петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:30
ИНТЕРВЈУ Ана Брнабић, председница владе

Добро видим Србију и знам шта треба да урадимо

Пут ка Бриселу преко признања Косова и санкција Русији је за нас потпуно искључен, ЕУ је наш стратешки правац, али не по цену свега
Аутор: Жарко Ракић, Бојан Билбијасубота, 30.12.2017. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)
Премијерка Ана Брнабић у разговору са главним и одговорним уредником „Политике“ Жарком Ракићем и уредником Политичке рубрике Бојаном Билбијом (Фото Анђелко Васиљевић)

Позиција председника владе је јако тешка, тежа и компликованија него што сам очекивала, одговорнија, кроз врата овог кабинета не улази скоро нико ко нема проблем који није успео да се реши на нивоу министарстава и неопходан је велики напор да, поред решавања ових проблема, оставите довољно времена за стратешка питања и стратешки правац земље – каже у разговору за „Политику” Ана Брнабић, прва жена премијер у историји Србије, сумирајући годину за нама.

После шест месеци, како сада гледате на ово командно место у влади? Видите ли добро Србију са ваше позиције?

Добро видим Србију и знам шта треба да урадимо. Имам велику подршку председника републике, како се не бисмо изгубили у решавању свакодневних проблема – истиче Ана Брнабић. Свесна да грађани често верују да су премијер и председник свемоћни и да могу све да ураде чаробним штапићем, и од њих то и очекују, премијерка поручује да је у њеном послу најважнији тимски рад:

– Велика је моћ, наравно, али се на крају све своди на тимски рад. Нису то ствари које могу да се решавају одлуком једне особе, било да је председник републике, било председник владе. Морамо да радимо као тим и од ефикасности тог тима зависиће успешност реформи.

И сам почетак вашег мандата, као и читав ток до сада, обележила је наметнута дилема – ЕУ или Русија. Имали сте изјаву за америчку агенцију Блумберг, чији је наслов био истргнут из контекста. Каква је, по вама, позиција Србије између ова два пола?

Србија има јасну спољну политику и стратешко опредељење ка Европској унији. Наши односи са Русијом нису на путу тог стратешког опредељења. То је лажна дилема. Немамо политику коју је Србија, чини ми се, некад имала, да у Бриселу говоримо једно, у Вашингтону друго, а у Москви треће. Наша политика је јасна, транспарентна и у најбољем интересу Републике Србије.

Али, често као да вам не верују? Зашто је за неке толико изненађење да Србија има доследну политику? И шта сте тада тачно рекли за Блумберг?

Изложба Марине Абрамовић 2019. у Музеју савремене уметности
Један од највећих догађаја који су обележили ваш мандат је отварање Музеја савремене уметности. Најављујете за 2018. и отварање Народног музеја?То што је од 2003. затворен Народни музеј јесте културни геноцид који смо сами себи наметнули. Отварамо 2018. године Народни музеј и то је велика ствар после отварања Музеја савремене уметности. Тиме показујемо континуитет у другачијем односу према култури. У том смислу, надам се великом помирењу и грађењу моста између Србије и Марине Абрамовић, једне од наших највећих савремених уметника, ако не и највеће. Србија је њу неправедно запоставила и нисмо јој пружили довољно подршке. Драго ми је да кажем, ексклузивно за „Политику” и ваше читаоце, да смо постигли договор и да ће Марина Абрамовић ретроспективу својих дела, која је тренутно на европској турнеји, завршити великом изложбом 2019. године у Музеју савремене уметности у Београду.

Рекла сам да дилема или-или пред нас никада није стављена на сто. Они су инсистирали на тој опцији или-или, али рекла сам да се ствари на Балкану и Европи геостратешки и геополитички веома брзо мењају.  И шта ће се десити за три или пет година, то у овом тренутку нико не може да зна.

Мислите ли да су вас новинари тада потценили и желели да злоупотребе чињеницу да у том тренутку нисте имали довољно политичког искуства?

Сигурно да има и тога. Хтели су да искористе моју отвореност да разговарамо о политички најкомплекснијим темама – првог дана у мојој канцеларији. Дала сам тог дана интервју само за Спутњик и Блумберг. Ја и сада могу да поновим да је за нас то непостојећа дилема. У тексту не постоји нигде да сам рекла да ако буде или-или да ћемо бирати ЕУ. А они су то извукли у наслов. То је лекција да све може да се извуче из контекста.

Ви, дакле, нисте желели да одговарате на питање „или-или”?

Не. Ми немамо политику или-или. И не би било паметно да долазимо до такве политике.

Некада се говорило да сви путеви воде у Рим. Од тренутка када се Србија определила за ЕУ, показује се да сви путеви воде у Брисел. Али, има и додатак, који каже – нису сви путеви добри. Да ли Србија заиста бира путеве који су у складу са њеним интересима, а не зато што нешто мора?

Треба наћи избалансиран пут ка Бриселу. Председник је дао истиниту изјаву, иако она вероватно није нарочито популарна у Бриселу. Да ми данас кажемо: санкције Русији и признајемо независност Косова – тај пут до Брисела би ишао много лакше и много брже. Али, то није пут који је у интересу Србије.

Тај пут је искључен?

Тај пут је за Србију у потпуности искључен. Али, пут реформи, где имате владавину права, ефикасније судство, борбу против корупције, ефикасну и транспарентну државну управу, предвидиво пословно окружење – све је то пут који нас води у ЕУ, али је и у нашем интересу. Треба рећи да је ЕУ наш стратешки правац, али не по цену свега. И мислим да ми у ЕУ у томе имамо партнера. Ни ЕУ, као породица европских земаља, нема исти став ни по овим питањима, па не морамо ни ми да делимо исти став са свим земљама.

Како бисте, после првих шест месеци, оценили свој и рад свог кабинета?

Задовољна сам како завршавамо годину. Неколико великих пројеката смо довели до краја. Један од најважнијих је Клинички центар у Нишу. То је први клинички центар икад завршен у Србији. Поставили смо камен темељац за нову термоелектрану, „Костолац Б”, од 350 мегавата, као први велики енергетски објекат после 30 година. Уводимо ред у државу, корак по корак, дан за даном. То је и електронска управа, уклањамо шалтере за наше грађане. Да бисмо то успели, морамо да имамо адресни регистар, да бисмо могли да доставимо људима на кућну адресу све ове документе. Више од три милиона људи данас у Србији нема валидну адресу. Имате велики број села која немају називе улица, и куће које немају бројеве. Ви онда схватите колико је запуштена држава. У Лозници смо започели пилот фазу за адресни регистар, да свака кућа има таблу са називом улице и кућним бројем. Очекујем да у свим локалним самоуправама овај посао буде завршен до јуна 2019. године.

Да ли ће грађане коштати постављање тих табли?

Не, то ћемо ми платити, највероватније у сарадњи са Светском банком.

Да ли све земље ЕУ имају то већ спроведено?

Ово што ми сада радимо, биће једно од најнапреднијих решења и у европским оквирима. Када немате шалтер, немате ни човека који ће да вам тражи 50 или 1.000 евра.

До недавно сте словили за експерта, али недавно је и председник Вучић констатовао да постајете прави политичар?

Да, осећам се сваког дана све више као политичар. Председник владе мора да буде политичар, осећам се сваким даном све лагодније у томе и сваким даном све више учим. Председникове речи доживела сам као комплимент.

То се види и у вашим јавним наступима. Тешко вас је сада ухватити неспремну, као онда Блумберг...

То је била велика лекција за мене, али сам научила много и из неких других лекција. Мислим да је ту била по среди зла намера новинара.

Нису вам дали ни три дана, а камоли фамозних 100?

Нису они мени дали ниједан дан, ниједан сат. И пре него што су чули мој експозе, већ су рекли да сам фикус и икебана. Мислим да им није било важно ни име, ко ће то бити. А кад су чули име, одмах су почели – хомо премијерка, султанија, господин, госпођица... Била сам у потпуности спремна за то. Тешко ми је било што је у том тренутку била криза са Фијатом и нисам имала времена, а ни жеље, да се бавим Блумбергом. Морала сам да решавам Фијат, питање 2.500 директно и 10.000 индиректно запослених људи.

Али, испливали сте...

То је била за мене лично и за цео мој тим велика прекретница. Показали смо да нећемо одустати, да се нећемо плашити, да се нећу скривати иза председника републике, ни иза ресорних министара.

У делу јавности стиче се утисак да председник Вучић командује свима, да одлучује о свему и да нико не сме да изнесе своје мишљење?

Морам да кажем – он апсолутно није такав човек. Он се бави стратешким стварима. Да није тако, не би Србија направила такав искорак у само три године. Да будем потпуно искрена, ја се консултујем са Александром Вучићем. Али, ја бих се са њим консултовала и да није председник републике и СНС-а, и да није добио тако директно поверење грађана. Не познајем човека који приближно тако добро као он познаје Србију, наш буџет, важне пројекте и који има визију Србије – геополитичку, стратешку, економску. Данас је највећа снага Србије то што имате председника републике и председника владе који имају исту визију.

Сада говорите као политичарка.

Хвала.

Хашки трибунал је затворен, али остаје тај неспоразум

  – да ли је наша документација, коју смо својевремено уступили тужилаштву, заиста наша и хоћемо ли моћи да је вратимо?

Влада је 2015. постигла договор о документацији са људима из Хашког трибунала, што је потврђено и пре пар месеци. Очекујемо да се документација врати и ми ћемо на томе инсистирати. Ако је неко показао одговорну сарадњу са Хашким трибуналом, онда је то Србија. Сада правимо и документациони центар у Београду, Загребу и Сарајеву. Остављамо ову епизоду иза себе и гледамо у будућност. Морамо да имамо регион који је добро повезан, који живи у миру и сарађује, зато што је то једини начин да Србија напредује.

Укључујете се и у бриселски дијалог са Приштином, недавно сте се задесили и на вечери са Рамушем Харадинајем?

Срели смо се на вечери код Федерике Могерини и то је био мој први сусрет са њим. Тачија сам сретала два или три пута пре тога. То је мој посао и ту сам да га урадим најбоље за нашу земљу. Политика Србије је у потпуности јасна, као што је потпуно јасна и политика такозване владе Косова и Метохије, која није партнер на кога можете да се ослоните да имплементира ствари које су сами потписали. На нама је да увек дајемо сигнал да смо ми озбиљна, стабилна држава, која спроводи договорено и потписано.

Председник Вучић је иницирао унутрашњи дијалог о Косову и Метохији. Да ли ћете и ви да се изјасните?

Влада ће да се изјасни, претпостављам крајем првог квартала, када буде готова интерна дискусија, коју поздрављам и за коју мислим да тече веома добро. Видим да се људи осећају слободно да изнесу своје предлоге. То је дијалог у интересу Србије. Ми пажљиво слушамо и као влада рећи ћемо председнику републике шта мислимо, у ком правцу решење треба да иде.

Недавно је упућен предлог уставне реформе на усаглашавање са Венецијанском комисијом и најављено је да би резултати могли да буду у јануару. Често се може чути да уставна реформа подразумева избацивање преамбуле из Устава?

Преамбула апсолутно није предмет ове уставне реформе. У овом тренутку разговарамо само о изменама у вези са правосуђем, његовој независности и ефикасности. То је поглавље 23 у преговорима за приступање ЕУ. Важно је да имамо правосуђе које је у потпуности одговорно. Када будемо спремни за улазак у ЕУ, мораћемо да отворимо и питање Устава.

Да ли Брисел тражи да се преамбула брише?

Не, у овом тренутку Брисел се уопште не бави преамбулом.

Председник Вучић је рекао да бисмо до 2022. били спремни за приступање ЕУ, док је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер навео 2025. као могућу годину пријема?

По нашем акционом плану којим се бави Министарство за европске интеграције, 2021. је година када бисмо били спремни и имали затворена сва поглавља. Након тога иде процес приступања, комплексан и дуг, и он зависи од држава чланица ЕУ. Мени је једнако важна „дестинација Брисел”, као и само путовање. Неће нам одједном бити фантастично, самим уласком у ЕУ, ако ми сами не урадимо много. Не желимо да идемо тамо да би нам они давали новац за помоћ, већ да будемо равноправни члан, земља која ће допринети напретку ЕУ.

Председник и влада често истичу добре економске резултате, али политички противници то оспоравају?

Сви економски параметри су добри и приказују економију која оздрављује и стаје на своје ноге. Ове године ћемо пребацити ниво страних инвестиција од две милијарде евра. То је импозантно, јер више немате приватизације као претходних година.

Да ли је могуће одржати тај темпо и наредних година?

Мере фискалне консолидације дају резултате и прошле године смо први пут имали примарни суфицит у буџету, а ове године и нето суфицит. Тако смо могли да повећамо плате и пензије. Имамо инфлацију у планираним оквирима, Народну банку Србије која држи стабилан курс динара. Имамо извоз који стално расте, смањену незапосленост на око 12 одсто. Посебно важно је смањење јавног дуга, на око 62 одсто БДП, а пре годину дана је био 73 одсто. Раст БДП је прошле године био 2,8, а ове године око два одсто. ММФ и Фискални савет кажу – да није било тако великих природних непогода, које су драматично утицале и на пољопривреду и на производњу електричне енергије, раст би био око три одсто. Наш раст је заснован на здравим основама, производњи, извозу и на приватној потрошњи. Морамо да унапредимо раст, да подигнемо на четири одсто и то је један од мојих основних изазова за 2018. годину.

Многи очекују да се настави тренд раста плата и пензија. Да ли то обећавате, или чувате у тајности?

Било би неозбиљно да обећам, док не видим каква ће бити буџетска 2018. година. Могу само да обећам да ћемо задржати фискалну дисциплину, што ће нам онда уз све економске индикаторе који иду набоље, дати простор за даље увећање плата и пензија.

Имали сте недавно сусрет са представницима појединих медија. Упутили су вам писмено питања, а ви сте им написмено одговорили. Да ли такав начин комуникације доживљавате као притисак?

Не оцењујем то као притисак на мене. Направила сам озбиљан преседан, јер сам свесна да су они само једна група, јер међу њима нема највећег новинског удружења, УНС-а, али има неких невладиних организација. Сада било ко, ако направи групу, може да тражи састанак код председника владе. Увек сам отворена за дијалог и саслушаћу чак и појединце, а не само удружења, који мисле да нешто у Србији није добро или може и треба да се промени. Имамо потпуно различите ставове, што не значи да не треба да имамо дијалог. Али, када мени неко каже – ви се подсмехујете и понижавате медије – то није начин за дијалог. Ми нисмо непријатељи. Они нису задовољни одговорима, али нисам ни очекивала да ће рећи да су одлични. Надам се да ће се тај дијалог наставити.

Како оцењујете стање слободе медија и говора у Србији?

Мислим да су медији у Србији слободни, слободнији него што су били 2010. и 2011. године. Имате много више портала, много више истраживачког новинарства и много више такозваних истраживачких медија. Дакле, има много више свега тога него пре и то је добро.

Може ли 2018. да буде, осим београдских, и година парламентарних избора?

Не верујем да ће бити парламентарни избори, нити о томе размишљам. Ми радимо, свиђа ми се атмосфера у влади, дајемо све од себе сваки дан, независно од тога да ли ће парламентарни избори да буду сутра или за три године. Имамо пројекте који морају да буду завршени и ако се распишу парламентарни избори, влада ће радити до дана када више не буде овде.


Коментари31
9be2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Savan
Za sigurnu budućnost Srbije treba jačati privredu i radjati decu,a sve drugo može oscilirati i biti uvjetovano
Aleksandar Mihailovic
Niti ove vlasti dobro vide Srbiju, osim juče i danas do ponoći, niti znaju šta im je za činiti. Premijerka tvrdi da Srbija neće po cenu ulaska u EU priznati svoje komadanje i uvesti samo/sankcije Rusiji. Rodoljubivo zvuči, ali, Premijerka, Predsednik i Vlada Srbije znaju da Srbija uspravna i celovita ne može ući u EU i da će biti uslovljena i nametanjem praktično samosankcija. Ako je to već tako, aktuelne vlasti priznaju da se samozamlaćuju, da zamlaćuju i narod i da je već 18g na delu pogubno gubljenje dragocenog vremena na slepom koloseku. Srbiju može da vidi na pravi način samo neko ko ispred sebe ima dugoročnu strategiju opštedruštvenog i nacionalnog razvoja, operacionalizovanu po etapama, ali, sve ovomilenijumske vlasti su smatrale da istorija i novi vek počinju sa njima i da se sa njima i završava, te je ponižavajuće da se samooptužuju preko završnih računa, nisu ih ni radile, i da je suvišno praviti bilo kakvu dugoročnu strategiju. Ako se uradi izborni rijaliti gube na značaju.
Nesa
Ana ....ja tebi uopste ne zavidim. Radis jako nezahvalan posao, svi ce da te pljuju sta god da uradis jer mi smo takav narod, stalno kukamo i nesto izvodimo a nikako da pocnemo da radimo!Zato i vlada korupcija i to ona najsitnija , seljoberska , pa sve do vrha jer su nam Drzavu vode ljudi bez dana radnog staza i koji su nesposobni da bilo sta naprave u kapitalistickom sistemu. Mi smo pljuvali Kralja , pa onda Tita, pa Milosevica, pa Djindjica, pa Kostunicu, pa Tadica, pa Nikolica, pa Vucica.....mi Srbi smo zeznut narod,zato samo radi i uzivaj-niko ti nece reci Hvala!
Ilija Vujnović
"Logika da se smanje penzije da bi se punio budžet je morala da se izbegne,,,"-u pravu ste, samo bih dodao sledeće: Odnos prema starijima jeste merilo stepena napretka društva i onih koji "vode"to društvo napred. Nisu oni imali nameru da to "izbegnu" već su svesno i namerno to uradili - to im je bilo najlakše - tresni po najslabijem koji ne može da se brani. Ne bih spominjao razne životinje iz basni koje to rade da ne bih upao u neku njihovu floskulu o "govoru mržnje" teško nama sa njima.
Boris A
Visina penzija treba da bude proporcionalna sa stepenom napretka zemlje. Zivim u Australiji koja ima u proseku oko 10 puta bolji standard nego sto je standard u Srbiji. Zasto ima penzija u Srbiji vecih nego najveca penzija u Australiji, a troskovi zivota su mnogo veci u Australiji nego u Srbiji. Zasto moraju ljudi da idu u penziju? Zasto ljudi ne menjaju svoje karijere? Svaki posao je posten bez obzira na stepen obrazovanja pojedinca. Ko god je zdrav ne mora da se penzionise tj ako moze da zaradjuje zasto da ne? U Australiji odredjen broj ljudi ne ide u penziju. To je veliki plus za Australijski budzet jer za zaposlene starije pojedince (tj. ljude preko 65 godina), drzava ne daje penzije u Australiji. Prosecan zivotni vek u Srbiji je oko 77 godina a u Australiji oko 82 god. Srbija treba da se odrekne komunizma ako zeli da pripada razvijenim zemljama. Naravno je da su penzije morale da se smanje. Svakako da razumem tesko stanje u Srbiji sto se tice pronalazenja posla i primanja.
Препоручујем 1
Dragan
Logika da se smanje penzije da bi se punio budzet je morala da se izbegne a da se umesto nje uvede porez na luksuz, naravno pod uslovom da tako nesto neko sme da uradi.Pa bi onda umesto plitkog dzepa penzionera, budzet punili ovi sto imaju vise miliona Eur vredne vile, banke, hotele, biznis van zemlje itd.Imena nije neophodno spominjati svakodnevno su u medijima.Ali kako za to treba gvozdena volja i snaga drzave, lakse je pricati bajke i uzimati od ionako siromasnih gradjana koji su vec puno puta ionako osisani od strane drzave, poslodavaca, stranih banaka jer oni ionako nemaju ni jednu instituciju koja bi mogla da ih zastiti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља