недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

У Звечанску доносе и бебе из породилишта

Током ове године усвојено само двоје малишана без родитељског старања из дома који сви знају по улици у којој се налази. – Већина деце која чекају на усвајање има здравствене и менталне сметње
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 25.12.2017. у 22:00
Васпитачи им посвећују пуно пажње (Фото Д. Јевремовић)

Само у току ове године тринаест беба рођених са озбиљним и вишеструким сметњама у развоју право из породилишта стигло је у Дом за децу без родитељског старања у Звечанској улици. Преплашени озбиљним дијагнозама и лошим прогнозама, родитељи ове деце одлучили су да бригу о њиховом васпитању препусте стручњацима, па се на списку „станара” овог дома тренутно налази 168 малишана, од којих чак њих 136 имају озбиљне сметње у психичком и физичком развоју. Само 32 деце нема сметње у развоју и чека на усвојење или одлазак у хранитељске породице. Због тога не треба да чуди податак да је током 2017. године свега двоје малишана из Дома у Звечанској улици добило нове родитеље.

– Кад неко одлучи да усвоји дете понекад унапред одреди да би оно требало да буде здраво, што млађе, српске националности, иако морам да признам да су у последње време брачни партнери спремнији да размишљају и о усвајању ромског детета. Разумљива је жеља родитеља да гаје здраво дете, али они не знају да највише деце која се налазе у установи и чекају на усвојење има развојне сметње, тако да, уколико желе да усвоје искључиво здраво, могу годинама да чекају на њега. Неки од њих никада и не дочекају проширење породице – објашњава Зоран Милачић, директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине, и додаје да је број особа које чекају на усвојење готово увек троструко већи у односу на број деце.

Иако се у јавности често чују примедбе да је поступак усвајања неоправдано дуг, наш саговорник истиче да по Закону о управном поступку процедура утврђивања опште подобности родитеља за усвајање траје до три месеца. Суштина је да се утврди профил личности потенцијалних усвојитеља и установи њихова мотивација за усвајање и, како каже Зоран Милачић, изузетно се ретко дешава да неки пар буде дисквалификован. Након тога стручњаци Центра за социјални рад утврђују који брачни пар највише одговара детету које чека на усвојење. У овом моменту 280 деце чека нове родитеље, а 750 парова одлуку центра да су постали родитељи.

– Процедуру усвајања детета донекле компликује чињеница да многа деца која су постала штићеници домова немају решен законски статус. Наиме, на усвајање могу ићи деца непознатих родитеља, деца родитеља којима је судски одузето родитељско право или деца очева и мајки који су се сагласили са усвојењем, а већина деце која се налазе у домовима нема решен законски статус. Са неким родитељима ради се породична терапија како би они били спремни да поново прихвате дете које им је привремено одузео центар за социјални рад, а судски поступци за одузимање родитељског права дуго трају и док се не заврше, ова деца не смеју бити усвојена. Иако је дом најмање погодна средина за раст и развој детета, ми не можемо да тражимо усвојитеље док се породично-правни статус наших штићеника не разреши – објашњава наш саговорник.

Он ипак скреће пажњу на чињеницу да се број малишана у установама социјалне заштите смањује – 2000. године било је око 2.000 деце у институцијама и око 2.100 малишана у хранитељским породицама, данас више од 5.000 деце одраста са хранитељима, а свега 675 малишана живи у домовима за децу без родитељског старања. Просечно време задржавања деце у установи износи између пет и седам година – што је степен физичког или менталног хендикепа већи, већа је и вероватноћа да ће дете остати у институцији. Ако се до 18. године за њих не нађу ни хранитељи ни усвојитељи, они живот настављају у некој од установа социјалне заштите.

– Наше искуство говори да су странци много спремнији да усвоје дете са сметњама у развоју. Током ове године 28 деце са озбиљним здравственим и развојним проблемима добило је стране пасоше. Осим што се дете са сметњама културолошки боље прихвата у западној култури, велики број страних усвојилаца има добре системе подршке у локалној заједници – квалитетне здравствене, социјалне и образовне установе са чијим се стручњацима консултују када је у питању одгајање ове деце – закључује директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине.


Коментари0
4c128
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља