уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:37
ИНТЕРВЈУ: ИВАН МРКИЋ, члан Националног савета за сарадњу с Кином и Русијом

Моравски канал завршили бисмо за седам година

Томислав Николић има много позива, али ретко путује, само кад баш има потребе и када би његов одлазак допринео склапању нових послова
Аутор: Јелена Церовинанедеља, 24.12.2017. у 22:00
Иван Мркић (Фото: МСП9

Од када је у августу Савет профункционисао, председник Томислав Николић је примио више од 60 делегација из Кине, а свакодневно дође и бар по двоје наших привредника који се интересују да им помогнемо да пронађу партнере у Кини. Долазили су и руски привредници, представници разних губернија, али не у толиком броју као Кинези, каже у разговору за „Политику” Иван Мркић, члан Националног савета за координацију сарадње с Руском Федерацијом и НР Кином, владиног тела на чијем је челу бивши председник Србије. Кинези су, како каже, веома задовољни што постоји одвојена институција која се бави њиховом земљом јер у томе виде нашу одлучност да развијамо ову сарадњу.

Дакле, Руси су мање заинтересовани?

Мање. Они имају своје утабане стазе и треба им времена да схвате да им је олакшано када дођу у једну овакву институцију која је ексклузивна, јер немате у другим државама такву адресу која се искључиво бави Русијом и Кином. А ми то чинимо, пре свега, из привредних разлога. Глупост је да ми заборављамо ЕУ или се опредељујемо према Кини или Русији. Ми само користимо прилику која је створена ван нашег утицаја. Када се каже да нам Брисел замера јер смо окренути сарадњи с Кином, они губе из вида да је, рецимо, Ангела Меркел била девет пута у Кини, па нико због тога не оптужује Немачку за скретање, а кад ми направимо споразуме нађу се, најчешће овдашњи, душебрижници који нам спочитавају да се окрећемо од Брисела.

Чиме тумачите ово повећано интересовање кинеских привредника?

С кинеске стране је толико интересовање да сваке недеље дођу бар две делегације. Овај савет представља магнет за кинеску страну и долазе не само државне већ и приватне фирме. Долазили су нам и представници приватне Привредне коморе Кине у којој је и Џек Ма, оснивач „Алибабе”. Ти људи су били овде и позивају чланове да улажу у Србију. И то не само у инфраструктуру већ и у производњу. Кина је у привредној експанзији широм света и природно је да и Србија ту нађе место. Посебно ако Кина има интереса, а она је показала да има. Не само да код нас организују кредитне линије, већ да се овде учврсте изградњом индустријских зона. И што је најважније, за разлику од неких других, Кина не условљава сарадњу с нама.

Уколико је нека кинеска делегација заинтересована за улагање, да ли ви имате овлашћење да да сами склапате договоре?

У том случају ангажујемо надлежно министарство.

Недавно је председник Николић рекао да није одустао од идеје изградње канала Морава–Вардар и објаснио да има подршку Кине за тај пројекат?

То је стара идеја још из времена Краљевине Србије. Постојала је и у време Титове Југославије па су се чак тиме бавиле неке специјализоване агенције УН и постоје студије које су израђиване 70-их година, све то постоји у архиви Генералног секретаријата УН. Дакле, не ради се о нечем новом, а поготово не би требало да служи за забављање јавности. Реч је о потреби да се стратешка позиција Србије ојача. Постоје озбиљне студије, неке су радили и Кинези и оне показују да би то било остварљиво и корисно. Трошкови промета робе би се драматично смањили, а постојећи пут скратио би се за 1.400 километара. Србија би кроз реализацију овог пројекта постала земља с много више обрадиве површине, предупредиле би се поплаве, изградило неколико хидроелектрана... Према кинеским прогнозама све би могло да буде готово за пет до седам година. Не могу да разумем да је неко против тога. Поготово ако би финансирање било инострано.

Да ли је било контаката с Атином и Скопљем?

Премијер Грчке Алексис Ципрас се о овом пројекту у више наврата изјаснио позитивно. И гувернер покрајине Македонија у Грчкој је неколико пута разговарао с Николићем. Званично Скопље је такође заинтересовано. Али то мора да буде и европска идеја. Ми смо је заступали и у оквиру Брдо-Бриони процеса. Сада би требало да три владе или три председника кажу да су вољни да то отпочне и кинеска оператива би кренула одмах с радовима. Нажалост, та идеја се често банализује, а уверен сам да би Србија просперирала с таквим мегапројектом, личила би на Швајцарску. Уверен сам да ће се председник Александар Вучић заложити за остварење овог пројекта од немерљивог значаја за Србију, наше суседе и Европу у целини.

Како коментаришете критике да је Савет формиран за збрињавање кадрова Томислава Николића после његовог одласка с Андрићевог венца?

Таква критика је потпуно бесмислена. Деведесет одсто запослених овде већ је било запослено у државној служби. Предвиђена систематизација је попуњена само допола, али ипак функционишемо потпуно нормално. Упражњена места у Канцеларији савета веома опрезно попуњавамо. Два помоћника директора Канцеларије дошла су из Министарства спољних послова. Гордана Јакшић је министар саветник у МСП-у, а одлуком Владе постављена је за помоћника директора Канцеларије. Реч је о искусном дипломати, а овде је надлежна за Кину. У одељењу за Кину постоји још једна службеница из МСП-а, Јелена Милићевић Пророковић. Други помоћник директора је Милан Милошевић, такође из МСП-а, који је службовао у нашој амбасади у Москви.

Били сте на удару јавности ових дана јер је Савет у буџету добио 50 милиона динара за следећу годину?

Овај буџет је један од најмањих у систему владе. Покривамо само оно што је неопходно, а оно што се не потроши вратиће се влади. Један део буџета намењен је могућим одласцима председника Савета у иностранство. Николић има много позива, али ретко путује, само кад баш има потребе, када би његов одлазак допринео склапању нових послова. Сигурно више од половине амбасада има такав буџет на годишњем нивоу па нико о томе не прича. Пре ће бити да су они који то тако тумаче подстакнути другим мотивима или је реч о незнању.

Мислите да је више критика на рачун председника него на рачун рада Савета?

Мислим да је реч о менталитету. Ако неко жели нека дође овде и добиће праве информације о свему што је од интереса за јавност, ништа не кријемо.

 


Коментари40
a7a3a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje
Kanal nije losa ideja, u Evropi i Rusiji ima puno takvih, medjutim tamo je reljef ravninski i su reke u principu plovne. Koliko ima smisla da se pravi kanal tamo gde nase reke vecinom svoje duzine mogu preci i pesice? Nije li bolje poboljsati prugu recimo ili autoput?
Ljuba
Nikolic i tim primaju po 10000 evra mesecno za izmisljeni posao i gradajni mu placaju 12000evra za vilu na Dedinju na koju vise nema pravo.
svetlana
Pa zar se nisu, pre par meseci ljudi iz ministarstava koji su imali nameru da posete Mrkšića i Nikolića i njihovu kancelariju u zgradi Vlade žalili da tamo nema nikoga, i da je nemoguće saradjivati sa novotvorenom kancelarijom koja nosi naziv, Kancelarija za saradnju sa Rusijom i Kinom. Na osnovu čega je onda ova Vlada izdvojila ovoliku sumu novca za ova dva čoveka i njihovu kancelariju, i je li Kina i Rusija u Srbiji sve poslove odradjuju preko ova dva čoveka. Priča o kopanju moravskog kanala, je priča za malu decu. U ovoj Srbiji se napravilo leglo domaćih hohštaplera i prevaranata.
Milan
Projekat za ovaj Kanal,prvi put je izradio 1904.godine Prof.Nikola Stamekovic. Americka Firma iz Nju Dzersija je 1908 god. napravila preliminarni Projekat plovnog Puta. Drugi Projekat je izradjen 1961 god. na osnovu sporazuma Vlada Grcke i SFRJ. Eksperti Ujedinjenih Nacija 1973 god. tokom posete nasoj zemlji,proverili su validnost ovog Projekta.Eksperti su tada revidirali i odobrili obrazlazuci tada da bi Projekat bio ekonomski opravdan,cime je stecen medjunarodni legitimitet. Na osnovu njega je evropska zajednica do 1990 god. finansirala Studiju Vodoprivrednog uredjenja Vardara.
Небојша
Тачнои је да је Проф. Стаменковић први израдио студију, али идеја је потекла од Проф. Јована Цвијића који ју је изнео у књизи Балканско полуострво.
Препоручујем 9
Драган
То се Тома опет позива на Тарабиће. Он се држи традиционалне српске технологије пророчанства. За Жуте људе је био у праву. Видећемо да ли је тако и са каналом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља