среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:01

Почеци електрификације у Србији

субота, 30.12.2017. у 08:00
Хидроелектрана на Ђетињи (Фото: лична архива)

Термоелектрана на Дорћолу у Београду је прва јавна електрана у Србији. Почела је да ради 6. октобра 1893. године и тај датум представља почетак електрификације Србије. Електричном енергијом осветљаване су улице града и домови угледних грађана, покретани трамваји и ретки индустријски погони. На улицама града било је постављено 65 лучних лампи и 422 сијалице. Термоелектрану је конструисао професор физике и механике Ђорђе Станојевић, блиски пријатељ Николе Тесле, који се здушно залагао за увођење електричног осветљења у Србију, уместо гасног које се дотад примењивало. Станојевић је више година изучавао могућности изградње електричних централа у Србији, а нарочито коришћење водних токова у ту сврху. Заслужан је и за изградњу првих хидроелектрана у Србији: „Под градом” у Ужицу, „Гамзиград” код Зајечара и „Вучје” код Лесковца.

Хидроелектрана „Под градом” на Ђетињи је прва електрана у Србији коју је, по Теслиним принципима полифазних струја (саграђена само четири године после хидроелектране на Нијагари), конструисао Станојевић. Камен темељац за електрану поставио је краљ Александар Обреновић, а почела је да ради 2. августа 1900. године.

Први пренос електричне енергије у Србији извршен је од хидроелектране „Вучје” до Лесковца, далеководом дужине 17 километара. Електрана је почела да ради 1903. године, за потребе ткачница „српског Манчестера” и осветљавање Лесковца. Хидроелектрана „Вучје” увршћена је у програм „Мајлстон” – листу најважнијих објеката и достигнућа у електротехници, чиме је постала део светске техничке баштине.

Хидроелектрана „Гамзиград” почела је да ради 1909. године. Прве сијалице засијале су на варошкој пијаци, свечано и уз велико славље. Електрична енергија дању је коришћена за потребе Фабрике зејтина и млинова, а у вечерњим сатима за осветљавање улица. Касније су електричну енергију користили и грађани Зајечара.

За Дан Републике – 29. новембар 1948. године, у погон је пуштена хидроелектрана „Соколовица” на Тимоку, код села Чокоњар недалеко од Зајечара. То је била прва новоизграђена хидроелектрана у Србији после Другог светског рата, од великог значаја за целу Тимочку Крајину, посебно за привредни развој тог краја.

Јован Поповић


Коментари0
e914a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља