уторак, 16.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:46
Интервју: Јагош Марковић, редитељ

Нушић је велики јер трагедију даје кроз смех

У ликовима из „Ожалошћене породице” данас могу да се препознају сви који би хтели да све приграбе за себе. А ко се препозна, има шансу да буде бољи
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсубота, 30.12.2017. у 22:00
(Фото Небојша Бабић)

Редитељ Јагош Марковић на великој сцени Народног позоришта у Београду поставља „Ожалошћену породицу”, комедију у којој је Бранислав Нушић раскринкао неискрене односе у породици која би због новца газила преко свега. Премијера је 19. јануара 2018. године, на дан када је пре 80 година умро Бранислав Нушић, драмски аутор, дипломата, новинар… Саша Торлаковић тумачи Агатона Арсића, Радмила Живковић је Симка, Даница Максимовић Сарка, а Нела Михаиловић Вида. У екипи су и Небојша Дугалић, Вања Ејдус, Александар Срећковић, Ненад Стојменовић, Слободан Бештић и Сузана Лукић. Марковић потписује и избор музике, а у ауторском тиму су и Молина Удовички Фотез, драматург, Матија Вучићевић, сценограф, Мариа Марковић Милојев, костимограф….

Нушић је у својим комадима наш савременик. После Јеротија и „Сумњивог лица”, ево, ишчитавате Агатона и „Ожалошћену породицу”. Зашто је Нушић вечан и зашто му се увек враћате? 

Велики писац, велико дело. Велики, јер трагедију даје кроз смех. Избегавам реч комедиограф. Нушић је више од тога. Као што у Драматену у Стокхолму стално играју Стриндберга, тако и ми морамо и треба да радимо Нушића. Та љубав за човека упркос свему и та вера у живот упркос свему. Притом ти ликови нису у конекцији са моралом уопште. То је тако савремено, али радимо га не због савремених, него због вечних тема. Савремено је само први слој. Позориште није дневна штампа, али то не значи да се у њему не чита све из данашњег угла и из овог времена. То, међутим, није довољно. Ако нема вечног, плитко је и звони. На срећу, код Нушића има свега у изобиљу, зато је класик.

У свакој епохи има зла, а човек треба да буде човек у сваком времену
Шта бисте пожелели публици, пријатељима, колегама у 2018. години?Пожелео бих им исто што и себи. Чувајте свој мир и своју душу. Не губите „имунитет” због стварности која је банална и често неправедна. Лични труд, лична чистота, одолевање изазовима. Не улазите у тон са вревом улице и ријалитија, јер само смо дужни својој савести. Свако је време зло на свој начин, а човек може бити човек у сваком. Немојте очекивати да други завршавају послове уместо вас. Сами чистите испред своје зграде, која је дубоко и лично ваша, иако је заједничка. Наравно, идите у позориште и даље. Тамо нема смрти, тамо има правде, тамо се сетимо какав треба бити, тамо се види голим оком ко је ко, бар на крају представе. Тамо смо у ритуалу здружени, тамо има заједништва којег смо жељни, заједништва у естетици, у лепоти, у духу. Не секирајте се око глупости, јер у контексту целог живота много тога јесте глупост којој ми дамо фокус и самим тим моћ. Али ипак, колико год било тешко понекад, живети је радост.

Нушић у својим комадима даје слику беде времена у којем живимо и неисцрпног богатства менталитета нашег народа. Својевремено је професор Мирослав Беловић говорио: „Нисам са Нушићем на ти”...

Хвала што сте поменули дивног професора Беловића. Остајем његов велики дужник. Сећам се како је говорио о Нушићу и био је у праву јер га својатамо, чини ми се лако јер је препознатљиво дело, а притом, у свом провинцијализму, више поштујемо кад пола речи не разумемо јер мислимо да је то нешто јако „интелектуално”. Тако он има нашу љубав, али поштовања приликом рада не би марило да има више. Ова екипа га заиста ради озбиљно и посвећено, у најбољем маниру свега што је Народно позориште у Београду било, што јесте и што треба да буде.

Какав је спој Нушића и немачког позоришта будући да га, како чујемо, радите прецизно у духу немачке театарске естетике?

То за Немце нисам рекао, то вам је дојавио неки инсајдер. Маните ме Немаца! Уз све поштовање, немам тај провинцијски манир да су Руси разбарушени, а Немци тачни. Добро, нека вам буде са том немачком прецизношћу, јер знам шта хоћете тиме да кажете, али се надам представи са више духа, нашим соковима и бојама, нашим лудилом, најкраће речено. Наш менталитет волим и доживљавам га као аутентичност. А свака аутентичност је вредност. Не подносим клишее, исте фризуре и одела, исте реченице. Све су то општа места и данас. И та политичка коректност донела је исте реченице: неслушљиво је ако не прође кроз човека.

Ко је Агатон Арсић данас? Ко ће се препознати у лику Агатона, Сарке, Миће, Данице? У чему се огледа свевременост ових јунака?

Сви који би да владају, да маздишу и дрпишу, али и сви који су несложни и који се ривалишу у оквиру било које заједнице. И који желе да за себе и само за себе узму, ако је могуће све. Сви који су тужни губитници, поражени од самих себе и живота. Али тешко ће се препознати они који треба да се препознају. Такви људи увек мисле да је реч о неком другом. Ко се препозна, тај има шансу да буде бољи. Много нас је којима су други криви, који су увек жртве нечега, и себе виде идеализовано.

Естрада се данас представља као елита?

Немам ништа против њих. Бог им срећу дао, има тамо људи које јако поштујем. Нису они криви што су у жижи! То је питање духа времена. Таман као и политичари: само они и они. Култура и уметност су дефинитивно у петом плану. Данас су значајни скандали, а не представе. Само терор ријалити фазона, прозивке. Истина је само једна: та ће мода проћи. Испратисмо многе моде па ћемо и ове моде и трендове.

Не гледате телевизију, али гледате Јутјуб и Владету Јеротића? На којим вредностима инсистирате?

Погледам, али ограничено. Немам имунитет за тај облик стварности увек. Отрује ме, иако нисам баш много ни нежан ни нарочито фин. Тада можете замислити која је то количина сваке врсте вербалног насиља и деликта који се врше као нешто најнормалније, без пардона и свести, без извини. То је опасно, тако се прави нови систем вредности. Наслови у новинама су у већини случајева исто – мрак. Ухватим себе, кад купујем цигаре у трафици и бацим поглед на новине, да се крстим насред улице као шашав. И што је најгоре, цео свет као да је полудео, не само ми. Свако нека се држи своје вертикале. Нека има личну одговорност за себе и за све око себе где може. Само ће нас та вертикала спасити. Привид је да можемо све јер нема система вредности. Не може, јер стигне и то са каматом. А Јеротић је и дословно просветитељ овог народа. Слушам и слушам и учим. Камо среће да сам раније имао прилику да слушам то знање и упуте и савете и саобраћајне знаке. Живео сам инстинктивно, наслепо, водио ме инстинкт удружен са мојим огромним незнањем и енергијом која није била мала, са форцом животном, која ми је дата, а која није моја заслуга. Па удри и падни, ал се и дигни, као и свако други, но са вером у Бога, а не у своје ништавне снаге.

Шта никада не заборављате?

Датум премијере и колико још има проба до тада. Ево и после толико година мени је тај датум као тркачком коњу циљ до ког трчим. Али су године и свемоћно време донели и то да не заборављам да је од свега важније бити добар према другим људима или бар што је мање могуће бити груб према њима, јер све се заврши и ми останемо сами са собом. Представу не носимо кући, она припада позоришту, ми само служимо дару који смо добили и останемо са сопственим грубостима које боле или нежностима које нас греју. Јер све нам се врати. Све што дајемо припада нама. Једино нам то и припада у ствари. Не заборављам речи Данила Киша из „Електре”: „У реци живота све изгледа ситно, све осим живота: зато ми опрости!” Не заборављам никада да нам мир доноси једино опрост који дајемо. Дајући га другом, себи га дајемо јер све што дајемо припада нама.

 


Коментари6
38659
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mikajlo
Da li su oni koji tragediju prime kroz smeh spremni na katarzu?
Stevo
Sjajno razumevanje velikog Nusica. Nazalost Nusicev humor nije humor. Ima tu jedna velika tacka, iza koje nema nista. I to treba videti. Svakodnevno vidimo Nusiceve junake na delu, bez srama, bez morala, sa definicijama stvarnosti, drustva i drzave, tek da se uplasis. To srljanje ka vlasti i moci ,svakojakih protuva ,uglavnom, je prava tragedija i ne sadrzi humor nego jad.
Stevo
Sjajno razumevanje velikog Nusica. Nazalost Nusicev humor nije humor. Ima tu jedna velika tacka, iza koje nema nista. I to treba videti. Svakodnevno vidimo Nusiceve junake na delu, bez srama, bez morala, sa definicijama stvarnosti, drustva i drzave, tek da se uplasis. To srljanje ka vlasti i moci ,svakojakih protuva ,uglavnom, je prava tragedija i ne sadrzi humor nego jad.
Sasa Trajkovic
Jagoš u maniru velikog reditelja ima hrabrosti na novo čitanje Nušića, odlika velike umetnosti - klasika je da prevazilazi vremenske barijere ironija je da je Nušić danas verovatno aktuelniji izgleda da se sve menja ali da ljudi ostaju isti.
Gille
Нушић је велики и увек актуелан, јер се ми никако не мењамо.
Popić Milenko
Mijenjamo se, ali samo oni koji time barataju, kroz-padeže.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља