Ситни колачи, слатке посластице, али и неизбежна жербо, боем и реформ торта. То је оно што воли да замеси шездесетосмогодишња пензионерка Светлана Чонка. Ова Београђанка осмишљава разноразне кулинарске ђаконије откако се удала, углавном за своју породицу и унуке, а однедавно се прикључила и тиму креативних супербака. Реч је о удружењу које засад окупља седам пензионерки, на челу са Мариом Милаковићем. Повод за њихово удруживање је покретање иницијативе за отварање посластичарнице у којој ће, ако буде све по плану, од јесени радити управо ове баке.
– На „Фејсбуку” сам чула за супербаке. Породица ме подржава у овој идеји. Укључила сам због разоноде, дружења и оснаживања креативности, али и да поправим финансијски статус – каже Светлана, која је радни век провела у спољној трговини и финансијској служби.
Све је почело од идеја да се кроз самоодрживи пројекат социјалног предузетништва креира могућност и окружење у којем би виталне пензионерке повремено радиле. Седам супербака недавно је окупио Марио Милаковић из Београда. Три пензионерке је познавао, а остале су се саме јавиле.
– У Бечу постоји ресторан у којем раде баке. Посетио сам га и када сам се вратио пожелео сам да се специјализујем за једну област, па сам се определио за колаче, утолико што на нашем тржишту недостаје правих, аутентичних домаћих колача – каже Марио.
Да би могао да реализује своју замисао, а то је радионица а потом и посластичарница у којој ће радити пензионерке, потребан му је новац. Армију радница већ има. Акција прикупљања финансијских средстава за отварање радионице почела је преко платформе „Индигого”.
– Чуо сам за конвенцију о групном финансирању, конкурисао и сада се прикупља новац кроз групну кампању, на поменутој платформи. Ако сакупимо 5.000 долара колико нам је потребно за почетак, отворили бисмо радионицу. Недостаје нам нешто мало више од хиљaду долара, а донатори су најобичнији људи. Највише посета на платформи има из Србије, али није највише новца стигло из наше земље већ из европских држава и Америке. Из Србије је засад уплаћено око 950 долара – открива Марио Милаковић.
Када дође време за њихово ангажовање, супербаке неће радити пуно радно време, јер то ни није идеја пројекта.
– Њихов ангажман је замишљен као допунски, на пензију коју иначе примају. Све баке имају између 60 и 79 година, а ниједна није професионална посластичарка – истиче Марио и додаје да су све из Београда. Живе на Дорћолу, Звездари, у Врбовском, на Лекином брду, у Земуну и на Карабурми. У тиму има економских стручњака, кројачица, фармацеуткиња, стоматолошкиња, а заједничка им је љубав према кухињи и спремању колача.