За­хва­љу­ју­ћи донацији вредној шест милио­на евра, 60 пације­ната обо­лелих од кар­цинома плу­ћа моћи ће у наред­не две године да се лече уз помоћ иму­нотерапије, и то у четири здрав­ствене установе: Клинич­ком цен­тру Ср­бије, Ин­сти­туту за онкологију и радио­логију Ср­бије, Ин­сти­туту у Срем­ској Ка­меници и КЦ Ниш.

Ле­кови из домена иму­нотерапије не делују на тумор, већ директно на имунски систем организма тако што пре­кидају бло­каду имунског одговора коју рак иза­зива и поја­чавају одбло­кирани одговор организма на кар­цином којим се уби­ја­ју тумор­ске ће­лије.

Ка­ко истиче др Да­ворин Ра­досавље­вић, из Ин­сти­тута за онкологију и радио­логију Ср­бије, на тај начин се мно­ги механизми одбра­не укљу­чују у напад на тумор и тако се пости­же оно о чему говоре сви пацијенти у сти­лу „како да поја­чам иму­нитет”, организам се најбоље бра­ни од напада и бори се сво­јим сна­гама про­тив вео­ма агресив­ног и упорног непри­ја­теља. 

– Ови методи лечења су већ овим револуцио­нар­ни, а биће то још више када се за акцију и победе оспособе све одбрамбене сна­ге болесни­ка, на чему бројни тимови научника непре­кид­но раде. Љу­ди се питају, да ли може да се каже да ли данас кар­цином плу­ћа захва­љу­ју­ћи новим иму­нотерапија­ма поста­је све више хро­нич­на, а не смр­тоносна болест?

То је иде­ал свих, и тај поклич „Претво­римо и кан­цер у хро­нич­ну болест” усвоји­ли су сви онколози као мото сво­јих напора. И даље се, међу­тим, уми­ре од малиг­них болести, у земља­ма у раз­воју поготово. И наше ста­тисти­ке су углав­ном неповољне. Има ту мно­го раз­лога, почев од касног ја­вља­ња лекару, пре­ко вео­ма успорене дијагности­ке, па до нераз­вије­не мре­же модер­них онколошких установа – нагла­шава др Ра­досавље­вић.

Па­цијенти који се лече иму­нолошком терапијом и реа­гују добро на лечење, каже он, има­ју велике шан­се да се такав добар „одговор” одр­жи вео­ма дуго. Уз добро под­ношење лечења то ове пацијенте чини често и рад­но спо­соб­ним, сва­како спо­којнијим и бли­жим некадашњем животу, а самим тим и вери у успешан ток лечења.

– До­ступност једног од водећих иму­нолошких лекова у онкологији данас, пем­бро­лизумаба, пре­ко донације која ће омо­гући­ти да 60 пације­ната са одмаклим несит­ноће­лијским кар­циномом плу­ћа и великом позитив­ношћу такозва­них био­мар­кера ПД-Л1 у Ср­бији добије овај лек, иде у ред добрих вести у нашој онколошкој пракси. Ка­ко на листи лекова још нема иму­нолошких лекова за кар­цином плу­ћа, ово ће бити одлич­на при­лика да се лекари у пракси боље упо­зна­ју са деловањем ове кла­се медикамената, а пре све­га да помог­ну пацијентима, јер овај про­грам омо­гућу­је тра­ја­ње терапије и до две године. Ти­ме смо за корак бли­жи европ­ским стандар­дима, па и нашем окружењу, јер је ова терапија већ доступна пацијентима у Словенији.

Ле­кари који се баве кар­циномом плу­ћа, торакал­ни онколози, увек ће бити ту да подрже наје­фикасни­је терапијске при­сту­пе и њи­хову све ширу при­мену код болести која је вео­ма оптереће­на симптомима и која и даље предста­вља велики терапијски иза­зов – нагла­шава др Ра­досавље­вић.

Ве­лики раст обо­левања и уми­рања од кар­цинома плу­ћа кра­јем два­десетог века пра­тио је тренд пораста бро­ја пушача, а са дру­ге стране овај тумор се код већи­не пације­ната откри­ва у одмаком ста­дију­му, када су могућности излечења вео­ма мале. Ме­ђу најчешћим симптомима су кашаљ, сув или са искашља­вањем секре­та, оте­жано дисање, осе­ћај недостатка вазду­ха, бол у грудном кошу, про­муклост. Не­рет­ко се поја­ви нео­бја­шњив умор, понекад искашља­вање сукрвице или крви које увек пацијента води лекару, или оток вра­та и лица, губитак апе­тита и телесне тежине, бол у рамену. Треба има­ти на уму да су управо кашаљ с искашља­вањем и оте­жано дисање такође уобичаје­ни симптоми пушач­ког бронхитиса и хро­нич­не опструк­тив­не болести плу­ћа, па ти пацијенти често про­мену карак­тера или интен­зитета кашља не доводе у везу с овом тешком болешћу. Особе са плућним кар­циномом понекад има­ју честе респи­ратор­не инфек­ције, попут запаље­ња плу­ћа, које могу да буду и је­дина манифеста­ција посто­је­ћег кар­цинома. Код тре­ћи­не пације­ната који има­ју кар­цином плу­ћа, ја­вља се изражени губитак телесне масе и малак­салост.

– Бол у рамену или руци често се дуго лече погре­шно – физикал­ном терапијом, код реу­матолога или неу­ролога, док не поста­не очи­гледно да је реч о узнапре­довалом кар­циному плу­ћа са ура­ста­њем у нер­ве.

Ди­јагноза обично почиње кли­нич­ким пре­гле­дом, радио­гра­фијом плу­ћа, потом пре­гле­дом грудног коша на ске­неру, бронхоско­пијом, којом се узи­ма узо­рак тумора из бронхијалног ста­бла – поја­шња­ва др Ра­досавље­вић.

Ка­да се добије дефинитив­ни хисто­патолошки налаз узорка тумора и одреди ста­дијум болести, кон­зилијум лекара предлаже лечење, односно ње­гов први корак: опе­рацију или  хемио­терапију, зрачну терапију, симптомат­ску терапију.           ¶