четвртак, 26.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:21
ИНТЕРВЈУ: ВЛАТКО ВЕДРАЛ, професор на Универзитету у Оксфорду

Најцитиранији српски физичар на планети

Ништа нам не гарантује да ћемо икада моћи да спознамо универзум. Постоји само нека врста оптимизма и вере да ћемо пронаћи закон који ће моћи да објасни све у космосу...
Аутор: Сан­дра Гу­ци­јан - Сло­бо­дан Буб­ње­вићуторак, 02.01.2018. у 22:00
Са трибине у Студентском културном центру (Фото Милован Миленковић)

Фи­зи­чар. Квант­ни ме­ха­ни­чар. Ис­тра­жи­вач. Бри­та­нац срп­ског по­ре­кла. Влат­ко Ве­драл (46) спа­да у убе­дљи­во нај­у­спе­шни­је са­вре­ме­не на­уч­ни­ке ко­ји су по­те­кли са ових про­сто­ра. Ро­ђен је у Бе­о­гра­ду, а на­кон за­вр­ше­не Ма­те­ма­тич­ке гим­на­зи­је сту­ди­рао је фи­зи­ку у Лон­до­ну на Им­пе­ри­јал ко­ле­џу. Док­то­ри­рао је у обла­сти квант­не ме­ха­ни­ке за­пле­те­них ста­ња.

Овај про­фе­сор квант­не те­о­ри­је ин­фор­ма­ци­ја на Уни­вер­зи­те­ту у Окс­фор­ду и про­фе­сор фи­зи­ке на На­ци­о­нал­ном уни­вер­зи­те­ту у Син­га­пу­ру, до­бит­ник је број­них при­зна­ња ме­ђу ко­ји­ма су Wol­fson Re­se­arch Me­rit Award Бри­тан­ског кра­љев­ског дру­штва (2007), Свет­ска на­уч­на ме­да­ља (2009), али и до­ма­ћа на­гра­да за фи­зи­ку „Мар­ко Ја­рић” (2011). Об­ја­вио је пре­ко 280 на­уч­них ра­до­ва и не­ко­ли­ко књи­га, ме­ђу ко­ји­ма је нај­по­пу­лар­ни­ја „Де­ко­ди­ра­ње ствар­но­сти”.

Ви сте нај­ци­ти­ра­ни­ји срп­ски на­уч­ник да­на­шњи­це, ти­ту­ла ко­ја за мно­ге ва­ше ко­ле­ге де­лу­је го­то­во не­до­сти­жно. Шта ми­сли­те, за­што је на­ших на­уч­ни­ка ма­ло ме­ђу по­зна­ти­ма, да ли им не­до­ста­је ам­би­ци­о­зност или су у пи­та­њу ло­ши усло­ви ра­да у Ср­би­ји, не­до­ста­так нов­ца, опре­ме, све оно што го­ди­на­ма слу­ша­мо из на­уч­не за­јед­ни­це?

Што се ти­че мог по­ља, ту има од­лич­них љу­ди из на­ше зе­мље чи­ји су ра­до­ви во­де­ћи на свет­ском ни­воу. Али ве­ћи­на жи­ви и ра­ди у ино­стран­ству. Би­ло би ле­по ка­да би мо­гли да се ство­ре усло­ви да се бар не­ки од њих вра­те у Ср­би­ју и ор­га­ни­зу­ју на­у­ку на на­чин да мо­же да се по­ре­ди са раз­ви­је­ним све­том. Ту су у пи­та­њу ком­би­на­ци­ја не­до­стат­ка нов­ца и опре­ме, али ве­ро­ват­но и во­ље и ма­ште.

У јед­ној ре­че­ни­ци: ста­ње срп­ске на­у­ке да­нас...

Ста­ње је вр­ло до­бро ка­да је у пи­та­њу обра­зо­ва­ње на сред­њо­школ­ском ни­воу, али ми­слим да про­бле­ми кре­ћу са ис­тра­жи­вач­ким ра­дом.

Има­те број­не кон­так­те у нај­ви­шим на­уч­ним кру­го­ви­ма на пла­не­ти, ка­ко на на­шу на­у­ку гле­да свет?

При­род­не на­у­ке се ба­зи­ра­ју на екс­пе­ри­мен­ту, те­шко је не­што ура­ди­ти без ула­га­ња у опре­му и раз­вој тех­но­ло­ги­је. Што се ти­че квант­не фи­зи­ке, ту ре­ци­мо, има­мо ве­ли­ке раз­ли­ке из­ме­ђу зе­ма­ља ко­је су по­сти­гле Бо­зе-Ајн­штај­нов кон­ден­зат (пе­то агре­гат­но ста­ње; овај кон­ден­зат на­ста­је на из­ра­зи­то ни­ским тем­пе­ра­ту­ра­ма, на ми­ли­јар­ди­том де­ли­ћу јед­ног сте­пе­на ис­под ап­со­лут­не ну­ле (ми­нус 273,15 сте­пе­ни на Цел­зи­ју­со­вој ска­ли) у ул­тра­ви­со­ком ва­ку­у­му, прим. ур.) и оних ко­је то још ни­су ус­пе­ле да ура­де. Код нас је те­о­ри­ја бо­ља од екс­пе­ри­ме­на­та, али је те­шко и до­бру те­о­ри­ју раз­ви­ти уко­ли­ко се то ра­ди пот­пу­но не­за­ви­сно од прак­се.

Ка­да сте већ по­ме­ну­ли фи­зи­ку, да ли она мо­же да про­на­ђе од­го­вор на пи­та­ње шта је жи­вот?

Би­о­ло­шки си­сте­ми су ве­о­ма ком­плек­сни и те­шко их је раз­у­ме­ти ако се др­жи­мо са­мо би­о­ло­шких екс­пе­ри­ме­на­та. За­то фи­зи­ка игра ве­ли­ку уло­гу у овој на­у­ци. Кључ­ни про­блем је по­че­так жи­во­та и ка­ко је на­стао из бе­жи­вот­не ма­те­ри­је. Би­о­ло­зи тра­ди­ци­о­нал­но ко­ри­сте кла­сич­не за­ко­не ве­ро­ват­но­ће ка­да об­ја­шња­ва­ју про­це­се ко­ји се од­и­гра­ва­ју у ће­ли­ја­ма. Ме­ђу­тим, не­ки про­це­си не мо­гу да се об­ја­сне на овај на­чин па је нео­п­ход­но уве­сти квант­ну ме­ха­ни­ку.

Сум­ња­те ли ика­да у на­чин на ко­ји фи­зи­ча­ри по­ку­ша­ва­ју да већ че­ти­ри ве­ка од­го­нет­ну свет?

Мо­жда су и љу­ди огра­ни­че­ни у спо­зна­ји ко­смо­са. Ни­шта нам не га­ран­ту­је да ће­мо ика­да мо­ћи да спо­зна­мо уни­вер­зум. По­сто­ји са­мо не­ка вр­ста оп­ти­ми­зма и ве­ре да ће­мо про­на­ћи за­кон ко­ји ће мо­ћи да об­ја­сни све у ко­смо­су. Мо­гу­ће је и да ће­мо са­ми се­бе убе­ди­ти да је тај за­кон до­бар, а да ће из­ван ње­га по­сто­ја­ти мно­го по­ја­ва ко­је не при­ме­ћу­је­мо. За­то је ин­те­ре­сант­но чи­та­ти фи­ло­зоф­ска де­ла, јер се фи­ло­зо­фи увек ба­ве епи­сте­мо­ло­ги­јом.

Фи­зи­чар ко­ји во­ли фи­ло­зо­фи­ју?

Во­лим ста­ре Гр­ке јер су по­ста­вља­ли сва пи­та­ња. Ин­те­ре­сант­но је да они ни­су одва­ја­ли спо­ља­шње фе­но­ме­не од уну­тра­шњих. Ка­да Пла­тон по­ку­ша­ва да про­ме­ни љу­де, у исто вре­ме при­ча и о при­род­ним по­ја­ва­ма. Раз­ми­шљам да ли на­у­ке мо­гу да се об­је­ди­не и да се све по­гле­да на је­дан исти на­чин. Ста­ри Гр­ци су у то­ме не­пре­ва­зи­ђе­ни.

За­што баш квант­на фи­зи­ка?

Увек сам во­лео фи­зи­ку, јер ми је би­ло за­чу­ђу­ју­ће да би­ло шта мо­же пре­ци­зно да се пред­ви­ди. Шта је то у ко­смо­су што нам до­зво­ља­ва да до те ме­ре мо­же­мо да раз­у­ме­мо ства­ри? Квант­на фи­зи­ка са­др­жи и до­дат­не ми­сте­ри­је. Ка­да сам по­чео да се ба­вим фи­зи­ком, на­ста­ја­ли су квант­ни ком­пју­те­ри и сви су би­ли скеп­ти­ци. Ме­не је увек ви­ше при­вла­чи­ла су­шти­на не­го тех­но­ло­ги­ја. И да­ље раз­ми­шљам да ли је квант­на ме­ха­ни­ка уни­вер­зал­на и да ли мо­же­мо све да раз­у­ме­мо на тај на­чин, па и ма­кро­скоп­ске си­сте­ме.

У књи­зи „Де­ко­ди­ра­ње ствар­но­сти” твр­ди­те ка­ко су ин­фор­ма­ци­је у осно­ви све­га.

Ако по­ку­ша­мо да се­бе све­де­мо на за­ко­не фи­зи­ке, ви­де­ће­мо да за­ко­ни квант­не ме­ха­ни­ке до са­да нај­тач­ни­је опи­су­ју све про­це­се око нас. Оста­је пи­та­ње ода­кле они по­ти­чу. За­ко­ни квант­не фи­зи­ке ни­су чак ни ин­ту­и­тив­ни, а њи­хо­ве ак­си­о­ме су уда­ље­не од ствар­но­сти. По­треб­на нам је тех­ни­ка ко­јом би­смо пре­ве­ли ма­те­ма­тич­ки је­зик на оби­чан. По­сто­ји гру­па љу­ди ко­ја раз­ми­шља о осно­ва­ма за­ко­на фи­зи­ке и на­чи­ну на ко­ји они мо­гу да се све­ду на за­ко­не ин­фор­ма­ци­је. Ми­слим да су фи­зи­ка и ин­фор­ма­ци­ја нео­дво­ји­ве.


Коментари40
75634
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lana
Zaista bespotrebne škole i diplome, kad i običan srBski seljak zna bolje od njega da :SVE BIVA OD BOGA I KROZ BOGA. Ako podješ od te JEDINE istine , nikada nećeš zalutati i pasti, nikad se pogorditi da zamišljaš da si Bog i da imaš pravo na neke specijalne odgovore i istine. Istinu, da je savršenstvo svega u prirodi i čoveka mogla da stvori samo Savršena Sila čiju Moć naš razum ne može da pojmi, zna svaki mudar monah u bilo kom pravoslavnom manastiru.
Aleksandar
Upravo takav stav i razmisljanje je drzalo covecanstvo u mraku vekovima. Nauka i religija ne moraju da iskljucuju jedna drugu, ali postaviti pitanja i shvatati odgovor je jedina stvar koja nas razlikuje od zivotinja. Da je srece da svi postave pitanja i da razmisljaju svojom glavom. Najlakse je da sedis skrstenih ruku i da verujes da je to bozanski plan. Veruj u boga ali veslaj ka obali.
Препоручујем 33
Ђорђе
Па могао је да се сети, поред Платона и његовог учитеља Сократа и његове бабичке вештине и изреке : ” Сад тек знам, да ништа не знам, а они и то не знају ”.
Zoran Živančević
Svako od nas misli da je genije a ustvari je ukrao tudje ideje . I na osnovu toga unistio pravog i orginalnog coveka koji je stvarni autor a ne taj koji je njegov plagijat.Ja sam to iskusio na svojoj orginalnonoj ideji koju su mi ukrali.
Stari Znanac
Koja je to ideja, reci te nam, postovani gospodine.
Препоручујем 20
Dragan Cvetković
Svako poštovanje za vrsnog naučnika koji potiče iz Srbije i škole u kojoj sam ja radio kao profesor. Ovakve rasprave ko je čiji su nepotrebne i dovodi naučnika u neprijatnu poziciju. Rasprava ovakve vrste mi liči na onu u kojoj se traži odgovor da li je starije jaje ili kokoška.Budimo ponosni na njegovo poreklo ali to ne treba da bude primarno. Od nauke će imati korist čitavo čovečansvo.
Profesor dr Dragan Pavlovic, Pariz
Sjajan naučnik. Naravno, gospodin Vedral je maksimalno iskoristio svoje studije, svoj položaj i oblast kojom se bavi. Najviše su citirani naučnici koji se u pogodnom momentu nađu na pogodnom mestu i bave se pogodnom temom. I koji naravno znaju to da iskoriste. Citiranost, na žalost, pogrešno navodi na zaključke da ona određuje rang listu kvaliteta naučnika istraživača. Naučnici se u načelu teško porede i oni to takođe ne vole da čine. Zato, manimo se rangiranja u nauci. Podarimo nauci više mesta u svakodnevnim medijima i to je ono što je vredno u ovom lepom razgovoru s ovim vrsnim naučnikom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља