уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13

Сиромаштво натапају алкохолом

Чим остану без посла радници у Трговишту, најудаљенијој и најнеразвијенијој општини у Србији узимају потврде са тржишта рада и хитају у Центар за социјални рад који представља сламку спаса за стотине људи
Аутор: Милан Момчиловићуторак, 26.12.2017. у 22:00
Трговиште, оронуле фасаде (Фото М.Момчиловић)

Трговиште – Рано децембарско поподне у Трговишту. Хладан ветар са планине Дукат, испод које се свила живописна варошица, доноси мирис скоре зиме. Високо горе, према Македонији, већ се бели снег. На улицама нема много људи, тек понеко прође брзим кораком.

Оронуле фасаде напуштених зграда. Драган Крстић испред куће слаже исечена дрва, спрема се за зиму, која, каже, овде зна да потраје. Кафић у центру Трговишта празан. Само двојица средњошколаца – Дејан и Ивица испијају сок и кроз стакло гледају како радници електродистрибуције мењају бетонски стуб. Мењају га читав дан, центар је без струје. Нису много причљиви.

 – Шта да ти причамо, брате, видиш и сам, овде је све стало, нема људи, фабрика, културе, цивилизације. Планови? Прво да завршимо школу, а онда ћемо свакако да бежимо из ове рупе. Овде остају само они који морају. Неколико мушкараца у кафани, уз пиво и вино прекраћује ионако кратак дан. Причају о зими која је на прагу. Трговиште је најнеразвијенија општина у Србији оболела од „беле куге”. Цела општина има 5.000 становника, а сама варошица спала је на 1.700 житеља. Годишње буде рођено четрдесетак беба, а умре двоструко више људи. Држава и општина дају кредитне, пореске и друге олакшице, али инвеститори и поред тога заобилазе овај крај, удаљен од главних саобраћајница. Затворене су фабрике, а затим и филијале банака, ради само пошта. Једино се повећава број регистрованих пољопривредних газдинстава, јер држава даје повољне кредите и бесповратна средства. Посебна нада полаже се у пчеларство, нарочито откако је јула прошле године отворен погон за производњу пчеларске опреме и откуп меда у којем је запослено петнаест радника. Ова инвестиција је резултат јавно-приватног партнерства Пчеларске задруге „Рој” из Трстеника и локалне самоуправе, уз подршку Регионалне развојне агенције Златибор и Влада Србије и Швајцарске. Општина је дала субвенције за четрдесеторо младих пчелара који су добили по петнаест кошница. У сарадњи са Развојном агенцијом Швајцарске, ради се на сертификацији органског меда и добијању ознаке „зелена јабука”.

За бројне раднике који су остали без посла након затварања врањских погона „Симпа” и „Јумка” и матичне „Пчиње”, сламку спаса представља Центар за социјални рад. Према речима Милене Костић Недељковић, директорке центра, чим остану без посла, радници иду на тржиште рада, узимају потврде и куцају на врата ове установе.

– Општина је неразвијена, фабрике су угашене, ради само неколико приватних радионица обуће које су отворене након гашења „Коштане”. Ево, горе у Радовници је „Симпо” затворио фабрику која је добро радила. Сви ти људи су спали на центар, а наше могућности нису велике. Дођу нам супруг и супруга са четворо деце. Доста њих не може да добије социјалну помоћ, јер се имовина води на њих, а поседују шикаре и запуштено земљиште или имају нерешену заоставштину. Могу да остваре право на једнократну помоћ која износи пет до десет, највише петнаест хиљада динара, ако је реч о лечењу. Људи су без пензија, пуно је старих и напуштених и постоји велика потреба за помоћ у кући. Својевремено су је обезбеђивали Црвени крст и Дом здравља, али тренутно ни тога нема. Прошле године смо дали два и по милиона динара једнократне помоћи коју је користило око четиристо људи. Ове године већ је подељено више од три милиона динара. Сталну помоћ има шездесет до седамдесет породица и она зависи од броја чланова. Носилац права има осам хиљада и сваки члан породице још по две хиљаде – прича за наш лист директорка Центра за социјални рад. Занимљиво је да већину корисника социјалне помоћи у другим градовима чине Роми, али овде нема Рома, корисници су Срби.

Нека врста бајпаса постиже се тако што локална самоуправа за социјалне категорије обезбеђује повремене и привремене послове на основу уговора о делу, па кад им уговори истекну, центар им да једнократну новчану помоћ и тако укруг.

У безизлазној ситуацији многи се одају алкохолу и пате од психичких поремећаја, и то је, према речима наше саговорнице, један од највећих проблема у последње време. – Покушавамо да их сместимо у неку од установа, али одговор је углавном негативан, свуда нам кажу да нема места. Млађе смештамо у хранитељске породице. Чак и жене се одају алкохолу и скитању. Дешава се да роде дете и оставе га у болници. Једна жена је двоје новорођенчади оставила у породилишту и побегла, а сада је и трећа беба на путу. Сместили смо је на неуропсихијатрију – открива Милена Костић.


Коментари5
8b744
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srdjan ristic
I gle cuda, dodje stranac, ovog puta u obliku Svajcarca I nas Srbe uci kako da proizvodimo med, I to jos organski! Samounistenje jednog naroda, neverovatan fenomen.
bata popovic
A kad je tuga mora da se cuga
Stevan
Ne mora ima Bog i Vera Pravoslavna
Препоручујем 19
Muradin Rebronja
То је зачарани круг где сиромаштво "лече" алкохолом а алкохол доводи до сиромаштва. Бежање од стварности. Алкохоличар, поред тога што троши паре на алкохол, не може да ради и зарађује паре. Велики проблем и у свету, укључујући моју Канаду. Добијају паре од државе које одмах троше на алкохол. Имају и кухиње где могу да добију бесплатан оброк, као и места где могу да преспавају, окупају се, пресвуку...Врло често спавају у парковима на клупама. Служе као пример другима шта их чека ако не буду учили, радили, зарађивали и штедели. Јесте, има разних лечилишта и удружења бивших и садашњих алкохоличара. Зову их "анонимни алкохоличари". Нарочито су активне цркве које помажу и нарочито кроз веру у Бога и себе могу да савладују ту пошаст. Неко успе а неко не и то је реалност нашег времена.
Владимир Матић
Свака Власт у Србији улаже само у Београд, а остала места се без гриже савести занемарују. У Београду се праве фонтане, град на води, ..., шта све не, а остали делови Србије вену, народ се исељава, нарочито млађи нараштаји. У Београду су факултети, институти, позоришта, музеји, ноћни живот, али зато је у Трговишту и сличним местима јад и чемер. Иако сам рођени Београђанин јако сам огорчен јер нам наша земља нестаје пред очима, а свака Власт која је била до сада неће ни прстом да мрдне да се ствари промене.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља