недеља, 21.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04
Београдскe приче

Град бољи за живот

Тренутно је 15 одсто Београда пошумљено, циљ је да у наредних десет година трећина града буде под шумама
Аутор: Горан Весићпетак, 29.12.2017. у 12:14
(Фото Петар Мирковић)

Данас смо завршили реконструкцију Пионирског парка која је коштала 107 милиона динара. Пионирски парк, некадашња Дворска башта, настао је 1842. године када је кнез Александар Карађорђевић купио простор од једног од најбогатијих Срба 19. века, политичара Стојана Симића, како би направио кнежевску резиденцију. Када је Србија проглашена краљевином, 1882. саграђен је Стари краљевски двор, односно двор краља Милана. Данас је у тој згради Скупштина града Београда која је ту од 1961. када се доселила из зграде данашње Кинотеке у Узун Мирковој улици.

Изградња новог краљевског двора, у коме се данас налази Председништво Републике Србије, резиденције краља Александра Првог Карађорђевића, започета је 1911. године, а завршена 1922. У том парку десио се један од најтрагичнијих догађаја наше новије историје. У мају 1903. године убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин. Догодило се то у згради која више не постоји, а која се налазила између зграде два двора. На углу Улице кнеза Милоша и Булевара краља Александра налази се осматрачница Врховне команде српске војске која је пренета са Солунског фронта. После Другог светског рата, 1945, уклоњен је високи камени зид и дворска ограда, чији се делови данас налазе у Београдском водоводу, и тај простор добио је име Пионирски парк по чесми посвећеној пионирима, изграђеној 1952. године.

У продужетку парка у преуређеној улици која се некада звала Дворско сокаче, а данас Андрићев венац, налази се споменик Иви Андрићу. Ту су и стабла ретких и заштићених биљних врста.

Завршетак реконструкције Пионирског парка део је наше визије да се Београд хуманизује, односно да постане бољи град за живот. Хуманији град значи да инфраструктура, саобраћај, урбанизам и свакодневни живот буду усмерени ка грађанима и њиховим потребама. Претварајући ту визију у стварност, за четири године уредили смо око 20.000 метара квадратних пешачких зона. Нове пешачке зоне богатије су за више од стотину нових садница од 4.800 стабала колико је посађено ове године и 17.000 стабала посађених последње три године.

Тренутно је 15 одсто Београда пошумљено, а наш циљ је да у наредних десет година трећина града буде под шумама. Ослобађамо узурпиране јавне просторе од привремених објеката који су настајали деценијама. Ове године ослободили смо десну страну Булевара ослобођења из правца Славије порушивши киоске, као и простор између Славије, Немањине, Краља Милана и Краља Милутина, где ниче нови парк, простор код Каленић пијаце између Вишке и Курсулине улице на ком се налазило тридесет нелегалних објеката постављених почетком деведесетих година прошлог века, десну страну Рузвелтове улице из правца Вуковог споменика, простор у Улици 27. марта поред Скупштине града, плато испред Дома омладине... Београд ће следеће године добити уређен Трг Политике посвећен великим новинарима, трг испред Београдског драмског позоришта, уређен Безистан, као и Спасићев пасаж.

Ове године уредили смо 107 фасада у центру града, а идуће планирамо уређење још 190 од којих ће 70 бити у центру Земуна. Изградили смо 71 дечје игралиште, 28 теретана на отвореном, 21 сквер и урбани џеп, 26 спортских терена и пет зона за кућне љубимце. Само у овој години наш град је богатији за 17 дечјих игралишта, седам спортских терена, шест фитнес игралишта, три парка за псе и три платоа. Нисмо заборавили ни велике паркове попут Ушћа и Градског парка у Земуну. Ушће се из неуређене зелене површине претвара у највећи београдски парк, а према пројекту данског архитекте Јана Гела.

Ми смо прва градска управа која је донела храбру одлуку да бициклистичке стазе морају да се изграде у свим улицама првог приоритета. Та одлука је складу са стандардима развијених европских престоница у којима бицикл постаје део јавног превоза. Наш основни циљ који ћемо остварити макар делимично у наредном мандату јесте да се створе услови да бицикл постане превозно средство јер се данас користи само за рекреацију. Да бисмо то постигли, заједно са најактивнијим удружењима бициклиста направили смо пројекат „Београд бициклом” који предвиђа 120 километара нових бициклистичких стаза, 200 нових паркинг места и 150 станица за јавне бицикле.

Од покретања овог пројекта Београд је изградио око 20 километара нових бициклистичких стаза, поставио паркиралишта за бицикле и у процесу смо објављивања тендера за јавно-приватно партнерство за јавне бицикле. За мене лично ово је важно јер сам 1997, тачно пре 20 година, као члан тадашњег Извршног одбора града задужен за спорт, у време док је градоначелник Београда био Зоран Ђинђић, руководио изградњом прве бициклистичке стазе од „25. маја” до Аде Циганлије.

Не прихватају сви промене. Отпора има у свим структурама, политичким и друштвеним. Многи не разумеју да је време џипова, пиштоља и насиља прошло и да се град враћа грађанима. Да грађани треба да се питају, да учествују у одлучивању и да се гради и ради у њиховом интересу. Знам да ће неким нашим политичким противницима да смета ово што ми радимо. Одговор је једноставан – имали сте прилику док сте водили град, али се тога нисте сетили. Имали сте друге приоритете. Свакако не оне који су приоритети грађана. Ми смо се сетили. У томе је разлика.


Коментари1
a4f40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Popić Milenko
"десну страну Рузвелтове улице из правца Вуковог споменика, ..." . А зашто нити једна од десетина оштећених бетонских и мраморних плоча на платоу подземне станице Вуков споменик није нити дохваћена?! То је, ваљда, знак раскида са 90-има?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља