недеља, 13.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Предах за конзерваторе траје до пролећа

Завод за заштиту споменика културе Србије недавно је обележио седам деценија постојања, пред његовим стручњацима је још много посла у Голупцу, Манасији, Студеници, Бањској...
Аутор: Рајна Поповићчетвртак, 28.12.2017. у 22:00
Голубац: део тврђаве који су стручњаци обновили биће отворен за туристе (Фото М. Андрић)

Крај године је и за запослене у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду прилика за свођење овогодишњег учинка и прављење планова за следећу годину, с тим што ће ова 2017. остати у њиховом календару као посебна због значајне годишњице – седам деценија постојања Завода. Иза конзерватора, историчара уметности, археолога и архитеката који под кровом ове куће раде (шездесетак их је заједно са свим особљем и службама) остале су хиљаде пређених километара, од пропадања на стотине спасених и новооткривених знаменитости, мноштво написаних радова...

– Као републичка институција бринемо о непокретним културним добрима, културним целинама, археолошким налазиштима и знаменитим местима која не морају бити споменици али су важна за културу. Бавимо се конзерваторско-рестаураторским радовима на непокретним културним добрима од изузетног значаја за републику Србију укључујући и Косово. Поменула бих да постоје и споменици без категоризације али и споменици од великог значаја који су под надзором колега из 13 регионалних завода. Споменици ослободилачких ратова су такође наш домен рада у иностранству, што значи гробља у Грчкој, Македонији, Чешкој, Аустрији, Тунису. Имамо и свој часопис, годишњак „Саопштења” и издајемо књиге и посебне публикације које пишу наши стручњаци – истиче Мирјана Андрић, директорка Завода.

– У години на измаку за седам деценија постојања Завода издали смо „Светску баштину, Србија” у којој су објављени радови од прве генерације конзерватора до ових млађих који се сада баве баштином. Године 1947. Милорад Панић Суреп, човек са визијом како би требало чувати културну баштину, оформио је тим, основао завод, мада му је то име дато тек 1960. У то време није било високих школа за конзерваторске послове, али су историчари уметности у које спадам и ја, или архитекте долазећи у завод од искуснијих колега учили струку да тако кажем, улазили у посао, освајали лествице у звању у односу на пројекте и радове које смо имали. Млађе генерације имају привилегију да уче другачије, имају стручне предмете у школама и смерове на факултетима – додаје наша саговорница.

У Заводу у организационом погледу постоје три одељења, оно за документацију, потом архитектонско и сликарско.

– До пре две године имали смо веома стару опрему, колеге са сликарства су живописе проучавали инструментима старим 40 година и захваљујући донацији јапанске владе и помоћи Министарства културе имамо нову лабораторију којом можемо да пружамо услуге земљама у региону, па и колегама из Мађарске – истиче Мирјана Андрић. – Иако нам је Министарство културе ресорно, сарађујемо и са министарствима за рад и борачка питања, спољних послова, грађевинарства, управом за вере, канцеларијом за Косово као и Министарством туризма с којим смо, рецимо, недавно сарађивали у Голупцу. Голубачка тврђава ће бити отворена за туристе, бар део који су стручњаци обновили.

– Кад је реч о Косову морам да поменем како нам се игуман Данило својевремено пожалио да ће се ускоро навршити 700 година манастира Бањске, али да ће због лошег потпорног зида који пропада услед подземних вода, много тога бити уништено. Кренули смо у обнову захваљујући којој ова светиња изгледа много, много боље него 2014 – објашњава директорка.

Богородица Љевишка би, по речима Мирјане Андрић, такође требало да буде сређена и у њу уведени аудиоводичи на пет језика да би се избегла лоша интерпретација наше историје с обзиром на то да се ова светиња налази у албанском окружењу.

– Ти аудиоводичи већ постоје у Пећкој патријаршији, тамо је покривен и кров у припрати. Царичин град смо почели, а иначе на Косову се за неке српске споменике ангажују и тамошњи конзерватори, Албанци, старији људи који су факултетски образовани у Београду и који добро знају вредност тога што имамо, док се млађи, нажалост, информишу преко албанских медија, а онда скачу на кровове и бесомучно ломе крст као што показује један од филмова – подсећа наша саговорница.

После празника током зиме и пролећа следе тендери, потписивање уговора са фирмама које изводе радове и ангажују стручњаке са референцама, тендери и на посао конзерватори крећу углавном у мају. Дакле, Голубац, Манасија, Студеница, Бањска...


Коментари2
63f5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dane
Ovde kao da se gradi Skadar na Bojani... Golubac je po poslednjim vestima, posle vise pomeranja, trebao definitivno da bude obnovljen krajem 2017. Usput, kako citamo, obnavljanje prate razni skandali oko finansiranja, ugradjenog materijala i sl. Da li tamo postoji neki objektivan nadzorni organ? Kontrolise li neko iz Evrope gde i kako odlazi njihov ulozeni novac?
Kojadinka
Gospodine Evro[pa ne daje novac a da ga vise puta ne okrene u prstima, ali je problem u kuci , strucnjaci u nacs su veci ,, katolici ,, od pape. Nije nista radjeno decenijama a sada se ,, bune ,, sto je sporo...
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља