четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
СРБИ И СОКЕР: ПОЛА ВЕКА СЕВЕРНОАМЕРИЧКЕ ПРОФИ ЛИГЕ У ФУДБАЛУ (8)

Шошкић је створио највеће америчке голмане

„Спорт илустрејтид” с пуно разлога истиче да је наш чувени голман оставио неизбрисив траг у америчком фудбалу... – Бенекбауер посредовао у постављању Милутиновића на место селектора САД
Аутор: Александар Милетићуторак, 26.12.2017. у 12:02
Милутин Шошкић у дресу репрезентације света 1963. Фотодокументација „Политике”

У „Спортс илустрејтиду” из јуна 2011. године објављена је велика прича под насловом: „Шошкић оставио неизбрисив траг на технику америчких голмана”! Реч је о тринаестогодишњем раду (1993-2006) Милутина Шошића – једног од најбољих чувара света свог времена – у Сједињеним Америчким Државама.

– Мој циљ у Америци није био да тамо стичем славу, већ да у земљи која има 25 милиона регистрованих играча у свим узрастима допринесем да израсте у велику фудбалску нацију – говори за „Политику” Милутин Шошкић, легенда Партизана и нашег фудбала. – Радио сам и с млађим селекцијама и са сениорском репрезентацијом. Било ми је одмах јасно да Америци недостаје само добро организован стручни рад и увођење свих млађих категорија да би постала сила. То се није обистинило до данас, иако сви ти потенцијали постоје, али смо неке ствари успели да покренемо с мртве тачке.

 

Шошкић је отишао тамо уочи Светског првенства у САД 1994, на позив селектора америчке репрезентације, свог пријатеља Боре Милутиновића. После успеха на том шампионату (пораз у осмини финала са 1:0 од будућег шампиона Бразила), Милутиновић је отишао, а Шошкић је на још три мундијала био с Америком. Од учинка са сениорима много је значајнији био његов рад у „бази”, где је откривао таленте и стварао од њих велике голмане. Тако „Спортс илустрејтид” у својој причи о Шошкићу каже, поред осталог, да су чувари мреже „једина ствар на којој Енглези у фудбалу могу да позавиде Американцима”, а да о томе сведоче његови ђаци: Бред Фридел (Ливерпул, Блекбурн...), Тим Хауард (Манчестер ј, Евертон...), Јирген Сомер (Лутон, КПР...), Маркус Ханеман (Фулам, Вулверхемптон...), Кејси Келер (Лестер, Тотенхем...).

–Тима Хауарда сам открио на кошаркашком игралишту, кад је имао петнаестак година. Пошто сам видео да закуцава, пришао сам му и питао га чиме се бави? Рекао ми је да игра фудбал у школи, па сам га позвао да дође на тренинг. Кад је 2003. одлазио у Манчестер јунајтед, десетак минута је плакао на мом рамену – каже Шошкић.

Милутиновић је стигао у Америку 1991, годину после Мундијала у Италији на којем је водио Костарику. Међутим, уговор са ФС САД потписао је пре тог шампионата. Како је дошло до тога сведочи Ден Тана који је посредовао у том „трансферу”.

–У априлу 1990. затекао сам у мом ресторану у Лос Анђелесу председника ФС САД Алана Ротенберга, генералног секретара Хенка Штајнбехера и Бору Милутиновића. Ротенберг ме је дочекао речима: „Баш добро што си се појавио, јер причамо с Бором око ангажовања за селектора”. Међутим, кад је Бора отишао, рекао ми је да је непремостив проблем то што не говори добро енглески. Два месеца касније, на утакмици Југославија – Холандија у Загребу, генералној проби за Мундијал 1990, срео сам се с тадашњим селектором Немачке Францом Бекенбауером који ми се пожалио: „Имам велики притисак и од немачке и од америчке владе! Американци нуде милионе да одмах после шампионата преузмем њихову репрезентацију и да је спремам за 1994”!

Бекенбауер као да је тражио некога ко ће још више да га поколеба, јер му се није ишло у Америку (Тана му је рекао да је репрезентација САД трећеразредна, а лига пред распадом). А звао га је лично један од најутицајнијих политичара САД Хенри Кисинџер.

– Бекенбауер ми је рекао: „Замисли да сада прихватим, да онда с Немачком освојим шампионат света и одмах после тога преузмем Америку. Сви ће рећи ће да сам се продао”! Док смо причали, све време сам имао Бору у глави. Онда сам му рекао, с намером да једним ударцем убијем две муве: „Напиши писмо Ротенбергу и копију пошаљи Кисинџеру, у којем предлажеш да им је потребан неко ко има интернационално искуство, као што је Бора Милутиновић”. Писмо је послао, а Бора је постао селектор.

Утакмица у Загребу, на којој се све то „увезало”, остала је упамћена као „најгори испраћај једне репрезентације на светско првенство у историји фудбала”. То, као и многи други, истиче и Тана:

– Пошто је читав стадион навијао против Југославије, Бекенбауер је сматрао да су све то Холанђани. Дошао је на тај меч јер смо били први ривали Немаца на шампионату у Италији. „Зар вас овако срамотно шаљу на светско првенство”, питао ме је, не знајући да се ближи крај Југославије.

Тана је годину раније, на молбу Уефе, постао саветник председника ФС САД Алана Ротенберга коме је био потребан неко са искуством у организацији фудбалских такмичења.

–Нудио ми је плату, али нисам хтео да узмем новац за то. Пошто сам по слову закона морао да склопим уговор с њиховим Савезом, потписао сам за годишњу плату од једног долара. Ротенберг је тада био у незахвалној ситуацији, јер је Фифа, због једне маркетиншке агенције била пред банкротом. Није могла да му плати у том тренутку, а њему је требало 300.000 долара годишње да би одржавао своју адвокатску канцеларију, која је трпела због његових обавеза у фудбалу. Успео сам да га убедим да се договори с Фифом да му да 10 одсто од улазница. Тако је зарадио седам милиона долара, јер је шампионат у Америци продао највише улазница. Тај рекорд никада неће бити достигнут.

Крајем августа 1967, за време прве сезоне профи фудбалске лиге у САД, Тана је у билтену Торонто фалконса најавио процват америчког фудбала: „Америка је последња, али и највећа фудбалска граница – покушај да се уздигне до тог нивоа јесте највећи изазов”! Данас, пола века касније, Торонто је шампион, а МЛС лига се шири и напредује.

-Када смо покретали професионалну лигу у Америци, за улазак се плаћало три милиона долара. А данас свака нова франшиза мора да плати 50 пута више. МЛС је једина лига која у догледно време може да достигне Премијер лигу. Да сам млад, поново бих уложио у фудбал у Америци, јер ће једна франшиза за десет година вредети милијарду.


Коментари1
c4a21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bato
Ono po cemu te pamtimo ja i moja generacija nije trener golmana nego broj 1 u Partizanu i svijetu.Takvog golmana nije bilo prije tebe ali ni poslije tvog prestanka bavljenem fudbalom.Bio si i ostao legenda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља