субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:52
ИЗЛОЖБЕ КОЈЕ НЕ БИ ТРЕБАЛО ПРОПУСТИТИ

Градови у покрету – постосманско наслеђе

На новинским фотографијама двадесетих и тридесетих година прошлог века забележен живот у Београду, Сарајеву, Истанбулу и Анкари, после распада Османског царства
Аутор: Александра Мијалковићсубота, 30.12.2017. у 13:15
(Фото Алија М. Ашамија, колекција Мехмеда А. Акшамије)

Шта се догодило са животом у великим градовима Османске империје после њеног распада и ратова који су уследили? Како су, очима тадашњих новинских фото-репортера, изгледали развој нових националних држава, велика промена од традиционалног ка модерном, и свакодневица обичних становника Београда и Сарајева у Краљевини СХС, односно Краљевини Југославији, и Анкаре и Истанбула у Републици Турској двадесетих и тридесетих година прошлог века? Како су се одевали, чиме забављали, где састајали?

О томе говори путујућа изложба „Градови у покрету – постосманско наслеђе” у Историјском музеју Србије, ауторке др Наташе Мишковић, професорке Универзитета у Базелу (Швајцарска).

У припреми изложбе су учествовали и стручњаци Музеја Југославије и професор фотографије Академије ликовних уметности у Сарајеву Мехмед Акшамија, док су Ирена и Игор Степанчић аутори поставке која обухвата 200 пажљиво одабраних и дигитално обрађених фотографија преузетих из архиве неколико југословенских и турских дневних листова, музеја и приватних колекција.

Пиво, ракија и овце

– Београд  је у то време постао престоница нове државе, Истанбул је титулу средишта Османског царства препустио Анкари, главном граду Ататуркове Турске, а Сарајево је први пут добило управу на језику својих житеља. Слике које сам овде представила пружају неочекивани увид у туђе, а ипак блиске начине живота, и показују колико је тога било и остало заједничко поменутим градовима. Рецимо, кад се упореде београдска Кнез Михаилова улица и истанбулски Истиклар – каже за „Магазин” проф. др Наташа Мишковић, историчарка чија је специјалност Балкан 19. и 20. века.

 (Фото Алија М. Ашамија, колекција Мехмеда А. Акшамије)
Више мушких портрета
– На новинским портретима су чешће приказани мушкарци него жене, јер су оне еманциповане још биле у мањини, а оне традиционално васпитане су избегавале фотографисање. Неретко су фото-репортери плаћали ту услугу, односно, позирале су им проститутке – каже наша саговорница.

Наравно, уочљиве су и разлике, али има и оних које се не могу видети на први поглед. На пример, каже наша саговорница, разлику од Београда, у Истанбулу је пиво било пиће за елиту, постојале су чак и посебне „пивске баште” у које су одлазили имућнији мушкарци и жене. Сиромашни су пили ракију.

– Промена је било највише у центру града, где су модерно одевени пролазници журили кроз саобраћајну вреву, тик уз новоизграђене објекте или покрај градилишта. На тек подигнутим стадионима одржавани су спортски и омладински сусрети, утакмице и параде у славу националног препорода. Али у старој чаршији, која је била срце османских градова, људи из свих слојева су пазарили и кафенисали, онако како су то одвајкада чинили. За њих као да је време стало – прича др Мишковић, кустос изложбе.

Фес, турбан и шешир

Турбан последњи скинуле Сарајлије
Традиција је остала нарочито јака у Сарајеву, где су водеће муслиманске породице владале вакуфима, оне су биле главне у граду, и биле су упориште конзервативизма. Они су међу последњима скинули фес, далеко после државних чиновника у Турској, којима је Ататурк првима наредио да их скину (јер су, уосталом, и стављени на главу по наредби султана у првој половини 19. века) и замене шеширима.– У Сарајеву су и турбани још дуго опстали. Занимљиво је да су их носили припадници свих религија, осим Јевреја, а разликовали су се по боји: муслимански су били зелени, католички црвени, а православни сиви – објашњава др Мишковић. На црно-белим фотографијама се они, додуше, не разликују.

Кроз објективе фото-репортера „Политике” и „Времена” из Београда и „Џумхуријета” и „Акшама” из Истанбула, посетиоци изложбе могу да виде како су обновљени централни делови четири града, у складу са вредностима влада тих нових постосманских држава, како је грађен модерни грађанин, уз помоћ масовних спортских манифестација и нових трендова у одевању и понашању, али, с друге стране, и како се свакодневица у старој чаршији наставила као да се ништа у међувремену није десило.

Призори са улица, тргова, пијаца, из кафана и кућних дворишта показују „мирољубиву коегзистенцију” младих, отмених дама у модерним хаљинама, које возе аутомобиле и пијуцкају коктеле у клубовима у друштву господе у елегантним оделима и са шеширима, насмејаних сеоских девојака у народним ношњама, испред пијачне тезге или точка на вашару, забрађених „ханума” покривеног лица, бркајлија са турбанима и фесовима који испијају ракију из чокањчета или носе на леђима овцу за празничну трпезу, босоноге сиротиње ... У том смислу су, истиче др Мишковић, веће разлике биле међу класама у истом граду, него међу  градовима у две државе: виши слојеви и сиромаси свуда су били исти.

 (Фото Алија М. Ашамија, колекција Мехмеда А. Акшамије)

Чаршија, пазариште и базар

Фотографије које су снимили Александар Симић и Рака Рубен из „Политике”, Светозар Грдијан из „Времена”, Намик Горгуч из „Џумхуријета”, Селахадин Гиз из „Акшама”, као и неименовани аутори из збирке професора Мехмеда А. Акшамије из Сарајева, турског колекционара Џенгиза Кахрамана и из архиве неколико музеја и других институција, на изложби су груписане у пет тематских целина. „Центар града: позорница за политичку елиту” показује како је на ратним рушевинама у Београду никао нови скупштински дом, а на пустој ледини подигнута нова престоница Турске, Анкара. Друга целина „Народ и култ тела: мобилизација омладине у спорту и војсци” указује на дух заједништва, оптимизма и препорода. „Облачење и друштвене класе: фес, шешир и марама” и „Доколица и дружење” илуструју прожимање традиционалног и модерног, а у случају Сарајева класну, верску и еснафску подвојеност наслеђену из османског доба.

Најзад, „Чаршија: састајалиште градског становништва” показује како је некад изгледало централно место сваке османске вароши, где се трговало, кафенисало и оговарало. У Београду су средином 19. века власти укинуле пазариште, на месту данашње Улице краља Петра, а после рушења старе турске касабе никао је нови центар града дуж елегантне Кнез Михаилове улице и даље према Теразијама. Велика пијаца је 1926. измештена са места данашњег Студентског трга и пребачена у нове објекте на Зеленом венцу.

Изложба, као резултат истраживачког пројекта СИБА – Визуелни приступ истраживању у турским и југословенским градовима, спроведеног при Универзитету у Базелу, и финансирана средствима Швајцарске фондације за научна истраживања, прво је била постављена у Базелу. У Београду ће остати до 28. јануара, а онда се сели у Истанбул, па у Сарајево, Грац и Кембриџ.


Коментари2
387b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Ovo pisem samo radi vase licne informacije. Radeci 40 godina u Politici bio sam dobro upoznat da se u fotoodeljenju nalazi arhiva predratnih filmskih plocica sa negativima (snimcima) kakvi sigurno ne postoje nigde na Balkanu. Taj arhivski dragoceni materijal bio je na dohvat ruke ne zasticen pa su vremenom istoriski snimci nestajali. Mogu se danas videti otstampani na slikama starog Beograda ali nisu vise u vlasnistvu Politike. Drugim recima, najvredniji snimci su ukradeni...Bila je to najveca vrednost Politike.
milan
Sigurno ce mnogi biti zainteresovani da posete izlozbu. U tekstu nisam uspeo da pronadjem mesto odrzavanja izlozbe. Pise da je to Beograd ali to nije dovoljno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља