понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.12.2017. у 22:00 Александар Микавица

Аутобусе нема ко да вози

Србији већ недостаје пет хиљада шофера. За највише три године суочићемо се са озбиљним недостатком радне снаге – од 2027. криза, после 2040. мањак 80.000 до 100.000 радника
Ове године Градско саобраћајно предузеће Београд напустило је 213 возача (Фото Д. Јевремовић)

Србији недостаје око пет хиљада професионалних возача аутобуса и камиона, а потражња за тим кадром одавно траје. Стање је алармантно, јер се све више ионако малобројних возача одлучује за рад у иностранству, недавно је још једном подсетио портал Б92 на муку друмских превозника у Србији. Само ове године Градско саобраћајно предузеће (ГСП) Београд напустило је 213 возача, а конкурс за пријем нових готово да је стално отворен. Возачи у Србији у просеку су одавно ушли у шесту деценију живота.

Директор фирме за транспорт „Еуролајн” Драган Чакаревић подсећа да је „највећа школа за возаче била војска, које данас нема, а ретко ко има жељу да учи и полаже за возаче”.

– Мислим да ћемо за коју годину увозити возаче, сигурно их неће бити – рекао је Чакаревић.

Српски возачи посао траже и лако га добијају у Словенији, Хрватској, Немачкој и земљама Скандинавије. Тамо зарађују три пута више од просечне плате возача аутобуса у Србији која износи до 60.000 динара.

– Током 2017. године послодавци су, поред осталих занимања, највеће интересовање исказали за запошљавањем возача, и то возача аутобуса, возача друмског возила, возача путничког аутомобила и возача теретњака – казали су нам у Националној служби за запошљавање.

Потражња за возачима у Србији ће се додатно повећати после почетка 2018. године, тврде упућени. Наиме, очекује се поједностављење процедуре за одлазак у Европску унију и грађанима трећих земаља уколико су се образовали за занимања која су у тим земљама дефицитарна.

Већ поодавно се чују упозорења да ће Србија пожелети радника, и то много брже него што неки мисле.

– Код нас је већ данас стопа незапослености 10–11 одсто, али за највише три године причаћемо о недостатку радне снаге. Наша је срећа што још нисмо у Европској унији, јер би нам се мањак радне снаге већ догађао – упозорио је недавно на једном великом скупу пословних људи Зоран Петровић, банкар и председник Управног одбора Америчке привредне коморе у Србији.

Два месеца раније, на 17. економском самиту Србије, Петровић је то исто рекао мало другачије: „Главни индикатор где јесте наша држава, више није ни економски раст, а ни ниво инфлације, већ број људи који у њој жели да остане да живи и ради.”

Колико сами послодавци, укључујући и државу, доприносе егзодусу младих и способних људи, који у Србији треба да раде, али и да рађају, па и да буду потрошачи овде произведеног?

Према подацима Мониторинга социјалне ситуације у Србији (МОНС), онлајн платформе коју су заједнички покренули Фондација за развој економске науке (ФРЕН) и Секонс група за развојну иницијативу, чак 20 одсто младих од 15 до 29 година који нађу запослење нема никакав писани уговор, а 45 одсто младих који има посао нема социјално ни здравствено осигурање, као ни право на годишњи одмор или боловање. Међу запосленим младима, њих 40 одсто има само уговор на одређено време. Иако законски предвиђено пуно радно време износи 40 сати недељно, око 55 одсто младих у Србији ради између 40 и 50 сати недељно, док готово петина ради дуже од 50 сати недељно.

Око 40.000 људи у Србији ради на такозваним привременим и повременим пословима, податак је Централног регистра обавезног социјалног осигурања. Недавно је наш лист навео пример жене која је на таквим пословима провела више од две деценије.

– Ако овдашњи капиталисти наставе да шкртаре на платама запослених и ако држава настави да их подржава у томе, Србија ће остати без радне снаге много раније него што неки мисле – упозорио је недавно за наш лист Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката.

Ова синдикална централа обратила се јавности саопштењем које почиње питањем: „Докле ће српски радник да буде најмање плаћен у Европи?”

– Већ од 2027. улазимо у озбиљну кризу тржишта рада која би се огледала у немогућности обезбеђивања довољне радне снаге као подршке даљем расту – указује економиста Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) Економског института.

Према Анкети о радној снази, која важи за најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на тржишту рада, стопа незапослености у трећем кварталу 2017. године била је 12,9 одсто. По Николићевој рачуници, због исељавања људи и смањеног прираштаја, са умереном динамиком пораста броја запослених и циљаним економским растом од четири одсто, стопа незапослености у 2020. године спустиће се на 11,5 одсто, а 2027. испод шест одсто.

Преведено на језик конкретних бројки, број незапослених са око 490.000 биће смањен на 369.200 радника до 2025. године, а 2033. године на испод 100.000 – каже Николић.

– У овом периоду, уколико бисмо задржали постојећу привредну структуру, због веће тражње у односу на понуду радне снаге раст надница био би већи од раста инфлације, што би се негативно одразило на конкурентност наше привреде и успоравање њеног раста – објашњава Николић.

Према његовој процени, Србији би после 2040. године могло да недостаје од 80.000 до 100.000 радника. 

Коментари47
683b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
da nije tuzno bilo bi smesno. Korporativni kapitalizam ce se urusiti u celom svetu jer je auto-destruktivan. A kod nas ce to biti malko ranije. Pre nepunih desetak godina sedim pijem kafu sa jednim od najbogatijih ljudi u Pancevu. I pitam ga kako oni krupni kapitalisti misle da nasi ljudi kupuju njihovu robu ako ne rade i ne zaradjuju . Kaze on meni pa lepo odlozicemo placanje na vise godina , smanjiti kamate, jednsoatvno razvuci sve to . I opet nije odgovorio na pitanje. A sta posle . Tako ce i ovo , sistem ce da kolabira i sve ce stati . Onda ce biti mnogo teze vratiti sve u normalu . Kapitalisti od bahatosti i debilizma ne vide stvarnost. Prosto , jases na magarcu ( ili konju) kroz pustinju . I ne das mu da niti odmori , predahne niti vode popije. I magarac ugine. Koga ces posle jahati. Nikoga na nogice svoje pa peske dalje. E tako ce i kapitalisti da se provedu kada Srbiju svi mladi napuste . A to ce pogami brzo . I tu je kraj.
Branko
I Ja sto sam privatnik vec 20 gidina gledam da zatvaram jer ovaj sistem je toliko postao bezobziran prema onima koji rade i placaju poreze da mu otmu na svakoj krivini i to jos pod raznim pretnjama i ucenama dok u isto vreme trziste je prepustenom stranim firmama koje rade sta im je volja jer su oslobodjeni od vecine poreza , pogledajte da li najveca otvorena Svedska trgovinska kuca ima ikakvu dekleraciju na srpskom na proizvodima koje prodaje po Srbiji ,za pocetak ?
gorance
To je tezak posao. Nije samo plata u pitanju. Vec i uslovi rada. Leze se u 2 sata ili ustaje u 3.
Zoran Knezevic
A ,,strucnjaci " ukinuse voz Pancevo -Ovca do Beovoza.
Pat
Dok ne svate da bez Radih ljudi, nema Drzave ,nema ko da puni budzet, koje olako trose, dotle nema boljitka a nasi madi zbog svega ce da beze iz Svoje Domovine i svoje najmilije ce morati ostaviti bez sigurne staosti i brige.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља