субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:20
10 ПИТАЊA О КОЛУ

Без њега нема ни славља, ни весеља

Српски традиционални плес без којег не може да се замисли ниједна породична, колективна прослава, „наплетено, навезено, окићено, зачињено”, како га је описао велики романтичар Бранко Радичевић, постао је део листе нематеријалног културног наслеђа Унеска
Аутор: Андријана Цветићанинчетвртак, 04.01.2018. у 13:15
(Фото Раде Крстинић)

Крај године обележила је изузетна вест за Србију, али и све наше људе било где на планети. Српско коло уврштено је на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. После славе, ово је тек други садржај из наше земље који се нашао на листи. Истина, није се баш из радости заиграло коло, али је вест изазвала позитивне реакције свих. Сигурно је да су се највише обрадовали играчи и свирачи у бројним културно-уметничким друштвима. Они су још увек једини, прави посвећеници традиционалне народне игре и музике, онако како су то били наши преци, који су се, нарочито у зимски месецима, док није било посла у пољу, забављали и веселили уз коло. И данас су породичне, колективне прославе незамисливе без кола. Наравно, није исто када играју професионалци или кад се ухвате за руке аматери. На обичној свадби зато један „вуче” улево, други „плете” све у шеснаест, док трећи сват поскакује, као да је стигао право из Ирске. Важно је да коло спаја људе, а видео-клипови игара културно-уметничких друштава (КУД) бележе хиљаде прегледа на друштвеним мрежама. Посебан доживљај су концерти ансамбла уживо.

Читав Балкан богат је народним играма и музиком, али Србија ипак предњачи по богатству корака. Најстарије верзије кола, попут моравца, кукуњеша, потичу из средине 19. века. Нажалост, ни на једној високошколској установи, на посебном смеру, не образују се стручњаци за народну традиционалну игру, као што је то случај у Бугарској или Румунији. Наши ансамбли су у свету изузетно тражени због врхунског плесног умећа и наступа у живописним ношњама.

О томе ко се данас бави фолклором, односно традиционалном игром и музиком, са којим проблемима се суочавају и да ли ћемо у будућности имати заштитаре српског кола, разговарали смо са Драганом Пантелићем, уметничким директором ансамбла „Талија” и председником Управног одбора Удружења кореографа народних игара Србије.

(Фото Анђелко Васиљевић)

1. Ко данас игра фолклор? Да ли је то популарно међу младима?

Најчешће долазе деца оних родитеља који су сами играли народне игре и бавили се традиционалном музиком. Онда ти малишани поделе своје утиске са вршњацима, па се неретко догоди да, на пример, дође малишан чији су родитељи у младости били панкери. Уз првобитни шок, ако дете после првих проба покаже јаку жељу, још и таленат, наравно да наставе да га доводе.

2. Постоји ли евиденција колико има културно-уметничких друштава у Србији?

У Србији има више од 700 ансамбала, али, нажалост, многи постоје само на папиру. Тачне евиденције колико их је активно – нема. Многи ансамбли се гасе, јер немају сале за вежбање и основне услове за рад, него зависе од изнајмљивача пословног простора.

Почетком 2017. године наше удружење је послало на много адреса упитнике са питањима колико ансамбала је активно, колико имају чланова, које секције имају и чије кореографије изводе. Подаци се још прикупљају. Да бисмо добили праву слику, анкету ћемо поновити и у 2018.

Фрула и Вуков сабор
После славе и кола, разматра се могућност да на Унескову листу Србија наредних година упише фрулашку праксу, Вуков сабор и злакуску грнчарију, најавио је недавно Данијел Синани, председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе.

3. Како се бира репертоар и да ли имамо довољно кореографа?

Удружење кореографа постоји од 2005. управо да би игру и музику заштитили од заборава и направили некакав систем. Још 2008. године поднели смо Министарству културе предлог да се уведе лиценцирање, да би се прецизирало ко може да ради као учитељ игре, уметнички руководилац ансамбла или кореограф, ко може да буде корепетитор, аранжер, уметнички руководилац народног оркестра. Још баштинимо записе великих кореографа попут Десе Ђорђевић, Вере Ристић, Братомира Бате Лацковића, а убудуће ћемо морати да нађемо начин да кроз записе или видео-снимке сачувамо све то. Данас, нажалост, свако може да дође и каже „добар дан, ја сам кореограф!” – и да у игру постави нешто што је у ствари корак из Мулен ружа.

4. У чијој се надлежности налазе КУД?

Подсећам да су претходних деценија ансамбли радили при великим фабрикама, а често су имали су помоћ локалних самоуправа и државног система. Од 2011. године сви кудови су обавезни да се региструју као удружења грађана, у АПР-у. Надам да ће ускоро неко ипак системски решити рад друштава. Министарству културе и просвете предложили смо да се да се обезбеде књиге и уведе играње и традиционална музика у вртиће и школе, да за ове програме едукујемо васпитаче и наставнике и да се уведе лиценцирање. Тек тако ћемо можда престати да се згражавамо што нам деца играју и певају само уз репертоар са телевизијских такмичења за звезде и звездице.

5. Који су основни проблеми ансамбала?

Недостаје системска подршка. Колико ће се у новој генерацији у ансамбл уписати малих играча или музичара, зависи од простора. Довољно је да неко откаже салу за пробе и са радом не може да се почне 1. септембра, када почиње школска година, а онда родитељ, који је можда и планирао да за своје дете изабере фолклор, нађе неку другу активност за малишана. Опет, и први ансамбл, док се не пронађе одговарајућу сала, губи најмање месец дана вежбања. Такође, кад стигну позиви из иностранства тешко је финансијски организовати турнеје, иако су учесници концерата најбољи амбасадори једне земље.

(Фото Анђелко Васиљевић)

6. Да ли се и даље захваљујући фолклору и турнејама може обићи цео свет, као некада у срећна времена седамдесетих и осамдесетих година 20. века?

Српски фолклор је изузетно признат и познат у свету, па позиви стижу из свих крајева света. Концерти са српским музиком и игром изузетно су спектакуларни, али често недостаје новац да се све то организује. Тада помоћ мора да се тражи од локалних самоуправа и државе. Недостаје подршка привреде. Недавно смо имали састанак са Међународним саветом организатора фестивала фолклора и традиционалне културе, како бисмо што боље представили наше ансамбле преко ове организације, која је партнер Унеска.

У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”.
– Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.

7. Постоји ли међусобна сарадња домаћих ансамбала, или су једни другим конкуренти?

Постоји и сарадња и здрава конкуренција. Увек се дешавало да један ансамбл буде бољи у односу на други, али то је повезано са много фактора: да ли успевају да задрже најталентованије, да ли се боре са основним условима за рад...

8. Колико је физички тешко играти коло? Колико се један играч истроши током двочасовног концерта, пробе?

Лекари су рекли своје: двочасовни наступ одговара напору током играња важне кошаркашке утакмице. Наравно, неке игре су лагане, изводе их и деца... Друге кореографије су изузетно захтевне и изискују добру физичку спрему и године вежбања. И само име каже да је ипак реч о игри, коју је некада осмислио и играо народ. Када су могли у прошлости наши преци зашто не бисмо могли сада ми? Они који се баве народним плесом можда нису снажнији, али су сигурно дружељубиви, брже се развијају, стичу социјалне вештине, лакше склапају пријатељства.

9. Где се набавља ношња за наступе?

Постоје веће радионице на пример у Београду, Свилајнцу – код чича Дракчета, опанчарске радње... Сналазимо се. Неретко се наручује од вредних породица у мањим местима, где се још увек негује традиционални вез и ткање. Тако смо сигурни да добијамо моделе верно израђене по узорима ношњи од пре 100 и више година.

10. Шта за КУД значи то што је коло уврштено на Унескову листу добара?

Не могу да се сетим да нам се као држави, читавом друштву догодило нешто тако лепо и значајно. То је једна изузетна ствар за читаву земљу и због које сви можемо да будемо јако поносни. То нас и обавезује да непроцењиво благо не пропустимо забораву. Само у једном селу некада се играло више кола, а колико смо само села изгубили! Наши стари су знали да се током зиме, када се није радило у пољу, забављају уз игру и песму.


Коментари0
5e6ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља