петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:58

Крагујевац се сели на десну обалу Лепенице

Скупштина усвојила план детаљне регулације комплекса Војнотехничког завода који је 2014. проглашен за просторно културно-историјску целину и стављен под заштиту државе
Аутор: Бране Карталовићпетак, 29.12.2017. у 12:33
Руиниране просторије Војнотехничког завода (Фо­то Б. Карталовић)

Крагујевац – Скупштина града је на последњој овогодишњој седници 27. децембра усвојила план детаљне регулације комплекса Војнотехничког завода (ВТЗ) и тако направила важан корак ка остварењу вишедеценијског сна о пресељењу Крагујевца на десну обалу Лепенице.

План о новом уређењу ВТЗ, који са објектима старе фабрике оружја из средине 19. века представља матично место целокупне српске индустрије, проистекао је из потребе да се Крагујевац слободно развија и на десној обали реке која је и данас урбанистички запуштена. ВТЗ је просторно културно-историјска целина која је због значаја индустријског наслеђа јединственог на подручју читаве југоисточне Европе, марта 2014, одлуком Владе Србије стављена под заштиту државе.

Површина читавог комплекса Војнотехничког завода који је држава заштитила износи 52,8 хектара, а усвојени план детаљне регулације, дефинисан као „Зона 1”, обухвата површину од 36,7 хектара и подељен је на четири целине: „Застава”, Милошев венац, Војнотехнички завод и „Пиротехника”. У образложењу одлуке коју су усвојили крагујевачки одборници наведено је да постојећи и планирани садржаји имају национални значај, а по одређеним аспектима и наднационални.

У наредном периоду планира се трансформација постојећих радних зона у зоне пословања и услуга високог стандарда, које ће бити отворене и за саобраћај. Аутентичност и репрезентативност целине биће сачувана, уз обавезну заштиту непокретних културних добара које је, предлажући да се комплекс ВТЗ стави под заштиту државе, пописао регионални Завод за заштиту споменика културе са седиштем у Крагујевцу.

Пројекат ће трајати 20 година и то је прилика да град полако пребацујемо на десну страну Лепенице – појаснио је градоначелник Крагујевца Радомир Николић.

Комплекс Војнотехничког завода, заједно са осталим целинама наведеним у плану детаљне регулације, чини заправо сам центар града. Због капија на улазу у војну фабрику „Застава оружје” и друге целине некадашњих „Завода црвена застава”, кроз које су могли проћи само радници, Крагујевчани су овај простор дуго звали „Забрањени град”, све до 2005. када је тадашња власт окупила део комплекса од око четири хектара. Био је то почетак отварања десне обале Лепенице за све Крагујевчане, али и за туристе који су добили прилику да завире у „Забрањени град”, који је тај статус имао и због масовних злочина Озне на том месту после Другог светског рата.

Због потребе да се уређењу ВТЗ приступи што студиозније, град је 2010. потписао меморандум о разумевању са ГИЗ-ом, немачком организацијом за међународну сарадњу, а 2012. локални парламент је усвојио и стратегију интегралног урбаног развоја централне градске зоне до 2030. План детаљне регулације узео је у обзир оба ова документа, иако се поједини градски урбанисти нису слагали са свим детаљима пројекта.

Војнотехнички завод у Крагујевцу, колоквијално назван „Кнежев арсенал”, градиле су обе наше краљевске династије. Прве фабрике подиже кнез Милош Обреновић 1836, а индустријски комплекс је формиран 1850, одлуком Владе кнежевине Србије. На позив кнеза Александра Карађорђевића, за првог директора ВТЗ је 1853. именован француски инжењер Шарл Лубри, чији је долазак у Србију одобрио цар Наполеон Трећи.

На простору ВТЗ налази се 151 објекат, а 31 представља јединствену градитељску баштину: стара ливница, машинска радионица, чаурница, димњак, ватрогасна кула, железнички мост...

У контексту индустријског наслеђа, у нашој земљи не постоји важнији комплекс. ВТЗ је јединствен и на простору читаве југоисточне Европе – навео је Марко Грковић, директор крагујевачког Завода за заштиту споменика културе.

ВТЗ даје увид у стремљења наших градитеља и инжењера да Србију 19. века одвоје од оријенталне културе и приближе је западним вредностима. Због значаја који овај простор има за нашу земљу, 2015. је, под покровитељством бившег председника Томислава Николића, формиран и државни Савет за реализацију пројекта ревитализације Војнотехничког завода. Тада је речено да ће у склопу ВТЗ свој простор добити и крагујевачки Филолошко-уметнички факултет, али то се до данас није десило.

Многи објекти прве фабрике оружја на Балкану су у лошем стању, због чега би што пре требало кренути у спровођење усвојеног плана детаљне регулације који предвиђа да простор ВТЗ углавном буде намењен развоју образовних и културних садржаја.


Коментари3
e034e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Zasto seliti Kragujevac, valjda je lakse pomjeriti Lepenicu.
СашаБг
Хвала Богу, коначно!
Ivica Petrovic
Samo teske neznalice mgu da se upuste u bilo kakve projekte u tom delu, to edeo pored lepenice i bez obzira na korito kojim je ona ukrocena, jake padavine mogu da poplave sve sa te strane veoma brzo i lako. A svi se secaju poplava od pre par godina kad je lepenica skoro bila na vrhu koritia bas u tom delu...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља