недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:23
СРБИ И СОКЕР: ПОЛА ВЕКА СЕВЕРНОАМЕРИЧКЕ ПРОФИ ЛИГЕ У ФУДБАЛУ (7)

Судија није знао за наручене фаулове

У првој сезони НПСЛ-а енглески судија Питер Роудс није био „упућен“ у договор између ЦБС-а и лиге, па није свирао фаулове за „покривање“ ТВ реклама...
Аутор: Александар Милетићпонедељак, 25.12.2017. у 12:30
Др Аца Обрадовић доводи шампиона Совјетског Савеза у Америку

Прве две године професионалне фудбалске лиге у Америци нису личиле једна на другу. У првој су постојале две лиге, чије су газде чиниле све да униште једни друге, а кад су на обе стране настали милионски губици, пао је договор о уједињењу крајем децембра 1967. У пионирским данима било је и трагикомичних ситуација, због захтева телевизије (ЦБС) да по сваку цену „сече” утакмице рекламама...

Тако се догодио велики скандал у првој сезони Националне професионалне фудбалске лиге (НПСЛ), зато што енглески судија Питер Роудс није био „упућен” у договор између ЦБС-а и лиге. Да би телевизија могла да емитује рекламе, игра је некако морала да се прекида, па је уочи сезоне дошло до незваничног договора с арбитрима и клубовима да се на сваких десет минута досуди фаул који ће донети краћи прекид меча. 

Све је ишло као по лоју до тренутка док се није појавио Роудс који није знао за такав договор па је малтене читав меч прошао без реклама. Да ствар буде гора, изашао је у јавност са читавом причом пошто је истрпео критике због непознавања ТВ „правила”.

Прва генерација играча које су функционери НПСЛ-а Ден Тана, Ал Кацмарек и Чарли Хотон одвели у Америку оставила је тамо дубок траг. Многи су се укључили као тренери на универзитетима, радили у разним спортовима, основали школе фудбала. Као, рецимо, тренер Сент Луиса Ђуро „Џорџ” Михаљевић, хрватски фудбалер који је све о фудбалу научио за шест година (1948-54) у новобеоградском Радничком (1948-54) код чувеног тренера Драгослава Шкобе Филиповића. Михаљевић је био један од десетине фудбалера „Мајстора са Дунава” који су се обрели у Америци када се покретала профи лига, а један од њих - Драган Ђукић - одлучио је шампиона у првој сезони.

Крајем шездесетих све чешће долазе познати клубови из иностранства, што је више жеља газди да зараде новац од продаје улазница, него да пробуде сокер (фудбал) у Америци. „Српски” Клиперси из Оукланда, први шампиони Америке, победили су 9. јуна 1968. екипу Манчестер ситија са 3:0 (Баесо 2, Давидовић) пред рекордним бројем гледалаца на једном фудбалском мечу у Калифорнији: 25.237 продатих улазница. Месец и по касније, на истом стадиону (Колосеум), долазак Сантоса с Пелеом поставио је нови рекорд: 29.161. Било је 3:1 за Сантос. Три године после тога Пеле је одиграо свој последњи сусрет за репрезентацију, против Југославије (2:2 на „Маракани” у Рију, 140.000 гледалаца), а 1975. потписао је за њујоршки Космос који је обзнанио џет-сет епоху фудбала у Америци. Неки су је назвали и епохом расипништва.

У фебруару 1969. у Сан Франциско је стигао кијевски Динамо, што је телевизија ЦБС најављивала као спортско-политичку сензацију (да совјетски шампион у фудбалу игра у Америци). Организатор меча био је Србин, генерални менаџер Клиперса из Оукланда Аца Обрадовић.

–Аца је играо две утакмице, једну у Сан Франциску, другу у Лос Анђелесу, и изгубио много новца. Падала је киша десет дана, лопта није могла да се креће. Уместо 50.000 дошло је 5.000 људи. Ипак, била је велика ствар довести Динамо у то време, а Аца је то успео – говори Ден Тана који се те године повукао из америчког фудбала и 1972. прешао у Енглеску где је затим купио Брентфорд.

Велике промене настају с појавом клуба Космос у Њујорку, 1970. године, који су основали кључни људи Ворнерс комјуникејшна, председник Стив Рос, и турска браћа Ертаган – Ахмет и Несухи. Остали клубови су покушавали да их прате, довођењем светских асова, попут Герда Милера (Форт Лодердејл 1979-81), Џорџа Беста (Лос Анђелес Астекс, Форт Лодердејл, Сан Хосе Ертквејкс) и Јохана Кројфа (Вашингтон дипломатс), али их је то финансијски изнуривало. Космос је освојио пет титула од 1972. до 1982.

–Власници Космоса уложили су невероватно много новца, довели Пелеа, Бекенбауера, Кинаљу, Нескенса, Карлоса Алберта, нашег Блекија Богићевића... Имали су просек изнад 60.000 гледалаца, али су уништили лигу. Остали су хтели да их прате, али су стално каскали. Зато је лига у једном тренутку буквално престала да постоји. Да би добила организацију Светског шампионата 1994, Америка се обавезала пред Фифом да ће одмах после тог првенства да обнови лигу – рекао је Ден Тана.

Седамдесетих и у првој половини осамдесетих паралелно се играла и лига у дворани („индор сокер”) у којој су блистали и неки од наших фудбалера, попут Мајка Станковића. Овај играч примљен је у „класу 2013” Куће славних дворанског фудбала САД, заједно са Предрагом Прекијем Радосављевићем, доскорашњим тренером Сент Луиса, који је изузетно цењен у Америци (поред осталог, играо за САД на Мундијалу 1998. и Француској, а у једном мечу ривал му је била наша репрезентација).

Кад се фудбал преселио у сале, Сан Хозе је постао важан фактор. Основао га је 1974. српски бизнисмен Милан Мандарић, а већ 1975. освојио је титулу дворанске лиге.

-По доласку Мандарића направили смо неку екипу и постали прваци. Дворански фудбал је допринео доста развоју тог спорта у Америци, јер смо имали пуне трибине – казао је некадашњи Звездин тренер Иван Топлак који је Сан Хосе водио до титуле, наследивши у тој улози некадашњег играча ОФК Београда Момчила Гаврића.

Ден Тана каже да је Фифа дозвољавала многе ствари у Америци, само да би се фудбал тамо примио.

- Мењала су се правила за офсајд, извођење пенала, измишљено је пуно ствари... Пенал се шутирао једно време као у хокеју, тако што би играч 32 метра од гола повео лопту ка казненом простору. Три поена за победу је амерички изум, који сам касније са председником Фулама гурао и Енглеској и некако изгурао – прича Ден Тана који је као члан пет комисија ФС Енглеске био у њеној делегацији на Светском првенству у Мексику 1986.

(Сутра: С годишњом платом од једног долара донео милионе)


Коментари0
82693
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља