четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:50
ИСХРАНА

Неспавање повећава жељу за храном

Лишавања сна утиче на хормоне који регулишу метаболизам и апетит, што доводи до гојазности углавном код млађих и средовечних особа
четвртак, 04.01.2018. у 15:15
(Фото Getty Images)

Лишавање сна је стање у којем недовољно спавамо. Хронично неиспавана особа се лако замара, привиђају јој се ствари и нема меру у исхрани. Лишавање сна утиче на мозак и когнитивне функције. Потпуно лишавање сна у дужем периоду је готово неизводљиво, осим у неким медицинским случајевима, кад особа заспи макар у кратким епизодама. Код лабораторијских животиња потпуно лишавање сна је фатално.

Ефекти неспавања или недовољног спавања могу бити: бол у мишићима, заборавност, конфузија, депресија, халуцинације, дрхтање руку, главобоља, слабост, осетљивост на хладноћу, подочњаци, хипертензија, повећан ниво хормона, већи ризик за дијабетес, напади беса код деце, раздражљивост, ослабљен имуни систем.

Да лишавање сна утиче на то колико ћемо се угојити или смршати, дошло се посматрајући потпуно неспавање лабораторијских животиња (студија из 1989. године), где је био повећан унос енергије али и потрошња, па је долазило до случајева гојазности или мршављења и на крају фаталног исхода.

То је ипак екстреман тест шта се може десити и путоказ за посматрање људских навика у исхрани.

Проблем гојазности може се посматрати и у светлу недовољног спавања јер у кризним временима радимо више, а спавамо мање. Осим тога и бурни ноћни живот значи мање сна. Сматра се да смањење часова које проведемо спавајући утиче на хормоне који регулишу метаболизам и апетит. Веза између неспавања или краћег спавања и гојазности је изгледа највећа код млађих и средовечних особа. Неки научници целу теорију окрећу наопако, говорећи да гојазност утиче на добар сан. У сваком случају, лишавање сна не ваља.

Научници се нису зауставили на прелиминарним истраживањима, већ су (у студијама из 2011–2013. године) тестирани и добровољци. Једна ноћ коју су учесници експеримента провели у будном стању (који иначе редовно обављају радници који раде по сменама) испољава значајне ефекте на енергетски биланс следећег јутра, укључујући и смањење потрошње енергије, повећани хедонистички подстицај који у мозгу повећава жељу за конзумирањем хране и преједања. А знате куда води преједање.

Такође, ако спавамо само четири сата две ноћи узастопно, смањује се ниво лептина, а повећава ниво грелина, као и осећај глади. Сличне ендокрине промене се дешавају после једне непроспаване ноћи. Резултати истраживања пружају нови увид у утицај неспавања на рад ендокриних жлезда, који обично повећава апетит и гојазност.

Зато вечерас немојте дуго да останете будни уз књигу, ТВ или шта већ радите, наспавајте се и пробудите одморни. Ако имате вишак килограма, имаћете мотив више да се наспавате.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com


Коментари0
83873
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља