субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:53

Музеј чоколаде у Бечу и у њему Теслине коцке

Јелена и њен син Бојан Мисаљевић успели су да у престоници Аустрије, у Пратеру, направе необично слатко царство у коме седе Марија Антоанета тешка 350 килограма и њен муж, пева робот Пепер, а морске рибе пливају испод дрвеног брода за транспорт какаовца
Аутор: Рајна Поповићнедеља, 31.12.2017. у 22:00
Слаткиши за посетиоце (Фото Музеј чоколаде Беч)

У сред Беча чоколадне Теслине коцке! Кад већ имају Моцартове кугле, нека буде нешто другачије и „ћошкасто”, али много је лепо кад звучи некако као наше. Да буде „наше” заслужни су од пре три месеца Јелена Мисаљевић и њен син Бојан, који су на наговор аустријског пословног партнера, после четири године јурења папира, осмишљања експоната и око два милиона потрошених евра, у Пратеру на две хиљаде квадрата отворили Музеј чоколаде.

– За мене су досадни музеји у којима су читави зидови исписани подсећањем на историјске податке и догађаје и, признајем, бежим из таквих, где месец дана могу да читам објашњења и да никада не дођем до краја. Настојали смо да у овом нашем музеју то избегнемо. Назначени су битни детаљи о настанку и мењању чоколаде, која је првобитно била течна и сладокусци су је пили, истакли смо допринос Аустрије да се овај слаткиш рашири по Европи – уводи нас у причу Јелена Мисаљевић, пословна жена која се дуже од 25 година бави спољном трговином. Магистар је међународне економије, а њен посао деценијама је везан за светске берзе и какао.

Уз њу, у чоколадни свет лагано је улазио и Бојан, сада тридесеттрогодишњак. Талентовани цртач док је био основац у чувеној београдској „Дринки”, дипломац овдашњег Економског факултета и мастер иностраних универзитета. Некада је Јелена са супругом Слободаном, стоматологом и једним од оснивача „Индекса”, живела у Сарајеву. Дошле су ратне године, отворила је фирму у Лондону, а онда су се Мисаљевићи скрасили у Бечу, где је Јелена директорка компаније „Мискал”, мада воле да дођу и у Београд, где такође имају стан. Ћерка Јована, којој су 24 године, посветила се музици, академији и клавиру.

Ипак, вратимо се у музеј у Пратеру, у чаробни свет у коме посетиоци имају мноштво улога. Они су главни јунаци у компјутерским игрицама, путници кроз време, публика која се диви вајарским делима од чоколаде, почев од необичних чизмица на штиклу до „Мислиоца” и Марије Антоанете, за коју је потрошено готово 350 килограма чоколаде да би била природне величине, а уз њу, ту је и фигура њеног мужа.

– Чоколада је кренула на свој пут у Европу, пре свега захваљујући значајним личностима из Аустрије. Марија Антоанета није смела да у Француску после удаје понесе ништа, зато је изабрала да пије чоколаду. На нашем сајту нашалили смо се са аустријски царем Фрањом Јосифом и његовом чувеном женом Сиси и умазали их чоколадом. Брат Фрање Јосифа Максимилијан доносио је какао из Мексика, а с обзиром на то да је и Марија од Аустрије, сестра Марије Антоанете, волела „пиће за богове”, јасно је откуд много љубитеља чоколаде међу краљевима – подсећа Бојан Мисаљевић, који се потрудио да у слатком царству у Пратеру ништа не буде ни налик на класичне музеје.

– Посетиоце дочекује робот(ица) Пепер која одговара на питања на енглеском и немачком језику, прича, пева рођенданске песме, може и да плеше, али ако деца постану напорна у жељи да се с њом друже, она ће признати да се уморила и да жели да се одмори – смеје се Јелена мајсторији са јапанском технологијом.

Бојан Мисаљевић додаје да су наручили од мајстора и један необичан дрвени брод, дужине око три метра, који би требало да дочара како су плодови из којих се добија какао стизали до нас данима и месецима пловећи морима.

– Све то дочарава акваријум испод макете, у њему пливају праве рибе. Какаовац је гајен прво у Мексику, мада помињемо Астеке и Маје, који су открили дрво са плодом налик на бундеву са мирисним семенкама попут кикирикија. Ту су и два бога, посвађана, онај лошији спустио је у народ боговско пиће. Данас је Мексико на дну лествице земаља произвођача какаоа. Кумовали су томе климатски услови, али и борба седам-осам најјачих трговаца какаом, за нешто што је добра и исплатива роба. Какаовац гаје у западној Африци, у најсиромашнијим земљама, као што је Обала Слоноваче, где цела породица цео дан ради за један долар, потом Гана, Нигерија... У Латинској Америци плантаже су опстале у Перуу и Еквадору – подсећа Бојан.

Американци су највећи произвођачи чоколаде, Швајцарци највећи конзументи, следе Французи, Белгијанци, Аустријанци. А најбоља је она која нема никаквих биљних додатака, кажу Мисаљевићи. У музеју имају малу радионицу за чоколаду, пралине и друге слаткише, којима награђују најбоље играче разноврсних игрица. Тако се Бојан сетио и Теслиних коцки.

– Осмислио сам много тога овде, у складу са новим технологијама, све је, што би се рекло, „на тач”. Чак сваком нашем госту на мејл шаљемо поруку личне природе да се сети када је био код нас, мада имам још мноштво идеја. Откуд Тесла? Када се он родио, Госпић је био у Аустроугарској, школовао се у Грацу, дакле, како год погледате – био је „наш човек” и у Бечу. Значајан без премца, и приличе му добре чоколадне коцке, пуне енергије, без обзира на оне Моцартове слаткише – уверен је Бојан Мисаљевић.

Чудо су ти наши људи у Бечу одувек били.


Коментари3
d8602
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данило
Хтели би видети ту сабљу Скендер -бега коју чувате и шта пише на њеним корицама. Кажу да је био Србин. Ви сте демократија и слобода, покажите свету шта пише на корицама. Ми туђе ништа не тражимо, али дошло време да се каже шта је наше. Можда се "Политика" премишља и вара, али ово нико зауставити не може. Винча и Срби нису писменост Европе. Ко је писао? Дунав?
Jeremija
A zlatne kašike? A? A? Sretna vam nova 2018. godina.
Препоручујем 2
Данило
Тесла Никола је ум. Поновићу, Никола Тесла је ум који је човечанство задужиио. Да неби Срба на Ниагариним водопадима Хрвати би га дрпили, украли као и славне гусле, антички инструмент на коме се свирају предивне мелодије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља