недеља, 21.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Научници који су се вратили

Алек­сан­дра Ало­рић је би­ла че­ти­ри го­ди­не у Лон­до­ну, а Јак­ша Ву­чи­че­вић сти­гао је ку­ћи пре два ме­се­ца, на­кон дво­го­ди­шњег бо­рав­ка у Па­ри­зу
Аутор: Бранислав Радивојшауторак, 02.01.2018. у 22:00
Алек­сан­дра Ало­рић и Јак­ша Ву­чи­че­вић (Фото лична архива)

На­ши мла­ди на­уч­ни­ци од­ла­зе у свет, али не­ки су се и вра­ти­ли. Та­квих ни­је ма­ло у зе­мун­ском Ин­сти­ту­ту за фи­зи­ку. До­че­ка­ли су нас њих дво­је у за­јед­нич­кој кан­це­ла­ри­ји, у пот­кро­вљу. Алек­сан­дра Ало­рић је би­ла че­ти­ри го­ди­не у Лон­до­ну, док­то­ри­ра­ла и вра­ти­ла се 2016, а Јак­ша Ву­чи­че­вић до­шао је пре два ме­се­ца, по­сле дво­го­ди­шњег бо­рав­ка у Па­ри­зу.

Јак­ша је док­то­ри­рао 2015. на Фи­зич­ком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. За­тим се при­ја­вио на оглас у Фран­цу­ској, ода­кле су га по­зва­ли на раз­го­вор, ко­јем је, ка­же, при­су­ство­ва­ло не­ко­ли­ко ше­фо­ва из раз­ли­чи­тих ин­сти­ту­ци­ја и је­дан од њих му је по­ну­дио по­сао. Та­ко је Јак­ша Ву­чи­че­вић од ок­то­бра 2015. до ок­то­бра 2017. ра­дио у ин­сти­ту­ту „ЦЕА са­кле”, нај­ве­ћој на­уч­ној ин­сти­ту­ци­ји у Фран­цу­ској за атом­ску енер­ги­ју и ал­тер­на­тив­не из­во­ре енер­ги­је. „ЦЕА са­кле” има сво­је де­парт­ма­не у не­ко­ли­ко гра­до­ва у Фран­цу­ској, а Јак­ша је био у цен­тру уда­ље­ном три­де­се­так ки­ло­ме­та­ра од Па­ри­за. Ка­кав је то на­уч­ни цен­тар го­во­ри по­да­так да у ње­го­вих 400 згра­да ра­ди 6.000 ис­тра­жи­ва­ча, на по­вр­ши­ни „ко­ја се пе­ши­це не мо­же пре­ћи”.

За­што се др Јак­ша Ву­чи­че­вић већ по­сле две го­ди­не вра­тио из Па­ри­за у Бе­о­град? Нај­ви­ше за­то што су се мла­дом на­уч­ни­ку и ње­го­вој су­пру­зи у Фран­цу­ској ро­ди­ли бли­зан­ци. 

– Про­це­ни­ли смо да нас дво­је са дво­је де­це та­мо те­шко мо­же­мо да функ­ци­о­ни­ше­мо. За­то ће­мо би­ти ов­де бар док де­ца не од­ра­сту и не на­у­че је­зик, а и да их чу­ва­ју ба­бе и де­де. Мо­гао сам или да тра­жим да ра­дим у не­кој дру­гој гру­пи у Па­ри­зу, да идем у Њу­јорк, или мо­жда у Беч, где у јед­ном ин­сти­ту­ту ра­де слич­не ства­ри – ис­ти­че Јак­ша. 

Ву­чи­че­вић је док­то­ри­рао на те­ми у ве­зи са „ја­ко ко­ре­ли­са­ним елек­тро­ни­ма”, а и у Фран­цу­ској и ов­де у Ср­би­ји ба­ви се су­пер­про­вод­ни­ци­ма. Ка­же да је крај­њи циљ ње­го­вих ис­тра­жи­ва­ња от­кри­ће ма­те­ри­ја­ла ко­ји је су­пер­про­во­дан на соб­ној тем­пе­ра­ту­ри. Су­пер­про­вод­ни ма­те­ри­ја­ли за са­да по­сто­је на тем­пе­ра­ту­ра­ма од ми­нус 130–140 сте­пе­ни Цел­зи­ју­со­вих, а он и још не­ко­ли­ко ис­тра­жи­ва­ча у Ср­би­ји, и ко зна ко­ли­ко њих у све­ту, ра­де на то­ме да то бу­де соб­на тем­пе­ра­ту­ра. От­кри­ће су­пер­про­вод­ни­ка на соб­ној тем­пе­ра­ту­ри до­не­ло би ре­во­лу­ци­ју у енер­ге­ти­ци, јер нпр. да­ле­ко­во­ди не би има­ли гу­бит­ке у енер­ги­ји, а на­пра­ви­ли би ве­ро­ват­но и не­ви­ђе­не про­ме­не у про­из­вод­њи ра­чу­нар­ских ком­по­нен­ти, мо­бил­них те­ле­фо­на итд. То би има­ло и не­ве­ро­ват­ну при­ме­ну у са­о­бра­ћа­ју, с ра­зно­ра­зним „ле­те­ћим во­зо­ви­ма”.

Пи­та­мо Јак­шу да ли му је, о на­у­ци ка­да је реч, жао што је на­пу­стио Па­риз и вра­тио се у Бе­о­град, а он ка­же да и ов­де за ње­гов рад усло­ви по­сто­је. 

– Има­мо нео­п­ход­не ра­чу­нар­ске ре­сур­се и то је за нас нај­бит­ни­је. Док сам био ов­де на док­тор­ским сту­ди­ја­ма до­ста смо ра­ди­ли с Вла­ди­ми­ром До­бро­са­вље­ви­ћем, на­шим струч­ња­ком, ре­дов­ним про­фе­со­ром на Фло­ри­ди, до­бит­ни­ком го­ди­шње на­гра­де на фи­зи­ку „Мар­ко Ја­рић”. С њим смо раз­ме­њи­ва­ли по­ру­ке, ор­га­ни­зо­ва­ли скајп ми­тин­ге, а он је и до­ла­зио по­вре­ме­но ов­де. Ни­смо, да­кле, огра­ни­че­ни ни на ко­ји на­чин, ма­да код нас све то иде ма­ло спо­ри­је не­го у ве­ли­ким цен­три­ма – об­ја­шња­ва Јак­ша Ву­чи­че­вић.

Овај мла­ди на­уч­ник при­ме­ћу­је и да у зе­мун­ски ин­сти­тут до­ла­зе мно­ги струч­ња­ци ви­со­ких про­фи­ла из све­та, са­ра­ђу­ју с на­шим ис­тра­жи­ва­чи­ма. И про­сеч­на на­уч­нич­ка пла­та у зе­мун­ском ин­сти­ту­ту у од­но­су на про­сеч­ну пла­ту у Ср­би­ји је, ка­же, ве­ћа, а у Па­ри­зу је пла­та пост­док ис­тра­жи­ва­ча ма­ња не­го про­сеч­на пла­та у том гра­ду! Ја сам са су­пру­гом због то­га чак при­мао со­ци­јал­ну по­моћ. Али и та мо­ја пла­та је би­ла то­ли­ко ве­ћа од ове ов­де да смо фи­нан­сиј­ски бо­ље про­ла­зи­ли.

От­куд то да су на­уч­ни­ци у Фран­цу­ској сла­бо пла­ће­ни? Ве­ро­ват­но за­то што их је мно­го. Али др­жа­ва он­да њи­ма оста­вља про­стор да се са­ми из­бо­ре за до­дат­но фи­нан­си­ра­ње.

И Алек­сан­дру Ало­рић пи­та­мо да ли ов­де има ма­ње мо­гућ­но­сти да се ба­ви на­уч­ним ра­дом не­го у Лон­до­ну, а она об­ја­шња­ва да, за раз­ли­ку од ко­ле­га ко­ји­ма је за по­сао по­треб­на ску­па опре­ма њој, ко­ја се ба­ви те­о­риј­ским мо­де­ли­ма, „тре­ба са­мо па­пир, олов­ка и ком­пју­тер, што има и у Ср­би­ји”.

Ало­ри­ће­ва ка­же да се у на­шој јав­но­сти обич­но по­ми­њу не­ки со­ци­јал­ни аспек­ти као раз­ло­зи за­што на­ши на­уч­ни­ци од­ла­зе у раз­ви­је­не зе­мље, али она сма­тра да је за на­у­ку ва­жна мо­бил­ност, што не­ма ве­зе с тим да ли је не­ко из Ср­би­је или Аме­ри­ке. На­уч­ни­ци из раз­ви­је­них зе­ма­ља од­ла­зе у дру­ге зе­мље да би ви­де­ли ка­ко њи­хо­ве ко­ле­ге ра­де. 

– На Кингс ко­ле­џу сам би­ла сту­дент док­тор­ских сту­ди­ја, са­рад­ник у на­ста­ви и ис­тра­жи­вач. Та­мо сам на јед­ном ме­сту, а то је ка­рак­те­ри­стич­но за гра­до­ве по­пут Па­ри­за и Лон­до­на, би­ла бли­зу хи­ља­де на­уч­ни­ка, од ко­јих су мно­ги струч­ни за област ко­јом се и ја ба­вим и с ко­ји­ма мо­гу лак­ше да се кон­сул­ту­јем не­го кад сам у Бе­о­гра­ду – ка­же Алек­сан­дра, али и об­ја­шња­ва да ни­ко­ме ни­је по­треб­но да бу­де у стал­ној ко­му­ни­ка­ци­ји.


Коментари24
2d2a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Povratak mladih naučnika
Mnogi se ovome čude, ali to je sasvim normalna pojava. Mogućnosti za razvoj mladih naučnika u svetu su dramatično pogoršane. Čak ni domaći kadrovi u zemljama zapadne Evrope ne mogu da nađu neki stalan posao, jer je broj novootvorenih akademskih pozicija spao na skoro nulu. A oni koji su ih se dočepali, sede na njima do smrti. Dakle neki mlad došljak iz Beograda, koji bi da se bavi naukom, mora da prihvati da će dugi niz godina sedeti na nekim nesigurnim, relativno slabo plaćenim i vremenski ograničenim poslovima. Na kraju ispadne da je bolje raditi u svojoj zemlji ako nađete stalni posao u nauci, jer je konkurencija manja i mogućnosti za razvoj su bolje. A nominalna plata na zapadu (u nauci) kada se odbiju porezi i ogromni troškovi života za neke kategorije mladih stručnjaka je danas spala na nivo niži nego ono što mogu da dobiju u Beogradu. Zato nema nikakvog smisla potucati se po svetu za to. Posebno ako neko želi da stvara porodicu a posao za ženu na zapadu je misaona imenica.
dr Slobodan Devic
@ Бранко Срб Козаковић: "Milanković gave two fundamental contributions to global science. The first contribution is the "Canon of the Earth’s Insolation", which characterizes the climates of all the planets of the Solar system. The second contribution is the explanation of Earth's long-term climate changes caused by changes in the position of the Earth in comparison to the Sun, now known as Milankovitch cycles" Apropo Vaseg poznavanja tematika kojima se Milankovic bavio i Vase konstatacije da je Milankovic samo mit, probao sam da Vas pronadjem na Rojtersovom "Web of science" i nisam uspeo da Vas pronadjem. Verovatno koristite pseudonim - nije mi jasno zasto ...
Бранко Срб Козаковић
О чему ти причаш?! Ако се ова велеумност односи на коментар твог "Dr." колеге, онда си се залуд трудио. Он тврди: "sa olovkom u ruci - otkrio Vremenske cikluse i objasnio put Zemlje oko Sunca." Миланковић ништа од тога није открио, а потврду томе не можеш наћи ни у тексту који подмећеш. Журиш са киселим спиновањем и злурадом. Исто се односи и на примедбу коју ми импутираш да је "Миланковић мит". Није Миланковић мит већ се од његовог дела, на начин који и сам чиниш, прави мит. То се чини из комплексашке жеље да се као народ, попут паразита, вежемо за "лик и дело" великана, како бисмо грби прибавили поштовање белог света. То се чини тако што се "лик и дело" изобличавају и преувеличавају у незању. Тако је теслачење упоганило лик и дело овог ствараоца, на најружнији начин. Исто се чини и са ММ. Приде, иза тога стоји земоски комплексашко-расистички напор "прекодринске" србавије да се представи супореиорном. Приметићете тај "потпис" сваком приликом када се ова тема покрене.
Препоручујем 1
nikola andric
''Slovenski problem?'' Francuski pokret prosvetiteljstva je kod nas pogresno shvacen kao ''nacitanost''. Zbog toga se kod nas i Rusiji knjizevnici vise vrednuju od naucnika. Na zalost od knjizevnika se ocekuje sto oni ne mogu da pruze: znanje. Umetnost ima drugi cilj nego nauka. Za nauku je samo istina relevantna. Umetnost je vezana za etiku i estetiku odnosno ukuse koji pretpostavljaju vrednovanje. Vrednosni iskazi pak ne mogu zadovoljiti uslove istine i neistine. Oni nemaju ''istinonosnu funkciju''.
Бранко Срб Козаковић
Наука се не бави ИСТИНОМ! Управо су такве тврдње најбољи показатељ научне неписмености, како оне кренковске тако и оне "сциентистичке" јавности - не зна се да ли је погубније заступати псеудонауку или бранити науку на научно неписмен начин.
Препоручујем 5
Mikajlo
Da li je nuzno da cilj i umetnosti i nauke ne moze biti isti, tj. znanje i traganje za istinom, iako im sredstva i metode mogu biti i najcesce jesu drugaciji? Da li je nauka uvek u funkciji istine, i da li umetnost nije u funkciji istine?
Препоручујем 0
Dr.Sreten Bozic -Wongar
a ) Branko Srb Kozakovic Milutin Milankovic : Kroz Vasionu i Vekove i Kroz Carstvo Nauka, Zavod za Udzbenike , Beograd 1997.
Бранко Срб Козаковић
Као и у политици, историји, и у науци се придржавате популарне литературе. Верујем да сте имали велику мисао када сте понудили ово (узгред не сасвим оригинално) штиво, али то нема никакве везе са оном објавом коју сам критиковао. (Узгред, коментар немарно остављате изван гране на коју се односи ова полемика).
Препоручујем 0
nikola andric
Logika kvantora. Kvantori su izrazi kao ''svako'', ''niko'', ''neko'', itd. To nisu imena nego izrazi za izrazavanje opstosti. ''Neko mi je ukrao kola'' je primer. U njemu se vidi problem ''naznacenog''. Kad se pak uspostavi da je Marko Petrovic taj ''neko'' onda imamo istinit iskaz. To ce reci da je (najmanje) jedna instanca dovoljna za istinu takvog iskaza. Kod ''svako'' je situacija komplikovanija. Samo jedan protiv primer je dovoljan da se iskaz proglasi neistinitim. U vezi nasih naucnika koji se vratili ili nisu imamo, na srecu, i takozvane numericke kvantore. Recimo tacno 5 nasih naucnika su se vratili. Dakle nagadjanja koja su u ''opstoj upotrebi'' u Srbiji nisu potrebna.
Mikajlo
Iako nas ima malo vise od 5, Vas komentar potpuno stoji!
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља