малим словима, несхватљивим скраћеницама, тачкама и запетама за погибшег Чачанина...

’Ој србине брате и српкиње миле. Сеје, нехитјте прочитајте овај вечни спомен, мој где сам млађани живот дао свој овај споменик показује краброст пок. Драгутина Ј. Лазовића, из лознице као борца српског војника. 1. чл, Б. 1. п. 10. пеш. п.так. који је учествовао, у српск. турском рату 1912 г. ослободише косово равно иунапред све одоше арнауте покорише преко албаније брдовите и кршевите претрпеше глад жеђ умор док изађоше кмору јадранском и туна положаје заузеше бавише се погодине у драћу тирани кроји када је и скадар ослобођен. кадаје дошло наређење дасе. отуд крене за Србију славну обишли су морем лађама. грчком кроз солун прошли. у скопље дошли и туна су одмор учинили у то време стиже немил глас ударише издајице бугари на нас. славно и јуначки борећи се с бугарима код дренка брда каменитаи уз дренак. јуриш учинише ту изгуби живот на мегдану 18 јуна 1913 год. свог живота кои својим костима велике границе Србије постави...’

Војник из Чачка који је тако простодушно испричао своју ратничку одисеју, заиста је дао живот за домовину. Тукући се са Бугарима код Дренка брда кемнита. Овчар – остави најмилије своје да вечито тугују. Отац јовица, братучед милун, чича милош браћа. цветко и видосав супруга станка и две миле кћери тинка и јелисавета.”

 


Коментари2
891c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... hvala za lep prikaz i za pravo citanje Srpske istorije ...
Ilic Momcilo
Opet izgleda da sam isao u neku cudnu skolu u kojoj su se pojavljivale stvari skrivene od istorije,kao NLO.Ta cudna skola je pocela sa radom skolske 1933/34.godine pod nazivom,Osnovna skola kralja Aleksandra I.U 60-tim godinama proslog veka se zvala Oton Zupancic,po slovenackom i jugoslovenskom znacajnom pesniku,sto nije sprecavalo da saznajemo,kao ucenici i ovo sto se za neke tek sada saznaje u Cacku.Zasto bas u Cacku.!? Zasto se u celoj Srbiji ne saznaje za ono sto se "krilo"i "brisalo"iz pesnicke istorije.Posebno kada je u pitanju Branko Radicevic.Izgleda da su se kroz moju OS provlacili "antikomunisti",cim sam ja ucio u njoj o tome sto pise u tekstu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља