недеља, 22.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57
ИНТЕРВЈУ: ГОРАН КНЕЖЕВИЋ, министар привреде

Није тачно да су јавна предузећа нереформисана

У некима се промене дешавају брже, а у некима спорије. Чињеница је да смо из губитка од 65,3 милијарде динара из 2014. дошли до добитка од 16,3 милијарде у првих шест месеци ове године
Аутор: Аница Телесковићуторак, 02.01.2018. у 22:00
Горан Кнежевић (Фото Драгослав Жарковић)

Да сам привредник радовао бих се 2018. години. Овим речима Горан Кнежевић, министар привреде, почиње разговор за „Политику”. То што смо за три године напредовали за 48 места на листи о лакоћи пословања Светске банке довољно говори о томе колико нам је важан пословни амбијент, додаје.

– Улазимо у другу годину пројекта „Деценија предузетништва”, односно трећу годину откад реализујемо идеју која је почела проглашењем 2016. за годину предузетништва. То значи да смо до сада ослушкивали потребе привреде и прилагодили програме подршке потребама предузетника. Одвојили смо и новац, па је од укупног буџета министарства од 20,2 милијарде динара, готово 90 одсто намењено за подршку привреди. А и дали смо им и оно што је важан предуслов за успешан бизнис – политичку стабилност.

Србија је ове године привукла највише страних инвестиција у региону. Држава сада има већи проблем да убеди домаће привреднике да инвестирају него странце?

И стране и домаће инвеститоре „убеђујемо” упорним радом на поправљању инвестиционе климе, а увели смо и подстицаје по радном месту како бисмо их мотивисали да улажу. Посебна мера за домаће привреднике је што смо у уредби која уређује привлачење директних инвестиција спустили лимите у условима за улагање и за запошљавање на до сада најнижи ниво. Тако смо повећали шансе домаћим привредницима да добију пројекте уз подршку државе. Радује ме што су од управо пристигле 34 пријаве највећи број послали домаћи привредници. Значи да смо добро урадили.

Министар финансија очекује да привредни раст следеће године достигне 3,5 одсто, док Фискални савет очекује четири одсто. Могу ли јавна предузећа, која су још нереформисана, да подрже тај раст?

Верујем да могу, јер има позитивних помака у раду јавних предузећа, што најбоље показују пословни резултати који су последњих година све бољи. Од губитка од 65,3 милијарде динара у 2014. дошли смо до нето добитка од 16,3 милијарде у првих шест месеци ове године. Друго, да није престрого кад кажете да су предузећа нереформисана, јер ми реформе спроводимо, само у неким предузећима брже, а у некима спорије. На пример, ЕПС је у 2015. и 2016. прошао кроз бројне статусне промене, усвојен је план оптимизације броја запослених, ради се на унапређењу корпоративног управљања.

По закону, директор предузећа не би смео да буде у исто време функционер, члан органа странке

Очекујемо и промену правне форме ЕПС-а у акционарско друштво. „Железнице Србије” су подељене на четири посебна предузећа, смањиле су број запослених за око 3.000 у 2016. и настављају рационализацију. Дакле, реформишемо јавна предузећа, примењује се и сет смерница које већ дају добар резултат. Сређивање овог сектора траје, али и ми ћемо бити истрајни.

Може ли ЕПС да произведе довољно струје за домаћу привреду? Шта је гарант да нам се неће поновити крах производње као прошле зиме?

Покренуте су важне инвестиције, што ме уверава да ће бити боље, да ће ЕПС производити више струје, као и да ће резултати пословања тог предузећа бити бољи.

Сматрате ли да сте и ви делом одговорни за то што се Закон о јавним предузећима не поштује?

Мој приступ је више окренут ка томе да тражимо решење и шта можемо да урадимо у тренутној ситуацији, него да преиспитујемо ко је крив и гледамо уназад. Али ако и гледамо, у овом случају не можемо рећи да се закон не поштује, већ пре да су поједине процедуре због околности пролонгиране.

Како је могуће да је две трећине директора републичких јавних предузећа у стању в. д.?

Не заборавите, Влада РС је 2016. била и у техничком мандату, што значи да је једино и могла да именује в. д. директора. Са друге стране, и јавна предузећа су усаглашавала оснивачка акта, па су после тога расписани конкурси. До сада су по конкурсу именована четири директора (ЕМС, „Србијаводе”, „Југоимпорт” СДПР и „Скијалишта Србије”). Владина комисија наставља да спроводи остале конкурсе. Тренутно су у мандату и директори Службеног гласника, „Железница” и Завода за уџбенике, који су изабрани по закону из 2012.

По Закону о јавним предузећима директори не смеју бити чланови странке. Зашто то толеришете?

Зар толеришем, или одредбе закона нису добро протумачене? По закону, директор предузећа не би смео да буде у исто време функционер, члан органа странке. Морао би, у случају именовања, да тај статус замрзне.

Зашто онда Душан Бајатовић и Милорад Грчић нису замрзли своје страначке функције?

Обојица су, колико знам, замрзли функције.

Прошле године у ово време сам вас питала – да ли је могуће да држава нема бољег од Благоја Спасковског? Изгледа да још нисте нашли бољег...

И тада сам вам рекао, и данас понављам, да бих највише волео када би кривац за РТБ „Бор” био Благоје Спасковски, јер је то најлакше решити. Проблем је што се тим предузећем 70 година лоше управљало. Сада кад тај басен добро послује, имамо добре изгледе да нађемо стратешког партнера, а онда ће нови власник поставити менаџера.

Зашто нисмо сазнали епилог тендера за избор професионалног менаџмента за РТБ „Бор”?

Од тога се одустало јер је радна група одлучила да се што пре крене са тражењем стратешког партнера. Нема смисла расписивати тендер за професионалне менаџере, ако ће се расписивати тендер за стратешког партнера који може да постави свој менаџмент. ММФ се сложио и подржао ту идеју, а и јавност је сазнала о томе управо у „Политици” јер сам за ваш лист већ изјавио да ћемо ићи на приватизацију пре него на тражење директора.

Очекујете ли да у 2018. години коначно скинете проблем РТБ „Бор” са својих леђа? У меморандуму са ММФ-ом наводи се да ће тендер за приватизацију бити расписан до краја марта...

Тендер ће, надам се, бити расписан до краја марта наредне године. То нам је план, а даље се надам само најбољем сценарију за РТБ „Бор”, од којег зависи развој пре свега источне Србије. У овом тренутку Бор послује позитивно, али не треба да се уљуљкамо. Свесни смо да су потребна даља улагања, и то је нешто што очекујемо од стратешког партнера.

Да ли сте видели то писмо о намерама које је наводно послала

„Руска бакарна компанија”, а о коме су говориле ваше колеге из владе?

Имамо четири озбиљне компаније које занима РТБ „Бор”, а међу њима је и руска компанија коју помињете. Видео сам њихово писмо о намерама и радна група која се бави РТБ „Бор” је с тим упозната. Они се засад информишу, а Министарство привреде им је на располагању као и осталим потенцијалним партнерима, за информације, разговор.

Ако је председник Вучић признао да држава нема снаге да се избори са навијачима, шта је за вас немогућа мисија? Да ли је то синдикат неког јавног предузећа или можда завршетак процеса приватизације?

Председник Вучић је понекад самокритичан, али не видим да је одустао од те „борбе”. Неки циљеви су теже оствариви и траже време, а видећемо колико су „немогућа мисија”. У ресору који водим има много наслеђених проблема, али упорно и истрајно настојимо да их решавамо. Нису сва решења на задовољство свих заинтересованих страна, али наше је да увек имамо у виду шта је највише у интересу већине грађана Србије.

Тражимо партнера за МСК

Како ћете решити проблем петрохемијског комплекса? Сугестија Фискалног савета је да се искористи повољан тренутак на тржишту и ниска цена енергената да би се тај проблем решио...

Будући да је гас основна сировина неопходна за рад ових компанија, сугестија Фискалног савета има смисла. Неке кораке смо већ направили. Расписали смо тендер за „Металонско-сирћетни комплекс” из Кикинде и надам се да ћемо успети да нађемо адекватног партнера. И за „Петрохемију” ћемо тражити стратешког партнера, док за „Азотару” тренутно тражимо најбоље решење. Одлуку о даљим корацима око „Азотаре” донеће радна група која на недељном нивоу прати дешавања у том предузећу, а на основу детаљне анализе.

Не укидамо субвенције

Из неких стратешких докумената може да се наслути да држава планира да постепено укине субвенције по новоотвореном радном месту?

Нема разлога да одустајемо од тог механизма, јер су ефекти веома добри. То, наравно, не значи да нећемо да подржавамо и оне пројекте који не подразумевају отварање нових радних места, јер су засновани на модерним технологијама. Напротив. Планирамо да кроз подстицаје или субвенције, како кажете, подржимо и ове, такозване капитално-интензивне пројекте.


Коментари6
819a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R.Tošić
Da li jeste tačno ili nije tačno da je izvršena reforma Javnih preduzeća.? Navešćemo primer zamene teza. Npr.Prinosi u poljoprivredi pune Budže i zavise i od meteoroloških uslova i ima mesta za izjave za ili protiv,da li je trebalo proglasiti elementarnu nepogodu ili ne,ali da je i proglašena el.nepogoda to poljoprivrednicima ništa ne bi vredelo, jer nisu osigurani i nisu pod finansijskom zaštitom države.Na isti način je i izjava ministra konfuzna. Zašto ? Da bi se izvršila reforma Javnih preduzeća potrebno je da se donese Zakon o poreklu imovine i da se sprovede Zakon o Završnom računu o potrošnji budžeta. Zašto ? Iz razloga što su Javna preduzeća najveći korisnici budžetskih sredstava iz koga realizuju svoja monopolistička poslovanja i realizuju kapitalne projekte na osnovu kredita. Nakon donošenja i sprovođenja navedenih Zakona neophodno je utvrditi i cenu radnog sata u Javnim preduzećima u odnosu na cenu min.cene rada po sata. Da li su reforme učinjene u J.P. ? NE Zašto ?
Драган
Време је за револуцију!
Petar Amer
A sta nam je to dobro "Oktobarska revolucija" donela? Ili "dogadjanje naroda"? Nema tu 'leba, resenje je dug i uporan rad i EVOLUCIJA! Da ih motrimo i kontrolisemo, i nemilosrdno menjamo na izborima sve dok ne nadjemo nekoga kome vredi overiti mandate. Problem sa revolucijama je da se na celu uvek nadje neki Dinkic i posalje narod na spavanje, dok bratija "eksperata" odradjuje posao. Za sebe i tajkune, naravno.
Препоручујем 4
Čiča Avalski
Ovaj bata je našao 'sigurnu kuću' od svojih krivičnih dela ... pa sada mora da duva utikvu i lupeta...
Djura
Njihove vucicevske 'reforme' i 'promene' su eufemizmi za otpustanje i smanjenje plata. Nadamo se da ce i njihova kolonijalna vlast biti isto tako 'promenjena i reformisana' kada se narod bude dovoljno nagladovao ...
Братислав
у години предузетништва потез и доприноси су ретроактивно увећани и то за износ осетно већи од инфлације

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља