петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Најстарији новосадски храм

У жупној Цркви Светог Јурја крштен је хрватски бан Јосип Јелачић одмах по рођењу, како је то некада био обичај
Аутор: Снежана Ковачевићнедеља, 24.12.2017. у 22:00
Крстионица се и данас налази с леве стране главног олтара који је израђен од црвеног мермера и с кога Свети Јурај, у лику римског војника, пробада змаја (Фото С.Ковачевић)

Но­ви Сад – Де­ца су у ста­рим вре­ме­ни­ма кр­шта­ва­на од­мах по ро­ђе­њу. Та­ко је у Пе­тро­ва­ра­ди­ну кр­штен Јо­сип Је­ла­чић, ка­сни­је слав­ни хр­ват­ски бан. Ње­го­ва род­на ку­ћа у под­гра­ђу Пе­тро­ва­ра­дин­ске твр­ђа­ве, за ко­ју је не­дав­но ре­че­но да ће др­жа­ва Ср­би­ја фи­нан­си­ра­ти њен от­куп и об­но­ву, на­ла­зи се у бли­зи­ни ста­ре жуп­не Цр­кве Све­тог Јур­ја, где је оба­вљен вер­ски чин. То је нај­ста­ри­ји храм у Но­вом Са­ду. По­ди­гли су га је­зу­и­ти (ису­сов­ци) пре ви­ше од три ве­ка. Кр­сти­о­ни­ца се и да­нас на­ла­зи с ле­ве стра­не глав­ног ол­та­ра ко­ји је из­ра­ђен од цр­ве­ног мер­ме­ра и с ко­га Све­ти Ју­рај, у ли­ку рим­ског вој­ни­ка, про­ба­да зма­ја. Жуп­ни упра­ви­тељ цр­кве Мар­ко Лош ка­же да је кр­сти­о­ни­ца увек би­ла ту – зи­да­на је и не мо­же се ми­ца­ти, а уну­тар ње су зде­нац за во­ду и све­то уље. 

„Љу­ди да­нас та­ко не раз­ми­шља­ју, али де­ца су не­ка­да из прак­тич­них раз­ло­га кр­ште­на од­мах по ро­ђе­њу. У оно вре­ме се пу­но де­це ра­ђа­ло, али и уми­ра­ло. За­то ни­су че­ка­ли. Обич­но је отац с ку­мо­ви­ма до­но­сио де­те ко­је би мај­ка ста­ви­ла у ја­сту­ке. По­сле се ишло ку­ћи на сла­вље. Мај­ка је тек ка­сни­је до­ла­зи­ла у цр­кву. Дру­ги су би­ли оби­ча­ји. Та­ко је 16. ок­то­бра 1801. Је­ла­чић ро­ђен и од­мах је до­не­сен, и ту је кр­шен”, при­ча Лош.

Не­ка­да се уз храм на­ла­зио са­мо­стан, а са­да је ту жуп­ни дом у ко­ме је се­ди­ште срем­ског би­ску­па. Уочи Бо­жи­ћа, мон­си­њор Ђу­ро Га­шпа­ро­вић оба­вља при­пре­ме за ве­ли­ки пра­зник. Сти­гло је и мно­го че­стит­ки и пи­са­ма, на ко­је од­го­ва­ра сво­је­руч­но у сво­јим про­сто­ри­ја­ма. Ме­ђу ба­рок­ним гра­ђе­ви­на­ма на тлу Вој­во­ди­не, ка­ко на­во­де за­шти­та­ри спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, са­мо­стан Све­тог Јур­ја је са­чу­вао аутен­ти­чан из­раз епо­хе у ко­јој је на­стао и ја­сно се из­два­ја сво­јом ар­хи­тек­тон­ском чи­сто­том и естет­ском уме­ре­но­шћу.

Цр­ква са жуп­ним до­мом део је кул­тур­но-исто­риј­ске це­ли­не Гор­ње и До­ње Пе­тро­ва­ра­дин­ске твр­ђа­ве с под­гра­ђем. Ису­сов­ци, ко­ји су у Пе­тро­ва­ра­дин сти­гли 1693, по­ди­гли су ову цр­кву из­ме­ђу 1701. и 1714. Осни­вач ре­да, Све­ти Иг­на­ци­је Ла­јо­ла, при­ка­зан је јед­ном од скулп­ту­ра ко­је кра­се уну­тра­шњост хра­ма. Ки­по­ви су и на спољ­ној фа­са­ди, у две по­лу­кру­жне ни­ше, а пред­ста­вља­ју све­це Фра­њу Кса­вер­ског и Ива­на Не­по­му­ка. Крај ула­за је и пло­ча пр­вом хр­ват­ском кра­љу То­ми­сла­ву, ко­ју 1925. пот­пи­су­ју „гра­ђа­ни Пе­тро­ва­ра­ди­на”. Чу­ва се и успо­ме­на на би­ску­па Јо­си­па Ју­ра­ја Штро­сма­је­ра, ко­ји је на пр­вом спра­ту са­мо­ста­на у јед­ној со­би бо­ра­вио 1838–1840. као мла­ди ка­пе­лан, по­моћ­ник та­да­шњег пе­тро­ва­ра­дин­ског жуп­ни­ка Или­је Окру­ги­ћа.

Нај­пре је уз цр­кву са­гра­ђе­на ре­зи­ден­ци­ја са­мо­ста­на, а ка­сни­је је до­гра­ђе­но још три де­ла згра­де ко­ја су це­ли­ну за­тво­ри­ла у че­тво­ро­у­га­о­ник. Уну­тар је дво­ри­ште где се у но­ви­је вре­ме ле­ти по­не­кад одр­жа­ва­ју кон­цер­ти. 

Зи­ми се у цр­кви чу­ва ле­ген­дар­на сли­ка Сне­жне го­спе, по­клон аустриј­ског вој­ско­во­ђе Еуге­на Са­вој­ског на­кон по­бе­де над Тур­ци­ма у Пе­тро­ва­ра­дин­ској би­ци 1716. Ина­че та сли­ка сто­ји у цр­кви на дру­гом кра­ју Пе­тро­ва­ра­ди­на, на Те­ки­ја­ма, где ју је Са­вој­ски до­нео у знак за­хвал­но­сти Сне­жној го­спи на по­бе­ди. По ле­ген­ди, на ток бит­ке је ути­цао снег ко­ји је пао 5. ав­гу­ста. 

Ра­ни­је је оби­чај био да се ис­пред цр­кве под твр­ђа­вом оку­пља­ју вер­ни­ци пр­ве не­де­ље по­сле ус­кр­са да би у по­вор­ци пре­но­си­ли сли­ку Сне­жне го­спе до Те­ки­ја. Ова­квих про­це­си­ја де­це­ни­ја­ма не­ма, као што је и вер­ни­ка ма­ње. 

„Иза Дру­гог свет­ског ра­та све се про­ме­ни­ло. У под­гра­ђу је оста­ло пар љу­ди из ста­ри­на, до­шли су но­ви, не­ки је­су би­ли ка­то­ли­ци, не­ки ни­су, не­ки су би­ли ко­му­ни­сти. Али не­де­љом увек има­мо све­ту ми­су по­сле­под­не у пет са­ти и углав­ном до­ла­зе гра­ђа­ни из Но­вог Са­да, јер у Но­вом Са­ду по­сле­под­не ни у јед­ној ка­то­лич­кој цр­кви не­ма слу­жби”, при­ча упра­ви­тељ.

Тик уз цр­кву је сте­пе­ни­ште ко­је во­ди до твр­ђа­ве, па у њу ле­ти ка­да је ту де­бе­ла хла­до­ви­на ра­до свра­ћа­ју ше­та­чи. И ту­ри­сти углав­ном ту за­вр­ша­ва­ју оби­ла­зак. На­кон сре­ђи­ва­ња Је­ла­чи­ће­ве род­не ку­ће, го­сти­ју ће мо­жда би­ти ви­ше. Цр­ква не­ма ни­шта про­тив, на­по­ми­ње упра­ви­тељ, али тре­ба има­ти у ви­ду да је Све­ти Ју­рај ипак са­крал­ни обје­кат. Ис­под цр­кве је крип­та у ко­јој су са­хра­њи­ва­ни углед­ни гра­ђа­ни Пе­тро­ва­ра­ди­на и ви­со­ки офи­ци­ри. Ту је сто­ти­нак гроб­ни­ца, ма­ли ол­тар с рас­пе­ћем и два мер­мер­на ан­ђе­ла. У крип­ту се ула­зи на ма­ла вра­та, ди­рект­но из Штро­сма­је­ро­ве ули­це, али са­мо је­дан­пут го­ди­шње, 2. но­вем­бра, на Ду­шни дан. 


Коментари3
d7757
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zlata Krämer
Tu sam i ja krstena, išla na prvu pricest. Kao što je tu opisano prvih 3 dana posle rođenja se krstilo. Mene je kuma nosila, ona je bila poznata porodica iz gradića, porodica Smuk. To je bilo 19.11.1941 godine.
Bono
Lijepo napisano. Sretan Božić
Марко
Хвала, али још је рано. Преостало је још десет дана до Божића.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља