субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:34

Почеци електрификације у Србији

субота, 30.12.2017. у 08:00
Хидроелектрана на Ђетињи (Фото: лична архива)

Термоелектрана на Дорћолу у Београду је прва јавна електрана у Србији. Почела је да ради 6. октобра 1893. године и тај датум представља почетак електрификације Србије. Електричном енергијом осветљаване су улице града и домови угледних грађана, покретани трамваји и ретки индустријски погони. На улицама града било је постављено 65 лучних лампи и 422 сијалице. Термоелектрану је конструисао професор физике и механике Ђорђе Станојевић, блиски пријатељ Николе Тесле, који се здушно залагао за увођење електричног осветљења у Србију, уместо гасног које се дотад примењивало. Станојевић је више година изучавао могућности изградње електричних централа у Србији, а нарочито коришћење водних токова у ту сврху. Заслужан је и за изградњу првих хидроелектрана у Србији: „Под градом” у Ужицу, „Гамзиград” код Зајечара и „Вучје” код Лесковца.

Хидроелектрана „Под градом” на Ђетињи је прва електрана у Србији коју је, по Теслиним принципима полифазних струја (саграђена само четири године после хидроелектране на Нијагари), конструисао Станојевић. Камен темељац за електрану поставио је краљ Александар Обреновић, а почела је да ради 2. августа 1900. године.

Први пренос електричне енергије у Србији извршен је од хидроелектране „Вучје” до Лесковца, далеководом дужине 17 километара. Електрана је почела да ради 1903. године, за потребе ткачница „српског Манчестера” и осветљавање Лесковца. Хидроелектрана „Вучје” увршћена је у програм „Мајлстон” – листу најважнијих објеката и достигнућа у електротехници, чиме је постала део светске техничке баштине.

Хидроелектрана „Гамзиград” почела је да ради 1909. године. Прве сијалице засијале су на варошкој пијаци, свечано и уз велико славље. Електрична енергија дању је коришћена за потребе Фабрике зејтина и млинова, а у вечерњим сатима за осветљавање улица. Касније су електричну енергију користили и грађани Зајечара.

За Дан Републике – 29. новембар 1948. године, у погон је пуштена хидроелектрана „Соколовица” на Тимоку, код села Чокоњар недалеко од Зајечара. То је била прва новоизграђена хидроелектрана у Србији после Другог светског рата, од великог значаја за целу Тимочку Крајину, посебно за привредни развој тог краја.

Јован Поповић


Коментари0
65479
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља