недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Београд волим кад свиће

Из грла Душана Јакшића орило се „За тебе к’о да стоји време, ти живиш срцем увек млад”. – Крајем деведесетих песму о Београду отпевао и реге музичар Еди Грант
Аутор: Дејан Алексићпонедељак, 01.01.2018. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

У години коју дочекујемо главни град Србије обележиће 1140 година од првог спомињања имена Београд. Тог 16. априла 878. споменут је у писму папе Јована Осмог бугарском кнезу Борису. Тешко да је тада ико могао да замисли да је то почетак приче о пркосном и поноситом, шармантном и заводљивом, по годинама старом, али духом вечно младом граду. Само неколико епитета довољно је да се схвати зашто су у претходним вековима, а нарочито у 20, спеване бројне песме о њему.

Када се на „Београдском пролећу” шездесетих прошлог века из грла Душана Јакшића заорило „За тебе к’о да стоји време, ти живиш срцем увек млад”, главни град тадашње Југославије добио је, време ће показати, један од најлепших стихованих описа.

​Бајагина ружа ветрова
Када се уз Бајагу помене Београд, већина помисли „442 до Београда”. Али, његова прича о нашем граду много је шира. Он је власник чувене компилације „Ружа ветрова Београда”.– Било је питања „па зашто толико песама о Београду”, а ја сам одговарао „Зато што живим у том граду, зато што га волим. То је најмање што могу да урадим”. Београд је инспиративан за уметност, за песме. Радим нови албум и, ето, и на њему ћу имати нешто о Београду – открива Бајага.

Своја осећања према Београду Југословенима је, тих година, поверила и чувена Лола Новаковић, песмом „Мој драги Београд”. Вероватно најлепшу љубавну причу о двоје младих и Београду седамдесетих отпевао је заводник југословенских дама Здравко Чолић. Непролазне стихове „Априла у Београду” о љубавним патњама момка који и даље размишља о војничким данима када је са драгом шетао испод Савског моста и данас са сетом певуше девојке. За овом песмом не заостаје ни „Серенада Београду” у којој су многи сјајни југословенски вокали неуморно подсећали на незаборавна београдска свитања и ноћи, зиме и пролећа, цветне баште...

Године су пролазиле, а у СФРЈ пристизале су новотарије. И онда је пред „Београђанку” осамдесетих стао Ђорђе Марјановић. „Никакви новци, стан и кола, лепе жене, не могу га заменити, Београд је део мене!”, пркосно је поручио у песми „Београд је најлепши град”.

Крајем деведесетих песму о Београду отпевао је и реге музичар Еди Грант. Он је нумеру „I wanna show you Belgrade” створио као подршку нашем народу тих година.

Неке од најлепших Београд је добио наменски. У јулу 2009. на Универзијади надметали су студенти из света, а градом је одјекивало „Београде, граде мој, у наручје своје нас прими”.

Бели град био је и надомак Олимпијских игара 1992. О томе сведочи и „Lets start the games”, песма Слађане Милошевић и Дада Топића о срдачности Београда, а можда још више и „Belgrade, my Belgrade” којом је са чарима балканског заводника свет упознавала Наташа Гајевић, тадашња певачица групе „Зана”. У пригодном споту чланове МОК-а Гајевићева је уз помоћ глумаца, продаваца и угоститеља покушала да приволи да дају глас нашем шмекеру. Али, он је отишао каталонској заводници Барселони.

Многе песме, колико год биле лепе, никада званично нису добиле статус химне Београда, али једна постоји деценијама. „Химну Београду” исткао је Миховил Логар. Песму вероватно најбрже препознају старији јер је рефрен „Београде, Београде, ко сунце сјаш, горди граде наш, вечно наш” био заштитни знак најавних шпица националне телевизије.

Седморица величанствених

Баш у време када се велика Југославија распадала и када је наш град у свету био синоним за негативно и лоше, настали су и неки од најлепших стихова – песма „Београд” дуа „Влада и Бајка”.

– Многи су тада отишли да траже срећу у другим земљама. Ја сам добио жељу да напишем песму о мом дивном родном граду, покушао да њоме покажем његову лепоту и душу. То је баш потрајало… Много добрих тема сам бацио, док нисам написао ону за којом сам трагао – присећа се Владимир Марковић.

Али, речи за песму му нису долазиле. Ту се, каже, појавио пријатељ Петар Лазић.

– Њему смо дали, како он рече, диван и тежак задатак. Написао је прву руку текста. Онда смо сви који су на било који начин били везани за плочу „Ја нисам ја” сели и заједно са њим довршили текст. Договорили смо се да та песма добије химнично рухо. Слоба Марковић је написао диван аранжман, учествовала је и Филхармонија младих „Борислав Пашћан”. Позвали смо, што је испало јако добро, и снимили песму са Прелетом, Бором Чорбом и Гагом Николићем. Позвали смо и два глумца младе генерације, Бјелу и Коју – прича Марковић.

Кад је завршен тонски снимак, договорено је да режисер Аца Бошковић уради спот у коме ће да се појаве легенде нашег града (Душан Ковачевић, Бата Стојковић, Бора Тодоровић, Богдан Тирнанић и Баја Бачић) и да се сними на местима у граду која имају неку причу.

– Спиритус мовенс целог пројекта био је кум Бојан Јоксимовић који је успео да обезбеди паре од Скупштине града. Тако је настао и спот – заједнички подухват „Седморице величанствених”. Кад је направљен и емитован, почели су да нас зову познаници из свих крајева света. Плакали су и захваљивали нам што смо направили „дивну песму о нашем граду”. Чак и са ове дистанце морам да кажем да се узбудим сваки пут кад је чујем. Обузме ме сета јер нас је све мање на овом свету – истиче Марковић.


Коментари4
c1164
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранимир Мијатовић
Дозволите ми да употпуним овај заиста обиман списак композиција о Београду: Негде 1968 или 1969, ВИС МОНТЕНЕГРО 5 објавио је грамофонску плочу са четири наших композиција, међу којима и "БЕОГРАДЕ МОЈ" нашег пијанисте Драгољуба "Саше" Вагнера, док су текст написали Душко Радовић и Мира Савић.
DAN
Kako se navodi, Bugari su se žalili na Mađare da im napadaju Beograd. Toko o istoriji !
Милан Топалов
"Спиритус мовенс целог пројекта био је кум Бојан Јоксимовић који је успео да обезбеди паре од Скупштине града." А, ИМА ЛИ НЕЧЕГ, ДА СТЕ УРАДИЛИ ЗА "Џ"!!!??? Можда би се дуже задржало, да је "из срца" дошло, а, не "из буђелара"!!!??? Могао је писац, поред године "рођења", кроз векове, да наведе и сва његова имена, а, не само догађаје из свог живота, задњих 50/60 година! Поздрав из Баната!
Sasa Trajkovic
Lep tekst koji odiše nostalgijom za nekim drugim vremenima u kojima je grad iamo svoj šarm a ljudi više emocija ... sve to se odražavalo na muziku ali i muzički ukus nekadašnjih beograđana. Nađalost u vremenima u kojima se sve tako brzo menja izgubio se duh Beograda i beograđana, Beograd se nije trudio da zadrži tu autentičnost već je jureći za svetskim trendovima prihvatajući NE kritički sve uticaje izgubio svoj identitet i sada je najveće selo na Balkanu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља