уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:30

Од „Дејтона два” до „европских санкција” због изборног закона

Након што се у неким круговима у Америци помињао „Дејтон два” због мањкавости изборног система, појавили су се и наводи по којима БиХ прете и санкције ЕУ
Аутор: Младен Кременовићсреда, 03.01.2018. у 22:00
И даље без спровођења судске одлуке у случају „Сејдић и Финци”: Сарајево (Фото: А. Цветићанин)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Још пре девет година Европски суд за људска права нашао је замерке изборном законодавству БиХ, прогласивши поједине делове увредљивим према националним мањинама. На то у изборној години поново подсећају из појединих кругова у Америци и Европској унији, а међународни представник у БиХ Валентин Инцко измене Изборног закона БиХ држи „приоритетним питањем”.

Из Стразбура је 2009. судском одлуком властима у БиХ наложено да се побрину и обезбеде право припадницима свих народа и мањина да могу да се кандидују на изборима, а не само трима конститутивним народима. То се односило на позиције уставно резервисане за Србина, Хрвата и Бошњака, а најпре избор за чланове Председништва БиХ.

То до данас ипак није заживело, а у међувремену су осим судских пресуда познатих као случај „Сејдић и Финци” (Ром и Јевреј) пристигле и још неке по истоветним основама – „Пилав против БиХ” и „Зорнић против БиХ”. А кроз проблематику изборног законодавства накнадно се провукло и додатно је закомпликовало питање „једнакоправности Хрвата” чији представници, између осталог, захтевају изборну реформу како се не би поновио „случај Комшић”, то јест да им „бројнији народ изабере члана Председништва БиХ”.

И док се у БиХ чује забринутост да би после октобарских избора могло доћи у питање формирање власти у Сарајеву, јер је Уставни суд БиХ недавно уважио неке примедбе Хрвата у погледу избора националних представника у домове народа, на столу су два предлога измена изборног законодавства. Један предлажу хрватски представници, а други заговарају бошњачке партије, на обе стране подједнако неспремни да уваже предлоге оних других.

Медији су пренели вест како БиХ овог месеца прете санкције Савета Европе због неспровођења судске одлуке „Сејдић и Финци”.

Подсетили су на обећање из 2013. да ће та одлука бити спроведена и пренели процену Нермине Капетановић из Заједничке комисије за европске интеграције парламента БиХ која је рекла да се „врло лако може догодити да у јануару Савет Европе одлучи да санкционише БиХ”. Она није могла да нагађа да ли ће то бити „искључење из Савета Европе или неки други механизам санкција”, али је навела да „известиоци неће имати превише комплимената за ситуацију у БиХ”. Неки су парламентарци у БиХ „зачуђени” овом проценом коју сматрају „спекулативном”.

Иако су одбачене неке раније претпоставке по којима би у питање могло доћи и одржавање октобарских избора, на шта су углавном упозоравали хрватски политичари, и Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва БиХ, брине да би „могло бити проблема после избора”. Изетбеговић, наиме, „не искључује могућност да буде угрожено формирање власти јер оно зависи од Дома народа који, с обзиром на пресуду Уставног суда БиХ, не може бити формиран”.

На проблеме у изборном законодавству пожалио се пре неколико дана и амерички конгресмен Мајкл Тарнер, који је у писму државном секретару САД Рексу Тилерсону затражио јачи амерички ангажман, па чак и „Дејтон два”. Из Амбасаде САД у Сарајеву на то су рекли да чланови Конгреса често износе ставове који не одражавају нужно тренутну политику САД, те да Америка „подржава Дејтонски устав, суверену и независну БиХ састављену од два ентитета и која гарантује људска права и законску заштиту свим својим грађанима”.

„Дејтон два” као могућност одмах су одбацили сви у Српској, а и сам Бакир Изетбеговић измене Дејтонског споразума „не сматра реалном опцијом”.

Из Бањалуке су раније понудили решење које се тиче избора члана Председништва БиХ из РС, тако што би се уместо речи „Србин” убацила формулација да се из РС бира „један” члан. За Бањалуку је ствар договора партнера унутар Федерације БиХ како ће решити избор чланова Председништва БиХ, иако у Додиковом СНСД-у више разумевања имају за хрватске политичке захтеве, док представници Савеза за промене неће да се мешају у то како ће Хрвати и Бошњаци уредити своје односе.


Коментари4
7ca65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар,Загреб.
За Леона и Данила. Је јако тешки избор. Срби су до 1918г.имали само један циљ.Национално ослобођење.То је био једини и прави пут. На том путу тзв.Бошњаци били су им увијек противни. Ослонац Отомана,шуцкор и КУК регименте са фесом. Спахини као ослонац сваке владе у Краљевини одмах прешли у усташку црну легију и СС дивизије,а мио им је био и Јерусалимски муфтија. У СФРЈ као срце Југославије,али кад се распадала понуђену руку Срба одбили и кренули својим путем. Са Хрватима када су чисти рачуни можда могуће. Ту је примјер Херцеговачки устанак.Фра Мусић,један од вођа устанка остао досљедан. Са Србима до краја.По слому устанка отишао у Београд гдје је умро врло поштован од Срба и покопан уз све почасти. Подсјетите данашње Херцеговачке Хрвате на часног борца за слободу Фра Ивана Мусића.Знаду они за њега. Нисам сигуран ,али ми се чини да је неко вријеме био и министар за просвјету и вијеру у Књажевини Србији.
Леон Давидович
Чувена пресуда Сејдић - Финци имала је једину намеру измена устава у смислу унитаризације БиХ то јест поништити конститутивност народа у Председништву БиХ. Истина је да у уставу пише да председништво чине представници три народа ( заправо један је из ентитета РС - Србин, а два из ентитета Федерација БиХ - Бошњак и Хрват). Срби у РС би лако пристали на измену да се у РС може за члана председништва кандидовати припадник нациомалне мањине јер основно је питање како ће добити изборе, али у Федерацији је већ компликованије за договор. Тужба и суд су то искористили не би ли увели изборно правило један грађанин један глас и тако избегли конститутивност народа. Међутим иако у уставу пише да Председништво чине представници три конститутивна народа нигде не пише да се за такву функцију не може кандидивати и припадник мањина па је онда уопште питање да ли је та тужба и имала правни основ. Ако није предвиђена забрана нечијег кандидовања онда се формално и могу кандидовати припадници мањине.
Данило
Дејтон -2 гура Хрватска кроз ЕУ на штету Бошњака. Дејтон је у Америци. Америка ће 100% питати Србе одступате ли од договореног? Не! Тачка. Бакир лупа, не замеримо му, он мудрости нема, Хрват се у Београду додворава Вучићу. Моје је мишљење да станемо иза Бошњака, то ће Стара Рашка знати ценити а и Вашингтон.
Данило
Срби у Босни су имали мудре људе, и нека се нико не заноси да је паметнији од др Кољевића и др Бухе. Од њихове се не сме одступити ни за јоту. Дејтон 2. гура Хрватска на штету Бошњака. У Босни, Срби морају показати солидарност са Бошњацима и не качити се са Америком где је и настала СР. То су две виталне ствари. Бакир нема такта, није имао ни Алија политичке мудрости, али ми Бошњаке не смемо посматрати кроз њих.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља