недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:27
БЕЛЕШКЕ С ПУТА – КОПЕНХАГЕН

Бајка у граду Ханса Кристијана Андерсена

Прелеп и једноставан, са кућама свих боја и најмодернијим грађевинама, дом је хиљаде срећних Данаца, дуговечних бициклиста, Мале сирене, хипи зоне Кристијанија, живописне луке и многих музеја
Аутор: Мирослав Стефановићсубота, 30.12.2017. у 08:15
Копенхаген (Фото М. Стефановић)

Пре него што смо се запутили у овај град, сви су нам говорили: Данци су богат народ и најсрећнији су на свету! Поштено говорећи, то богатство нисмо видели, али смо уочили како овде свако гледа своја посла. Људи су једноставно обучени, иако су им радње са светским брендовима на сваком кораку, сви возе бицикл, којих је више него аутомобила, опуштени су и, кажу статистичари, живе просечно 85 година. Питање је да ли дуговечност дугују чистом ваздуху, морској клими, навици да свуда стижу на својим двоточкашима или због опуштености и једноставности.

Бициклисти су закон у Скандинавији, па дакле и у Копенхагену. Вози старо и младо, јуре својим стазама, звонцетом вас упозоравају да сте закорачили у њихово царство. У специјалним корпама превозе децу, бициклом иду на посао, у радњу, на излет, до ресторана.

– Само у Копенхагену је око 400 километара бициклистичких стаза. Ово је краљевина у којој царују срећа и бицикли – појаснила је наш туристички водич. – Људи овде верују држави, увек могу да пронађу посао, цени се рад, окренути су породици и наталитету, не купују скупе аутомобиле јер се на луксуз плаћа велики порез...

Град се може упоѕнати и са бродова (Фото М. Стефановић)

Поштеђен ратних разарања

Копенхаген су пре хиљаду година основали краљ Свен Први и његов син Кнут Други Велики. Нема ко вам неће понудити такве и сличне историјске податке, мада ће вам као приде напоменути да је то био рибарски град и да у преводу значи трговачка лука, која се највише развијала захваљујући продаји харинга. Велика заслуга за убрзани развој припада краљу Кристијану Четвртом у време чије владавине су подигнуте многе монументалне грађевине. Данас је то град са око 760.000 становника (на ширем подручју је око 1,2 милиона људи), са калдрмисаним, чистим трговима и гвозденим капијама.

Харинге и колачи
Данска је пољопривредна земља, окружена морем, тако да велике количине хране извози. У доба кад је код њих било немаштине, маслац је важио за изузетно скупоцени поклон. Данас, њени становници воле умак од маслаца, рена, куваних и сецканих јаја и сенфа. Специјалитет је и кувани бакалар са сланим кромпиром. Воле и месо, маринирану и усољену харингу, плодове море, воће и поврће које стиже из целог света. Од слаткиша, опредељују се за пециво са марципаном, мале крофне, медењаке и разне торте.

Ако се нечим овај град може похвалити, онда су то музеји. У једнима су предмети од порцулана, у другима краљевска одличја и документа о историјату земље, затим музеји медицинских инструмената и достигнућа у дизајну, еротике... Имао је срећу Копенхаген што је у Другом светском рату био поштеђен разарања, па зато сада многа здања туристима показује у пуном сјају – од краљевских двораца, зграда из времена владавине већ поменутог краља Кристијана Четвртог, до Округлог торња са којег су Данци гледали звезде и разнобојне куће на лучким доковима.

Кад људе који град добро познају питате шта треба да видите, обавезно ће вам препоручити Градску кућу, парламент, пешачку зону Стрегет, Национални музеј, Оперу, Цркву Холмен, позориште испред којег су бисте Молијерових сарадника, живописну луку Нихавн, некада стециште морнара и проститутки, а данас место са великим бројем ресторана и барова, Берзу, палату Амалијенборг, резиденцију краљевске породице, прелепи забавни парк Тиволи...

Поносни на викинге и пиво

Данска важи за најстарију светску краљевину, а њени становници, потомци викинга, прилично су смирени и стрпљиви и, као већина Скандинаваца, воле пиво. Са задовољством ће вам препоручити да га пробате у неком од многобројних ресторана или још боље – да одете на „извор”, у чувену „Карлсберг” пивару, један од градских симбола. Смештена је на површини од 10.000 квадратних метара и на оригиналној је локацији од када је и основана, 1847. године. Уђете ли тамо, исто је као да сте ушли у времеплов пиварства: видећете највећу светску збирку пивских флаша (кажу да их је сада око 22.000), старе машине на којима се некад производило пиво, али и ове данашње, последњу реч технике, док ће вас на улазу дочекати два камена слона која су пре више од једног века допремљена из Кине.

Осим што је додирују Балтичко и Северно море, Данска је постојбина краља прича и бајки Ханса Кристијана Андерсена. Његова бронзана скулптура је у близини Градске куће, и нема ко се на њу не наслони због фотографисања.

Сви возе бицикле (Фото М. Стефановић)

Град можете упознати и са бродова који вазда крстаре пространим каналима, љуљушкајући се на немирној води. Главна железничка станица је такође ремек дело архитектуре, а што се воза тиче, не очајавајте ако вам побегне. За пет до десет минута стиже други. У њега могу бициклисти и кућни љубимци. Све је прецизно обележено где да уђу.

Пијаца „лаких дрога”

Сада, о нечем за наше прилике непојмљивим и забрањеним: реч је о слободној хипи зони „Кристијанија” у којој је сваког дана отворена пијаца „лаких дрога”, ако то може да се каже за марихуану, канабис и остале сличне опијате. Купиш колико имаш пара, а онда на оближњи бедем, па пуши до миле воље. Или је понеси кући. Гужва је велика, а једино што је забрањено је фотографисање. Од оног силног дима, лако може да вам се заврти у глави.

За нас је ово био „прворазредни догађај”, а остатак дана смо ипак провели у једном од ресторана на обали канала, у Нихавну, најживљем и најстаријем делу града. Уживање на зубатом сунцу, испред кафића, са пријатељима, децом, родбином или осамљени, овде називају „хига”. Нека врста рецепта за срећан живот, на дански начин. 

(Фото М. Стефановић)

Смена страже

Тог сунчаног, али ветровитог и прохладног преподнева силан свет се тискао испред краљевске резиденције. Сви „наоружани” фотоапаратима и сви извијају вратове.

– Брже, овамо, да нађемо погодно место – просто ме је вукао један од наших туриста. – Сад ће смена страже краљевске гарде. И да упамтите: ако се на крову резиденције вијори застава, значи да је краљица Маргарета Друга у својим одајама.

Упамтих то, буљим у ону заставу, и не обраћам пажњу на војнике у необичним униформама који предају дужност једни другима. А, због тога сам овде, и зато лактовима гурам неке Кинезе не би ли имао бољи преглед ситуације, макар што ме „шију” са најмодернијим фотоапаратима. Гледам војнике. За наше прилике, мало чудноват стројеви корак. Али, добро, тако је то код њих. Истина, нешто ми баш и не личе на своје претке, борбене, кошчате, плавооке и дугокосе викинге.

(Фото М. Стефановић)

„Мала сирена” симбол града

Увек је гужва поред чувене скулптуре „Мала сирена”, симбола Андерсеновог стваралаштва, коју запљускују морски таласи, али која траје као и пишчеве бајке, неизоставни пратилац нашег детињства: од „Царевог новог одела”, „Краљице снега” до „Принцезе на зрну грашка”, „Палчице”, „Снежне краљице”, „Девојчице са шибицама” и многих других. Успео је писац да направи одличну спону између стварности и фантазије, да путује по свету и да на крају животног пута буде задовољан јер је о таквом животу и слави могао само да машта као сиромашан дечак из градића по имену Оденсе.


Коментари0
137b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља