среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
65. „ПОЛИТИКИН” ИЗБОР НАЈУСПЕШНИЈИХ СПОРТИСТА И ЕКИПА

Први пут апсолутни тријумф жена

Милица Мандић, светска првакиња и европска вицешампионка у теквондоу и најбоља женска одбојкашка репрезентација Европе освојили прва места на ранг-листи „Политике”
Аутор: Иван Цветковићнедеља, 31.12.2017. у 22:00
Други пут најбоља у нашем избору: Милица Мандић (Фото Светски тековондо)

Милица Мандић, светска првакиња и европска вицешампионка у теквондоу, и женска одбојкашка репрезентација, од које нема боље на Старом континенту, биле су перјанице нашег спорта у 2017. То је први пут, од како Спортска рубрика „Политике” бира најбоље појединце и екипе у нашој земљи, да у обе конкуренције признање припадне лепшем полу!

У 2017. су се нарочито истакли наши најбољи такмичари у борилачким спортовима. Поред Милице Мандић, најбоље на Светском првенству у јужнокорејском граду Муџу у категорији до 73 кг и друге на Европском првенству у Софији у апсолутној категорији до 73 кг, у теквондоу су Србији медаље донеле и Вања Станковић, светска првакиња до 49 кг (она се 2017. такмичила и у јуниорској конкуренцији и у главном граду Бугарске освојила злато), и Нађа Савковић, трећа на нашем континенту до 67 кг.

У грчко-римском стилу наши рвачи су заблистали. Виктор Немеш је у Будимпешти постао светски првак (до 75 кг). У финалу је био бољи од шестоструког светског првака Бугарина Добрева, а пре тога и од првака Азије и Европе. 

Најбољи спортиста у избору „Политике” за 2016. олимпијски победник Давор Штефанек, жарко је желео да своју ниску драгуља комплетира европским златом (био је светски првак у Ташкенту 2014). На жалост, на шампионату у Новом Саду, оно му је измакло, а у оваквој конкуренцији сребрна медаља (до 66 кг) с европског првенства није била довољна ни да се уђе у ужи избор на нашој листи. Оно што у 2017. није успео Штефанек остварио је Кристијан Фрис – постао је европски шампион (до 59 кг). 

Најстарији избору нашем спорту
„Политика” је први пут прогласила најуспешније спортисте 1953. године. Био је то први избор у тадашњој Југославији. Новинари спортске рубрике „Политике” 1964. почели су да бирају и најуспешнију спортску екипу, а само у годинама санкција једном нисмо прогласили најуспешнијег спортисту (1993) и два пута (1993, 1994) најуспешнију екипу, јер већина није имала могућност да се такмичи на међународној сцени...Овај, 65. избор најуспешнијих обавили су новинари спортске рубрике „Политике” Ратко Павловић (уредник), Војислав Недељковић (заменик уредника), Иван Цветковић, Александар Милетић, Мирко Стојаковић, Горан Ковачевић, Драган Тодоровић, Марјан Ковачевић и Катарина Ивановић.

Џудисти су, такође, задивили. И они су нам подарили светског првака. То је Немања Мајдов, најбољи на Светском првенству у Паризу до 90 кг. Необично је да у тој истој категорији наш џудо има и европског првака! Ту титулу је у Варшави освојио Александар Кукољ, који је био надомак колајне и на Светском првенству у Мађарској.

Поред толиког злата у појединачним спортовима за наше асове из екипних није се нашло место на победничком постољу (међу прва три), па ни најбоља одбојкашица на свету Тијана Бошковић, која је бриљирала на Европском првенству у Азербејџану. Или Богдан Богдановић, који је носио нашу десетковану селекцију до сребра на Европском шампионату. Исто тако и Андрија Прлаиновић, који је у 2017. с репрезентацијом био у Будимпешти трећи на свету, а са Солноком (Мађарска) освојио Лигу шампиона.

И у појединачној конкуренцији неки бриљантни резултати су се нашли у, условно речено, сенци. Зорана Аруновић је у Марибору постала европска шампионка у гађању из пиштоља поставивши светски рекорд (246,9 кругова)! 

По ономе што се догодило на Светском првенству у Лондону Ивана Шпановић је персонификација за жртву неправде у спорту. Остала је без медаље, јер су судије по своме тумачиле оно што ни за кога другог није спорно – шта се подразумева под спортском опремом!? За утеху из 2017. има злато са Европског првенства у дворани у Београду.

За разлику од појединаца, где су до последњег гласа била чак четири кандидата за победника, у екипној конкуренцији су одбојкашице „коло пре краја” обезбедиле прво место. Оне су на Европском првенству заиста очитале лекцију свим супарницама.

Кошаркаши, олимпијски вицешампиони, отишли су на Европско првенство, како се сматрало, у ослабљеном саставу, али су, без обзира на то начинили подвиг. И из Истанбула су се вратили са сребром.

Ватерполисти су минулих година освајали прво место, где год би се појавили. И 2017. је тако почела – у Рузи, у Подмосковљу, опет су тријумфовали у Светској лиги. На жалост, златни низ је прекинут на Светском првенству у Будимпешти – због нешто, што се каже, слабијег дана у полуфиналу, изгубили су прилику да остану на престолу.

И одбојкаши су скупо платили због једног меча. Изгубили су у полуфиналу и на крају освојили бронзу. Али, за разлику од ватерполиста, за њих је то успон (нису се квалификовали на Олимпијске игре 2016, на Европском првенству 2015. нису прошли даље од групе, и са Светског шампионата 2014. су се вратили прерано...)

Стрелци су, такође, најавили повратак на старе гране. Мушкарци су у гађању из малокалибарског пиштоља освојили прво место на Европском првенству у Азербејџану, а жене су у Марибору биле најбоље у гађању из ваздушног пиштоља.

Врло високо је оцењен учинак кајакаша Миленка Зорића и Марка Томићевића. А како и не би када су у 2017. били светски прваци и европски вицешампиони! Најпре су, на шампионату нашег континента у Пловдиву били други у двоседу на 1.000 м, а потом су у Рачицама (Чешка) били још бољи и освојили злато на Светском првенству! С обзиром да су на Олимпијским играма 2016. у Рију били други обезбедили су себи место међу нашим незаборавним асовима. А то није лако ни у кајаку, јер су у 2017. медаље (трећи на свету) освојили и двосед на 200 м (Марко Новаковић и Небојша Грујић) и Милица Старовић, такође на 200 м, а у Бугарској су европски вицешампиони постали у двоседу на 500 м Дејан Пајић и Ервин Холпер, док је Марко Драгосављевић био на 200 м.

За разлику од минулих година у 2017. су у фудбалери осветлали образ. Репрезентација је пласирала на Светско првенство (после једног пропуштеног шампионата света и два европска), а Црвена звезда и Партизан ће, како се каже, презимити у Европи (пробили се у шеснаестину финала Лиге Европе). Учинак тима који представља нашу државу је боље вреднован, док су „вечити ривали” раме уз раме. Партизан се нашао да десетом месту, а Црвена звезда на 11, с једним поеном мање, мада је крај године дочекала вероватно у бољем расположењу. Али, „црно-бели” ће се, ипак, с већим задовољством сећати 2017, јер су освојили и првенство и куп. Ипак, учинак на међународној сцени у 2018. послужиће за ново вредновање, не само у фудбалу, него и у осталим спортовима.

Без премца у Европи и на нашој листи: женска одбојкашка репрезентација Србије (Фото ЦЕВ)

НАЈУСПЕШНИЈИ У 2017.

ПОЈЕДИНЦИ

1. Милица Мандић (теквондо)

2. Виктор Немеш (рвање)

3. Немања Мајдов (џудо)

4. Тијана Бошковић (одбојка)

5. Зорана Аруновић (стреаљаштво)

6. Ивана Шпановић (атлетика)

7. Вања Станковић (теквондо)

8. Александар Кукољ (џудо)

9. Богдан Богдановић (кошарка)

10. Кристијан Фрис (рвање)

ЕКИПЕ

1. Одбојкашице

2. Кошаркаши

3. Томићевић, Зорић (кајак)

4. Ватерполисти

5. Одбојкаши

6. Стрелци (МК пиштољ)

7. Фудбалери

8. Стрелци (ж) (вазд. пиштољ)

9. Куглаши

10. Партизан (фудбал)

СВИ НАЈБОЉИ У ИЗБОРУ „ПОЛИТИКЕ”

ПОЈЕДИНЦИ

1953. Перица Влашић (веслање)

1954. Долинар, Харангозо (ст. тенис)

1955. Бернард Вукас (фудбал)

1956. Фрањо Михалић (атлетика)

1957. Божидар Комац (ваздухопловство)

1958. Станко Лоргер (атлетика)

1959. Дује Смољановић (куглање)

1960. Радивоје Кораћ (кошарка)

1961. Мирослав Церар (гимнастика)

1962. Мирослав Церар (гимнастика)

1963. Мирослав Церар (гимнастика)

1964. Мирослав Церар (гимнастика)

1965. Бранислав Лончар (стрељаштво)

1966. Вера Николић (атлетика)

1967. Иво Данеу (кошарка)

1968. Ђурђа Бједов (пливање)

1969. Драган Џајић (фудбал)

1970. Десанка Перовић (стрељаштво)

1971. Вера Николић (атлетика)

1972. Мате Парлов (бокс)

1973. Марјан Бенеш (бокс)

1974. Мате Парлов (бокс)

1975. Ненад Стекић (атлетика)

1976. Матија Љубек (кану)

1977. Шабан Сеиди (рвање)

1978. Дражен Далипагић (кошарка)

1979. Миодраг Перуновић (бокс)

1980. Слободан Качар (бокс)

1981. Борут Петрич (пливање)

1982. Бојан Крижај (смучање)

1983. Борут Петрич (пливање)

1984. Шабан Трстена (рвање)

1985. Љубиша Симић (бокс)

1986. Рок Петрович (смучање)

1987. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1988. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1989. Матеја Свет (смучање)

1990. Д. Топић (атл) и Т. Кукоч (кош)

1991. Моника Селеш (тенис)

1992. Моника Селеш (тенис)

1993. без проглашења

1994. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1995. Александар Ђорђевић (кошарка)

1996. Александра Ивошев (стрељаштво)

1997. Никола Грбић (одбојка)

1998. Дејан Бодирога (кошарка)

1999. Дејан Бодирога (кошарка)

2000. Владимир Грбић (одбојка)

2001. Владимир Вујасиновић (ватерполо)

2002. Дејан Бодирога (кошарка)

2003. Милорад Чавић (пливање)

2004. Јасна Шекарић (стрељаштво)

2005. Данило Икодиновић (ватерполо)

2006. Оливера Јевтић (атлетика)

2007. Новак Ђоковић (тенис)

2008. Милорад Чавић (пливање)

2009. Милорад Чавић (пливање)

2010. Зорана Аруновић (стрељаштво)

2011. Новак Ђоковић (тенис)

2012. Милица Мандић (теквондо)

2013. Емир Бекрић (атлетика)

2014. Новак Ђоковић (тенис)

2015. Новак Ђоковић (тенис)

2016. Давор Штефанек (рвање)

2017. Милица Мандић (теквондо)

ЕКИПЕ

1964. Ватерполисти

1965. Стрелци 

1966. Кошаркаши

1967. Кошаркаши

1968. Ватерполисти

1969. Кошаркаши

1970. Кошаркаши

1971. Кошаркаши

1972. Рукометаши

1973. Кошаркаши

1974. Рукометаши

1975. Кошаркаши

1976. Куглаши

1977. Кошаркаши

1978. Кошаркаши

1979. Алпинисти (Еверест '79)

1980. Кошаркаши

1981. Кошаркаши

1982. Љубек, Нишовић

1983. Шурбек, Калинић

1984. Љубек, Нишовић

1985. КК Цибона 

1986. Рукометаши

1987. Ватерполисти

1988. Ватерполисти

1989. Кошаркаши

1990. Кошаркаши

1991. ФК Црвена звезда 

1992. КК Партизан 

1993. без проглашења

1994. без проглашења

1995. Кошаркаши 

1996. Кошаркаши 

1997. Кошаркаши 

1998. Кошаркаши

1999. Одбојкаши

2000. Одбојкаши

2001. Ватерполисти

2002. Кошаркаши

2003. Ватерполисти

2004. Ватерполисти

2005. Ватерполисти

2006. Ватерполисти

2007. Одбојкашице

2008. Ватерполисти

2009. Ватерполисти

2010. Тенисери

2011. Одбојкашице

2012. Ватерполисти

2013. Рукометашице

2014. Кошаркаши

2015. Ватерполисти

2016. Ватерполисти

2017. Одбојкашице


Коментари1
787d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Наша Милица - права царица! Живела нам и срећна била!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља