субота, 21.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 30. ДЕЦЕМБРА

Заратустрино око у џепу

петак, 29.12.2017. у 14:50
(Илустрација Драган Стојановић)

ПОГЛЕД У ЗВЕЗДЕ

Брус Вилис верује да не може добро да научи улогу ако поред себе нема плавог плишаног зеку, а бивша америчка секретарка Мадлен Олбрајт увек је у посете државницима ишла са одговарајућим брошем (паука, змије, ракете ниског домета) верујући да брошеви сугестивно делују на саговорника

Ниче је погрешио. Човек никада није био нити може да буде натчовек, а ничеанска идеја о узношењу више личи на руку тешитеља што бодри и придржава „сламку међу вихорове“, ону тршчицу која додуше још мисли али како време пролази, мисли све спорије и све мање.

Падови су га прилично уздрмали. Први велики, кад је човек брзоплето пробао оно што се не сме и тиме ускратио себи вечност. Други, по снази ни мало блажи,  удаљио га је са центра неба и гурнуо на периферију свемирског догађања. Шамар који му је залепио Коперник, оклевајући  скоро тридесет година да објави своју истину и њоме појача патњу, страх и неизлечив комплекс инфериорности видљив у парадама моћи и власти, није заостајао за претходним истеривањем из рајског насеља из којег носимо, по тврђењу песника Диса, прасећање на раскошну обојеност звезда. Ново откриће да се бескрај не врти око нас и да нисмо у центру космоса упорно је оспоравала инквизиција, уливајући слабашну наду палом човеку да ће се ствари силом ломача и разапињања на точак опет вратити на своје место, наду за коју су Ђордано Бруно и Галилеј морали да плате цех.

Ако смо уметници у души и верујемо у метафору као начин споразумевања, препознаћемо то пропињање ка звезданом небу, стремљење ка једној звезди у бескрајном кругу Црњанског, плавом плашту што као царска пелерина какве свечане униформе прекрива његове јунаке утонуле у маглуштину и дим. Препознаћемо га и на сликама модре ноћи са ковитлацима махнито пулсирајућих звезда, сличним трептајима правих, које је Ван Гог, попут српског брата по Суматри, видео у круговима, зашавши тако у поље астрофизичких закона и звездане турбуленције.

Љубица Арсић

ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ
Усправимо се до људске величине

Наше друштво је натопљено страхом. Да нам неко не узме посао (ако га имамо), да нас не обрука у јавности, да сачувамо децу и дамо им будућност. Да наши стари не живе последње године у беди, боловима и сраму

(Илустрација Драган Стојановић)

Има година када свако зна да се нешто велико збило. Нешто дивно: човек се попео на Месец, пао је Берлински зид, завршен је светски рат. Или нешто страшно: цунами, 11. септембар, бомбардовање НАТО-а. У некима су помешане чаше меда и жучи као 1995. година за Србе. Писац ових редова не намерава да пружи неки свеобухватни биланс 2017. године, но тек да набаца неколико утисака.

Почињем са две глобалне појаве које нису сезонске, а које ће највише обликовати усуд човечанства, којих се и те како треба плашити. То су глобално загревање и демографски слом, појаве дугог трајања, које су и ове године убрзале свој ритам. Што се глобалног загревања тиче, новост је да нема ничег новог сем привидне новости Трамповог одбацивања Париског споразума о клими и гласне подршке индустрији угља у САД. Као и скоро све што ради тај човек, ти потези су медијско разметање симболичким гестовима. САД су наставиле да смањују емисију штетних гасова, чак су неке савезне државе пооштриле прописе. Угаљ даје све мање енергије Америци. Оно што је страшно јесте чињеница да ће, све и ако се све мере усвоје истог трена, клима наставити да пропада још неколико поколења. Како је то истакао Џонатан Френзен, сва та бука око климатских преговора има значај јер пружа наду, јер даје осећај да се нешто покушава. У стварности, човечанство би требало да се убрзано припрема да смањује штету од језиве сенке која се надвила над његову будућност. А и ми морамо да томе прилагодимо пољопривреду, свеукупни начин коришћења воде и земљишта.

Предраг Марковић

ТАКО  СУ  ГОВОРИЛИ
Уметник је примитивац, варалица и паразит

Година на измаку, 2017. била је година када је обележено 100 година Октобарске револуције. Преносимо вам цитате руских авангардних уметника објављиване у часописима, манифестима, препискама

 Александар Шевченко (1913)

– За полазну тачку наше уметности узимамо лубок, примитивце, икону, јер у њима налазимо најдубљу, најнепосреднију, чисто сликарску перцепцију живота.

– Нема и не може бити појава које се рађају ни из чега.

– Нема идеја које се рађају, постоје само идеје које се поново рађају, и све нормално неизоставно има континуитет, развијајући се из претходних форми.

– Смисао сликарства је у њему самом… Сликарство не треба да опслужује никакве и ничије идеје, осим својих сопствених.

 Михаил Ларионов –

Наталија Гончарова (1913)

– Будућност је иза нас.

– Ми се смејемо речима „стара уметност“ и „нова уметност“ – то су бесмислице што су их измислили докони малограђани.

– Изјављујемо да копије никада нису постојале и препоручујемо сликање према делима насликаним у ранијим периодима. Тврдимо да се уметност не проучава из угла времена.

– Ми смо против Запада који банализује наше и источњачке форме и све нивелише.

Слободан Мијушковић

КАЛЕИДОСКОП
Будућност телевизије сте – ви

По ко зна који пут показује се луцидност чувене Маклуанове пароле која гласи: „Медијум је порука.“ Очигледно је да ми, овде, у нашем медијском окружењу имамо једну поруку, а они, тамо, у развијеном свету, имају другу. Tамо се доспело до циља који се зове: активно укључење гледаоца/корисника. Код нас се, још размишља о томе за који понуђени пакет да се гледаоци/корисници (пасивно) вежу  

Маршал Маклуан, око 1940.

Пред сваку нову годину почну да пљуште питања која се своде на једно: „Шта је будућност телевизије?“ Пошто је и мени, ових дана, то питање постављено више пута, реших да склопим каледиоскоп и да свима које интересује шта ће бити с телевизијом понудим и неке одговоре. Пре него што кренемо са подтемама и потпитањима, ево исечка који приказује где се, у овом тренутку, у развијеном свету, налази дискурс о будућности телевизије. Аналитичари медија кажу: „Пошто направе непрегледна складишта информација о корисницима, тзв. профилне информације, технолошке платформе ће све те базе података да упаре са алгоритмима, што ће омогућити потпуно нове могућности за ’персонализовано’ програмирање. Напредни машински системи за стицање знања информисаће студије и продуценте о неопаженим, дакле невалоризованим токовима конзумације садржаја, који се обично тичу уских идеолошких погледа или специјалних демографских група. Десиће се слично ономе што су ’лажне вести’ учиниле са текстуалним садржајима. Овај пут, гледаоци ће се опредељивати за оне програмске садржаје који подржавају њихов парохијални поглед на свет. Ово хиперперсонализовано програмирање увешће друштво у фазу ’хипернабубреног филтрирања’. Дакле, одбацивања свега што није по личној вољи и тражења само онога што одговара појединцу.“

И сами програми ствараће се као да их је осмислио неки напредни аутомат за обраду база података, односно тако што ће бити засновани на логици „афинитетских графикона“, по принципу да све оно што одабирате на свом личном рачунару или паметном уређају у виду „таговања“ и што се смести у неки сајбер-облак, одједном свој одраз добије у видео-стриминг понуди која одражава – управо вас саме.

Станко Црнобрња

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари2
5402b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Gospodin S. Crnobrnja u tekstu "Budućnost televizije ste – vi" konstatuje: "Jer, dok se tamo u velikom svetu, kablovska televizija munjevito zamenjuje bezbrojnim internetskim ponudama programa "po zahtevu", tzv. striming servisima mi, ovde, dozivljamo uspostavljanje kablovske televizije kao glavnog nacina na koji se distribuira i konzumira TV program. Dakle, kod nas se upravo stvara monopol kabla u distribuciji, a tamo se taj monopol razbija tako sto televizijski programi postaju kompjuterske aplikacije, koje se konzumiraju u bezbrojnim situacijama, na bezbroj mesta, preko bezbrojnih bezicnih i pametnih uredjaja." Autor je propustio priliku da, pored brojnih pruzalaca kabloskih televizijskih usluga, pomene i drugog (jedinog) ozbiljnog, domaceg konkurenta distribucije audio-vizuelnih medijskih sadrzaja, tj. pruzaoca digitalnih terestrickih TV radio-difuznih usluga uslovnog pristupa (tzv. "Pay TV paketa") - "Antenu PLUS | mts Antena TV".
natalija
Predrag Marković se u svom tekstu "Povratak u budućnost" bavi prizemnim spinovanjem a cilj je kao i 1990-2017 praviti od SAD svetsko zlo.... Autor nam ne kaže da i, na primer, Kina nije potpisnik tog pariskog dokumenta (inače največi zagađivač planete Zemlja)... eto sve je tako u njegovom tekstu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља