среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:38

Последњи чин „Гошине” трагедије

Тендер чије услове компанија из Смедеревске Паланке није испуњавала, могао је потпуно да преокрене судбину овог некадашњег гиганта
Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 25.12.2017. у 22:00
„Гоша” из Смедеревске Паланке: некад гигант, дансс на коленима (Фото Т. Јањић)

Да је фабрика шинских возила „Гоша” из Смедеревске Паланке на ивици пропасти одавно више није вест. Ова компанија је 11. новембра и званично отишла у стечај због потраживања од 400.000 евра, а стечајни поступак је покренула земунска фирма „А А капитал консалтинг”. Оно што је у овдашњој јавности потпуно непознато је да је једна од последњих сламки спаса за ову компанију био тендер који је 17. јула расписала Европска банка за обнову и развој (ЕБРД).

Реч је о набавци вучних дијагностичких вагона за компанију „Инфраструктура железнице Србије”, а цео посао вредан је 2,5 милиона евра. Како би учествовала на том тендеру, „Гоша” је ушла у конзорцијум са компанијама „Инфотранс” и „Ковачевић инжењеринг”.

Епилог ове приче у великој мери одредио је даљу судбину компаније „Гоша”. Наиме, конзорцијум уопште није испуњавао услове тендера који је ЕБРД расписао, а посао је добила једна аустријска компанија. И ту ништа није спорно иако онај ко губи има право да се љути. Па тако представници овог конзорцијума на разне адресе у Немањиној улици шаљу писма у којима негодују јер је њихов производ јефтинији и бољи. Међутим, кредитор – у овом случају ЕБРД, који је „Железници” за разне пројекте позајмио 91,5 милиона евра, у овом случају диктирао је услове тендера. И по томе се овај јавни позив не разликује од многих других које су на домаћем терену изгубиле домаће фирме.

Можда су многи заборавили, али као један од најбољих примера да онај ко даје новац диктира и услове је обнова моста „Газела”. Када је бивши градоначелник Драган Ђилас 2009. године хтео да реновира овај мост, један од услова које му је поставио кредитор било је измештање нехигијенског ромског насеља које је било смештено испод овог моста. То је био део акционог плана који је град морао да усвоји да би ЕБРД одобрио позајмицу Београду.

– Ништа то није неоубичајено, то раде сви кредитори, јер је њима у интересу да им се позајмљени новац врати – каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета. – И то није карактеристично само за западне кредиторе, то раде и Кинези кад нам одобравају позајмице. Пример за то је Пупинов мост, који је грађен кинеским парама, а у изградњи су учествовале кинеске фирме. И то је уобичајени критеријум свуда у свету – каже наш саговорник.

Он додаје да је највећи проблем са домаћим компанијама то што не испуњавају критеријуме на међународним, а не само домаћим тендерима.

– Два су кључна разлога за то. Први је то што немају референце, а други је што у пословним књигама немају добар финансијски резултат из претходних година. Врло често се овде поставља питање како су то наше грађевинске фирме некада врло успешно пословале и градиле по свету, а данас не могу. Тачно је да су то биле озбиљне фирме, које су пре неколико деценија имале озбиљне референце, али у међувремену су се нашој земљи догодиле санкције и овдашње компаније су изгубиле трку са конкуренцијом. Једноставно, током деведесетих нигде нису радиле и то је за њих био велики хендикеп. Према томе, ми сада само са жаљењем можемо да констатујемо како, на пример, „Гоша” и „Мостоградња” нису добили неки важан посао – закључује Савић.

И по новом закону о јавнима набавкама преференцијални статус домаћих фирми на тендерима смањен је у односу на стране.

Понуда „домаћег играча”, најједноставније речено, може да буде свега пет одсто лошија од страног. До сада је та предност била 15 одсто за услуге и 20 одсто за робу, када се гледа критеријум најниже цене, односно 10 одсто када је реч о критеријуму економски најповољније понуде.


Коментари5
79ad9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

сима
Каква глупост - кредитор одлучује . Одлучује онај ко враћа тај кредит . Свуде су свету банке те моел да узмеш кредит јер од тога живе . Овде те уцењују узимањем кредита . Посао од 2.5 милиона евра је могла да финансира држава . Глупа новогодишња расвета у Београду кошта много више , а ово је била шанса да људи у Смедеревској Планци добијају плате за свој рад . Тај новац би се вртео још дуго у локалу и удахнуо мало живота .
Goran
To je, je'l da, 'Gosina Tragedija'? ''Desilo im se', eto?! ... A nikako nije tragedija raskucene i rasprodate Srbije i njenih gradjana pod vucicevim kolonijalnim privatizacionim sistemom?
Драган Драган
Када постанеш колонија онда је ту ЕБРД. А Србија је то постала. Ово је чисто политичко питање и нема везе са економијом. А после тога долази стварна цена кредита ЕБРД, стварна цена нечега што купујете преко њих и цена на коју плаћате кредит, односно камате и главницу. ЕБРД је један од негативних резултата 5. Октобра 2000.
Popić Milenko
Taman posla da bi tender Evropske banke za obnovu i razvoj mogao odgovarati domaćim ponuđačima.Ta adresa uvijek ima svoje favorite /poljske, umjesto Ikarbusovih autobusa za GSP, npr/. Srbija,ili Železnice Srbije, su samo tržište. Gošu je, jer je još davala znake života, trebalo dotuči kao mogućeg konkurenta. Jučer je, u vezi s ovim, objavljeno korišćenje sredstava predpristupnih /IPA/ fondova EU za poljoprivrednike, u startu vrijednih 40 mln evra. Koji su, takođe, samo tržište, iako su sredstva bespovratna. Tih 40 mln evra su samo novčani izraz vrijednosti američke i zapadnoevropske poljoprivredne mehanizacije koja će krenuti na srpske njive. Ko, recimo, vjeruje u indijski ili beloruski traktor "Belarus", moraće da ga, na kredit, kupi. Tražnja za njima, naravno, pašće za efekat ove evropske intervencije. U svakom slučaju, ovdašnji seljaci južno i paori sjeverno od Dunava, moći će da nazdrave u kafani "Kod posljednjeg srpskog traktora". Bacajući šajkače uvis, uz gromke povike "IPAAAA!"
Petar Petrovic
Parazitske ne-proizvodne firme kao „А А капитал консалтинг” i Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) ne rade u korist ovog naroda. A stari vagoni Gose i danas voze ovaj narod. U vreme socijalizma Gosini vagoni su bili medju najboljeima u svetu. Danas je na delu privatizacija - otimacina drustvenog vlasnistva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља