уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:32

И сателити могу да буду мета хакера

Кјара Кокијара ради у организацији Еуметсат у Дармштату и сања да једног дана крочи на Црвену планету, али тек када буде уверена да то неће бити путовање у једном правцу
Аутор: Јелена Кавајасубота, 30.12.2017. у 22:00
Први пут у оделу астронаута у симулацији боравка на Марсу (Фото лична архива)

Пре тачно две године Сицилијанка Кјара Кокијара (29) славила је најнеобичнији Божић у животу. Са шесторо Американаца које никад раније није срела учествовала је у мисији симулације боравка на Марсу у пустари америчке државе Јута. Да дочарају празничну атмосферу, правили су пицу од дехидрираних шампињона, парадајза и моцареле јер храна је била онаква какву стварно користе астронаути и какву ће, нада се Италијанка заљубљену у свемир, једног дана можда јести на Марсу.

Млада жена са три мастера у области свемирског инжењерства последњих пет година ради у Дармштату као оперативни инжењер система у контролном центру Еуметсата, европске организација за експлоатацију метеоролошких сателита, која 24 сата дневно податке о времену и клими ставља на располагање националним метеоролошким службама чланица, укључујући Србију као придруженог члана. Кјару смо упознали на конференцији о сајбер безбедности коју је у Даблину организовала компанија „Касперски”. Припрема за живот ван планете Земље, како се звало њено предавање, подразумева и предупређивање вишеструких безбедносних ризика: од намерних саботажа хакера или терориста, преко случајних људских грешака до фактора на које не може да утиче човек – као што су подбачаји система или природне непогоде. У свемирским мисијама и управљању сателитима ништа се не препушта случају. Строгим протоколима регулисани су поверљивост и интегритет података који се користе за кључне операције.

Сателити су већ били мета сајбер напада. Америчка агенција која ради сличан посао као Еуметсат била је у септембру 2014. жртва хакера, наводно кинеских, када су метеоролошке службе широм света 48 сати остављене без драгоцених података. Наша саговорница каже да они нису имали таквих проблема, али је зато лично доживела напад на систем вишеструким насумичним покушајима да се погоди лозинка.

„Колега и ја смо хтели да се улогујемо, али није ишло. Рекли су нам да је неко са стране оптеретио систем покушавајући да провали шифре, и то са кинеских ај-пи адреса. Очигледно су хтели да сазнају како радимо, да нам шпијунирају операције, можда да виде какав софтвер и хардвер користимо”, прича Кјара.

У било каквој кризној ситуацији, Еуметсат има на располагању неколико резервних командних центара широм Европе, из којих је могуће у најкраћем времену преузети контролу над сателитима и та процедура се редовно увежбава.

Кјара Кокијара тренутно ради на сателиту који ће бити лансиран следећег септембра и истовремено на припреми друге генерације сателита који круже око Земље. Као кооридинатор свих делова операције, њен задатак је да покрије сваки могуће сценарио после лансирања.

„Испоручујемо податке у реалном времену о временским параметрима и клими, што је сада посебно од користи због климатских промена. Сателити такође примају сигнале када је неко угрожен, на пример у планинама или на отвореном мору и на основу тога се шаље спасилачка мисија”, каже Кјара која је ове године је увршћена на „Форбсову” листу 30 најбољих европских стручњака млађих од 30 година. Жири је поред основног занимања узео у обзир и њен хоби, а то је развој дронова. У слободно време заједно са братом лекаром ради на софтверу за беспилотну летелицу која би у случају несреће прикупљала податке како би се што ефикасније организовала спасилачка мисија.

Док једним оком гледа у сателите, другим будно прати како теку припреме за мисије на Црвену планету, а посебно подухват Илона Маска. Много публицитета је добио пројекат „Mars One”, који припрема добровољце спремне да отпутују у једном правцу, али она за то није заинтересована:

„У овом случају говоримо о слању људи који знају да ће тамо умрети. Зашто узети карту у једном правцу када можемо да сачекамо још коју годину. У Масковом програму ’Спејс икс’ план је да људи за око месец и по дана стигну на Марс и онда да се врате назад.”

Док чека да се та прилика укаже, успешно је прошла процес регрутације у две мисије симулације. Позив америчке агенције НАСА да годину дана проведе на Хавајима није могла да прихвати због пословних обавеза, али је пристала да две седмице крајем 2015. проведе у пројекту непрофитне америчке организације у Јути. Каже да је то била мешавина забаве и озбиљног посла, а најтежи је био психолошки аспект, што је и био циљ проучавања. Гравитација, притисак и температура су били земаљски, али Кјари је на висини од 4.000 метара сваког дана ишла крв на нос.

„Нисмо имали ни систем рециклирања воде који је норма на свемирској станици, где се вода из тоалета и од туширања претвара у пијаћу. Али залихе су биле ограничене на минут и по туширања свака четири дана. Морали смо да је чувамо за храну јер је сва била у дехидрираном стању, баш какву једу у свемиру”, каже Кјара, додајући да јој ништа није тешко пало јер је живела свој сан, први пут у скафандеру, са кацигом и боцом кисеоника.

Ово је била 159. таква мисија у хабитату налик на онај из филма „Марсовац”, али је била специфична у односу на претходне. Осим што се одвијала у време Божића, прва је у којој се симулирала смрт три члана да би се проценило како на остале делује губитак.

„Било нам је стварно тешко, иако смо знали да ћемо остати без њих. Осим што смо на Божић били далеко од породице и пријатеља, сада смо изгубили и њих троје који су нам били свакодневна подршка. Преплавио нас је осећај усамљености. Неколико сати смо само ћутали”, сећа се Кјара.

Једина Европљанка међу Американцима показала је колико јој значи домовина када су попуњавали упитнике како би волели да умру у мисији ако је то неизбежно, шта урадити са телом и како вест саопштити породици. Многи су пожелели да постану хероји – да страдају спасавајући другог члана. Али док су неки навели да би волели да њихово тело остане на Марсу, Кјара је изразила жељу да се у целости врати на Земљу и сахрани искључиво на Сицилији.

„Моје последње речи биле би да сам умрла срећна јер сам остварила свој сан”, написала је.


Коментари0
47d16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља