четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:12
„ПОЛИТИКА” У ПОСЕТИ НАЈСИРОМАШНИЈОЈ ОПШТИНИ У СРБИЈИ

У Трговишту запослен тек сваки пети становник

Ни људи, ни временске ћуди нису били наклоњени пчињској комуни на крајњем југоистоку Србије
Аутор: Милан Момчиловићпонедељак, 25.12.2017. у 22:00
Центар Трговишта (Фото М. Момчиловић)

Трговиште – Када смо минуле среде стигли у Трговиште, педесетак километара удаљено од Врања, у главној улици Краља Петра Првог Карађорђевића затекли смо неуобичајено много људи за овако мало место. Разлог смо убрзо сазнали. У великој сали Дома културе дељени су новогодишњи пакетићи за сву децу са подручја општине, па су се овамо сјатили родитељи и деца са свих страна најудаљеније пчињске комуне, која је скрајнута са свих главних путева. Био је то догађај дана, којем је присуствовао и први човек општине Ненад Крстић.

Страни донатори донели су малу радост малишанима и њиховим родитељима, али за бољи живот варошице на Пчињи недостају много крупније ствари. Ни људи, ни временске ћуди нису били наклоњени овој пограничној општини, која са Македонијом дели 47 километара државне границе. Људи су брзо нестали са улице, а председник општине Ненад Крстић у свом кабинету прича за „Политику” да је проблем број један како очувати становништво у комуни која је према статистичким показатељима најсиромашнија у републици. 

После Другог светског рата овде је живело 30.000 становника. Првих дана по завршетку рата, у два дана, каже Крстић, територија је остала без 5.000 житеља, колико данас укупно има становника. Два догађаја довела су до пражњења територије. Први је одлука о колонизацији кумановских села, када је отишло две и по хиљаде људи, а исто толико житеља отишло је у процесу колонизације у Војводини, тачније у Каравукову. Око шест стотина бораца са овог подручја положило је живот на олтар слободе у Другом светском рату.

Династија Крстић
Ненад Крстић је трећи председник општине из породице Крстић. Његов деда Богосав, првоборац, дошао је на чело општине 1974. године, али је следеће године умро. Ненадов отац Александар је као независни кандидат изабран за председника 1992. године и руководио је општином у време највеће инфлације у земљи. По Ненадовим речима, повукао се под притиском социјалиста. Ненад је челну позицију преузео на изборима 2012. године и у то време је са 32 године био најмлађи председник општине у Србији. Данас је на власти СНС, који има 21 од укупно 25 одборника општинског парламента.

Осамдесетих година прошлог века у привреди је радило и до 2.800 запослених, највише у погонима врањских колектива „Симпо” и „Јумко” и матичне фабрике „Пчиња”, у којој је у најбољем периоду било 540 радника. Фабрике су се гасиле једна по једна, а погони „Пчиње” зврје сабласно празни у центру Трговишта. Данас је запослен тек сваки пети становник општине, а просек примања је 25.118 динара. После гашења фабрика, над Трговиштем се надвила и ћуд природе. У великој поплави 2010. године Пчиња је однела мостове, путеве, објекте, направила праву пустош. Четири године касније, кренула су клизишта која су донела нове невоље, а у њима је нестало десет породичних кућа.

Предстоји рационализација
У односу на број становника, Трговиште има нерационалну локалну самоуправу. У самој општинској управи је 48 запослених, од којих је једанаесторо вишак. Вишкова има и у „Комуналцу”, култури, вртићу, па ускоро предстоји рационализација. – Мораћемо да отпуштамо људе, уз одговарајући социјални програм. Проблем је у томе што ми морамо да имамо одређене државне институције, а број становника нам је мали. Рецимо, можда наш грађевински инспектор донесе само два решења месечно, али морамо да га имамо, јер ће се у противном десити дивља градња. Морамо да имамо и референта за дечји додатак, без обзира на то да ли је реч о три или тридесет решења – каже Крстић.

Како са предвиђеним буџетом од 517 милиона динара закрпити све рупе, покренути инвестиције, санирати последице поплава и клизишта, реализовати пројекте, обезбедити социјална давања, питамо председника Крстића.

– Када смо дошли на власт, затекли смо велике проблеме и кренули да оживљавамо једну по једну институцију: месне заједнице које су све биле у блокади, школе, социјалу, културу… Само „Комуналац” имао је дуг од сто милиона динара. Ово јавно предузеће имало је само један мотокултиватор за изношење смећа, а данас има петнаест возила. У јавним предузећима и у самој општини нису биле исплаћене плате. Мој претходник имао је плату од 136.000 динара, ја сам своју смањио на 76.000. Смањили смо плате свим општинским функционерима. Од 2012. године доста нам помаже Влада Србије, како новчаним интервенцијама, тако и за реализацију пројеката. Обнављамо мостове и путеве оштећене у поплавама. Држава нам је помогла да изградимо свих десет кућа несталих у клизишту, поред којих смо подигли и нову трафостаницу. Приоритет нам је да задржимо становништво, због тога највећу пажњу поклањамо популационој политици. За свако новорођенче дајемо по петнаест хиљада динара, а за сваку незапослену мајку по десет хиљада месечно док дете не наврши годину. За сваки склопљени брак за лица изнад 35 година дајемо по две хиљаде евра у динарској противвредности, а за сваки брачни пар без деце дајемо субвенције за сваки покушај вантелесне оплодње – набраја наш саговорник.

Када је реч о привреди, држава је помогла општини да откупи део погона пропале „Пчиње” и да их понуди у закуп или на продају инвеститорима. Једна грчка фирма ускоро треба да отвори погон за прераду и конзервирање рибе. Три километра узводно од града, на Пчињи постоји запуштени пастрмски рибњак који ће бити стављен у функцију. Грци планирају да запосле педесетак радника, а ако производња крене, намеравају да своју фабрику из Албаније преселе у Трговиште и запосле још стотину људи. Константинос Мескурис из Атине, који има производњу колача у Пернику у суседној Бугарској, жели да прошири производњу у Трговиште и да запосли 50 до 80 радника.

– Дајемо разне олакшице инвеститорима, општинске службе су им на располагању и труде се да што брже обезбеде потребне дозволе. За нас је најважније да ће у оба погона више од 70 одсто бити женска радна снага јер мушкарци лакше долазе до посла – истиче Ненад Крстић. 


Коментари12
fad28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biljana
Nista s ne menja, skoro slican tekst sam citao pre pet-set godina, a tamo ljudi zive.
Gordana
Zalosno, al' istinito! Pratim redovno sve clanke koji se objave, a vezane za ovaj kraj. Roditelji, baba i deda i vecina rodbine poticu iz Trgovista ili njegovih mahala. Vrlo lep kraj, ali uvek je bio na margini.
Саша Јовановић
Запослен сваки пети... како се то лепо уклапа у оних фамозних 11,8% незапослених на нивоу целе Србије! Статистика важи као помало "растегљива" наука али ови су је баш расчеречили...
goran
umorih se više pišući - treba menjati SISTEM, ovaj eu-bezalternativno-kolonijalni, a ne partije, jer partije na vlasti podržavaju ovaj nakaradni sistem!
Zoran Matejić
BEOGRAD NA VODI, SRBIJA POD VODOM!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља