среда, 18.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:19

Словенија у Пирану почиње разграничење, Хрватска игнорише хашку пресуду

Истекао рок за примену одлуке арбитражног суда коју Загреб не признаје, Љубљана доноси законе о евиденцији граница и упису земљишта
Аутор: Јелена Кавајапетак, 29.12.2017. у 22:00
Панорама Пирана (Фото Википедија)


Љубљана, Загреб – Рок за примену одлуке Сталног арбитражног суда у Хагу, по којој је већина Пиранског залива припала Словенији, а коју Хрватска не признаје, истекао је данас. И док Љубљана најављује да ће почети да примењује ту одлуку, Загреб позива на уздржавање од било каквих једностраних мера, које би, како упозорава, могле да доведу до инцидената.

Према извештајима хрватских медија, словеначка полиција је у Пиранском заливу или Савудријској вали, како га називају Хрвати, упозорила два хрватска рибарска брода да се налазе у недозвољеним водама, односно у делу мора који је арбитражном одлуком припао Словенији. Бродови су били под пратњом хрватске полиције, која је чинила тампон-зону између рибара и словеначке полиције. Након обављеног посла, несметано су се вратили у луку. Нешто слично десило се и претходног дана, после чега је истарска полицијска управа у Умагу одржала састанак с рибарима и, како наводе медији, поручила им да ипак не иду скроз до средине залива како не би изазивали инциденте.

Како пишу словеначки медији, Љубљана ће са применом арбитражне пресуде почети у водама Пиранског залива, јер сматра да је ту ситуација „најјаснија” и да су арбитри прецизно утврдили колико мора припада Хрватској, а колико Словенији, пренео је Танјуг.

Словенија је донела и низ пратећих закона, који у суботу ступају на снагу, а кључни је онај којим би се граница с Хрватском уписала у службену евиденцију граница, као и онај о земљишним књигама. Закон о морском рибарству предвиђа издавање дозвола за привредни риболов. Последњи у низу закона регулише права становништва на делу који је припао Хрватској. Првенствено је реч о копну, где је арбитражни суд удовољио хрватском захтеву да гранична црта следи катастарску границу.

Загребачки „Вечерњи лист” пише да у Савудријској вали сада почиње игра живаца и раздобље у односима Хрватске и Словеније које ће показати колико су званичници на обе стране зрели и одговорни. „Питање свих питања јесте хоће ли се Словенија притом користити силом, посебно за разграничење у Савудријској вали, где се Хрватска води цртом еквидистанце, а Словенци одлуком суда да им припадају две трећине залива”, пише лист, а преноси Танјуг.

 

Спор би могао да се заврши пред судом ЕУ у Луксембургу. Како преноси агенција Хина, словеначки министар спољних послова Карл Ерјавец поновио је ових дана да ће Словенија након данашњег дана Хрватску сматрати кршитељем међународног и европског права ако не пристане на арбитражну примену и да би могла да је тужи суду Европске уније, осим ако енергичне мере против Хрватске пре тога не буде предузела Европска комисија (ЕК).

Словенија позива ЕК да стане на њену страну, будући да се поштовање арбитражне пресуде помиње у анексу приступног споразума ЕУ и Хрватске из 2013. године. Словенци су послали писмо сајту „ЕУ обзервер”, у којем истичу да ово питање може да има озбиљне импликације за стабилност региона западног Балкана и даље ширење ЕУ. Процес арбитраже, наводи се у писму, требало је да буде „модел мирног и правног решења за сличне случајеве” на Балкану. Подсећа се да су „у не тако давној историји” гранични спорови били узрок балканских ратова деведесетих. „ЕУ обзервер” наводи да Хрватска тренутно има отворене граничне спорове са Босном, Србијом и Црном Гором, земљама које теже чланству у ЕУ. Косово такође доводи у питање договор о граници са Црном Гором. Словенија каже да, ако се Хрватска буде провукла са игнорисањем хашке арбитраже, „могу порасти апетити Косова да учини то исто”.

Након што је ЕК активирала члан 7 Лисабонског уговора против Пољске због кршења владавине права, неименовани словеначки дипломатски извори рекли су за „Нови лист” да Словенија сматра да је хрватски излазак из арбитражног поступка о питању границе такође кршење владавине права и да би ЕК према Загребу требало да поступи на исти начин.

Љубљанско „Дело”, позивајући се на словеначке правнике блиске влади, наводи да Љубљана треба да устраје на томе да арбитражно решење треба применити и да ће Загреб „пре или касније” то морати да прихвати, иако, по њима, није изгледно да ће се то догодити ускоро „због садашње политичке структуре” у Хрватској.

„Вечерњи лист”, пак, цитира стручњака за међународно право Стефана Талмона, професора на Оксфорду, који наводи да је насилно спровођење или наметање одлуке суда супротно међународном праву. Једини начин на који једна страна може приволети другу да прихвати одлуку јесу ненасилне противмере или јавни притисак. „Вечерњи” закључује да се такав притисак очито врши преко вета на чланство Хрватске у ОЕЦД-у и претњама тужбом суду ЕУ.

Лист наводи да и у ЕУ постоји низ нерешених граничних питања, али да „државе нормално живе” и да „нерешена граница није проблем све док се не инструментализује у политичке сврхе, а тада су привремени добитници политичари, а дуготрајни губитници народи”.

Хрватска одлуку суда не признаје пошто је 2015. једногласном одлуком сабора напустила арбитражни процес (почео је 2009. уз пристанак обе стране) након што се открило да су словеначки представници имали контакте са судијама.

Хрватско министарство спољних и европских послова прекјуче је дипломатском нотом позвало Словенију да се суздржи од једностраног спровођења мера које би имале за циљ покушај промене стања на терену. Министарство из Загреба је позвало и на конструктиван дијалог око решавања питања границе.

Последњи покушај дијалога је пропао пре десетак дана, када су се у Загребу састали премијери двеју земаља, али су се заправо само договорили да се не слажу око најбитнијих ствари у спору који траје откако су обе земље прогласиле самосталност.

Хрватска министарка спољних и европских послова Марија Пејчиновић Бурић упозорила је да ће, уколико словеначка страна пошаље контроле у подручје Савудријске вале за које по одлуци арбитражног суда сматра да је њено, Хрватска „радити што и до сада – штитити хрватске интересе”.

Према најавама словеначких медија, потпредседник ЕК Франс Тимерманс могао би да понуди своје посредничке услуге обема државама у спору одмах на почетку 2018, а с њиме су, како наводе медији, у сталном контакту обојица председника влада.

Хрватски аналитичар Лука Посарић пише у коментару за портал „Индекс” да је, поручујући рибарима да не иду до средине залива, Хрватска прећутно признала арбитражу и да се, ограничавајући својим грађанима приступ деловима државе, ставља у позицију да буде оптужена за капитулацију.

„Минорно гранично питање, које се лако и безболно могло решити арбитражним процесом, прерасло је у неугодан и непотребан спор из којега ће се Хрватска извлачити под тешким притисцима. Снови о шенгену и еврозони могли би се претворити у ноћну мору хватања сламке да се остане у ЕУ”, пише Посарић.


Коментари60
40c4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sima
@ivan0309. 1. Istorija ne počinje 1990. , setimo se maspoka, NDH i drugih stvari.2.Wikipedija je krajnje neozbiljan izvor informacija, pogotovo o novijoj istoriji.3.U SR Hrvatskoj je bilo više od 53 km auto-puteva. Npr ZG-S.Brod i drugi manji kraci.4. U sadašnjoj Hrvatskoj je tako dobro da dnevno ode 6 autobusa mladih, zdravih i obrazovanih da se nikada više ne vrate u lijepu vašu . O ljudima koji skupljaju po kontejnerima da ne pišem. A i dežurnih krivaca, Srba skoro da više i nema Budite iskren pre svega prema sebi samom. Gubite i saveznike i prijatelje, jer ne mogu više da slušaju hr laži.
@Maja : Od autora 'Slovenci uhvaceni u prevari'
@Maja : Primijetim da Vam je drago sto su Slovenci i Hrvati "zajednickim naporima" stali glave u cijelom svijetu postovanoj Jugoslaviji. Nesvrstanost, besplatno zdravstvo, besplatno skolovanje, stan od firme... Ne znam kojem drustvenom "stratumu" pripadate sad kad zivite samo medju cetiri miliona stanovnika - onda nas bjese 22 miliona - ali svojim ocima vidjeh ljetos u Splitu ljude koji kopaju po 'kontejnerima'. Vrlo je vjerovatno daji ste ove postove pisete iz stana koji dobiste od firme u ono vrijeme, vrijeme Tita "tamnicara jugoslovenskih naroda". Sto se tice izraza 'hlebodarci' i ja ga prvi put citam, ali taj izraz Vama koji zivite u Hrvatskoj ne bi trebao biti stran. Naime, svaki dan u hrvatskim pisanim medijima citam kako su se mnogi u Hrvatskoj "uhljebili". Objerucke ste prihvatili povratni glagol "uljebiti se" jer nikako ne ide onaj od kruha - "ukrusiti se". Inace, hrvatsko-slovenacka 'platonska ljubav' kratko potraja. Zavrsi se rasturanjem Jugoslavije. Sretna Vam Nova godina!
Анка
@Милко, у свакој социјално уређеној држави је школство, здравство "безплатно". Да, плаћају га сви радни људи преко пореза, на корист свију, без обзира колико је чији џеп дубок. У класном друштву, сватко брине сам за себе. Зависно ко је колико способан да украде. За то вама не сметају контејнери. . Не сметају вам ни ови што су опљачкали оно што су наши родитељи стварали. Само је важно да Хрватска припада Хрватима! Којим Хрватима? Зар ови што копају по контејнерима, просе, и бјеже из Хрватске нису Хрвати? Колико Американаца, Нијемаца, Француза..( са којима се упоређује те) напуста своју земљу, да би прали клозете у Хрватској, као што Хрвати раде код њих? А што се тиче самосталности..... Хрватска никад није била самостална. Ваљда знадете да сте у Европској Унији? Е мој Милко, кога ви мислите лагати? Можете само сами себе, никог другог.
Препоручујем 11
Milko
Nesvrstani? Američka izmišljotina protiv Rusa. Besplatno zdravstvo, školstvo? I te kako je sve to bilo naplaćeno kroz izdvajanja i doprinose, konstantne inflacije i odlazak stotina tisuća gastarbajtera, za što je završna faktura došla krajem osamdesetih. Btw, nikada od nikoga nisam dobio stan kao i velika većina mojih najbližih i prijatelja. Tito? Među prvih deset diktatora u svijetu po broju ubijenih neistomišljenika. Divno je vaše razmišljanje o brojevima. Analogno, da su Litvanci ostali pod Rusima bilo bi ih 200 milijuna, da su Austrijanci ostali pod Hitlerom bilo bi ih blizu 100 milijuna. I? Pa zašto ste se onda vi oslobađali od Turaka kada ste živjeli u ogromnom carstvu od nekoliko desetaka milijuna ljudi??? Imate pravo, ljudi kopaju po kontejnerima, isto kao i u Americi, Njemačkoj i Francuskoj. Ali sve je to potpuno nebitno i neusporedivo sa ispunjavanjem našeg osnovnog cilja i glavnog preduvjeta - naše samostalnosti i boljeg života. Sretna nova vama i vašoj obitelji.
Препоручујем 1
Aleksandar Mihailovic
Poštovani prijatelji, ma gde bili, budite uvek tamo gde Vam je lepo, gde poštuju Vas i Vaš rad, gde možete mirno i lepo da živite, neka Vam počev od Nove 2018 bude mnogo lepše, budite srećni, zdravi, voljeni, poštovani, zaljubljeni i lepi, čiste duše i srca u kojima ima mesta samo za najlepšu muziku i neka Vaš podmladak odrasta i sazreva u mnogo normalnijim uslovima i u mnogo boljoj i uređenijoj državi, sa pravnom sigurnošću svih građana, od onih sa nedefinisanim političkodemagoškopljačkaškim sistemom, da ne dožive da i njih reketiraju i terorišu. Neka se od Nove 2018 stvaraju i stvore uslovi za mirniji i perspektivniji život, izvesniju budućnost. Ostavite u ovoj godini svu pakost i zlobu, sujetu i narcisoidnost, okrenite se oko sebe i videćete da je puno onih koji su sa Vama i koji će Vam se pridružiti u borbi za bolju sutrašnjicu i izgrađivanju iste. Neka nam svima Nova 2018 bude mnogo bolja od bar tri prethodne zajedno. U to ime SREĆNO, VESELO i ŽIVELI uz domaću i vino sa tartufima.
Srećko Srećković
@Maja. Drago mi je kada se ljudi i pčele prepoznaju sami. Isto tako mi je drago što imate slobodnog vremena i što ste vredna osoba (bar po broju upućenih komentara) , iako bismo se teško složili oko mnogih stvari, posebno vezanih za istoriju. I što ste radije na komšijskim portalima nego domaćim. Probajte malo i slovenačke, ako Vam objave. Hvala za čestitke i ja Vama takodje želim svako dobro u Novoj godini.
Aleksandar Mihailovic
@Maja. Ponosite se time da su se Hrvati i Slovenci zajedno borili protiv svih oblika YU, čime priznajete da ste za sva krvava događanja krivi, da ste planski radili na rušenju najbolje države u Evropi jako dugo, te da je sve oko krivice Srba i JNA bila maska za neviđene zločine i ubijanje YU, najpoštenije države i sa ogromnom većinom srećnih građana, što sada nije slučaj. Koja velika fabrika, koji veliki privredni gigant u SLO i HRV, a koji su u YU postojali, sada funkcioniše? Koliko ljudi je ostalo bez posla, a koliko nedeljno mladih odlazi u beli svet? Da li Vam je to bio cilj, da stvorite 5% tajkuna za koje će da radi 95% građana? Da li znate da je sadašnji dug svih državičica bivše YU 11x veći od YU i da je ukupno između 3-4 miliona više nezaposlenih? Da li znate da se ti dugovi vraćaju rasprodajama narodne i državne imovine? Da li znate šta je još uvek hrvatskih i slovenačkih građana a šta stranaca? Ni mi u Srbiji ne znamo i ovde se sve rasprodaje. Pa zbog čega ste onda ubili YU?
Анка
Иване, распад Југославије ви видите на основу оних догађаја који су били у Југославији. Ја видим распад Југе од како је створена. Хрватска дијаспора ( усташка) је цијело вријеме радила против државе, и припремала се за ово што се десило. Ма шта да је Милошевић урадио, опет би био рат, јер Хрватска је то хтјела и имала је потпору на западу. То што ви читате овдје или ондје, је једно, а сасвим друго је лични доживљај. Кретала сам се у хрватској дијаспори, знадем планове, који су спроведени и спроводе се и дан данас у дјело. Сад ће те ви опет да кажете, " па докажи то". Убиство југословенског амбасадора је урадио Барешић који је данас хрватски херој. Хрватско пролеће је усташка дијаспора учинила. У црквама широм свијета се сакупљао новац за оружје, и чекао се само повољан тренутак. Хрватски тисућљетњи сан, је ова данашња Хрватска, без Срба. Све је ишло плански, само отворите очи да видите. Милошевићу треба да суде Срби, али не усташе, јер он је само "припомогао" остварењу њиховог сна.
Препоручујем 12
ivan0309
Gospodine Mihailović, raspad Jugoslavije je usljdio na 14.izvanrednom kongresu SKJ zbog sukoba srpskog i slovenskog izaslanstva.Prvi su se zalagali za unitarnu Jugoslaviju a drugi za politički pluralizam.Kako se nisu mogli dogovoriti Slovenci napuštaju kongres u čemu su im se pridružuju i Hrvati.Slobodan Milošević vođa srpskog izaslanstva nakon odlaska predlaže nastavak kongresa i glasovanje o zaključcima.Čudim se da 27 godina poslje vi za raspad Jugoslavije okrivljujete Hrvate i Slovence i ako na Wikipediji možete pročitati razloge raspada kao i kronologiju događanja.Kako iznosite samo "loše"strane raspada Jugoslavije osjećam se pozvanim da Vam ukažem i na dobre strane raspada Jugoslavije.Prosječna plaća u Hrvatskoj je dva puta veća od plaće u Srbiji-Jugoslaviji.Hrvatska ima 1400 km autoputa sada, u Jugoslaviji 53 km Zagreb-Karlovac.Imamo demokraciju umjesto diktature.Smjemo slobodno reči da smo Hrvati a da nas neproglase nacionalistima.U EU smo i NATO-u.Dakle sve u svemu nije loše.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља