петак, 22.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:04

„Просперитати” за напредак Војводине

Од почетних 160 милиона евра, Влада Мађарске за три године обезбедила 200 милиона евра за газдинства и предузетнике од микропредузећа до великих фирми
Аутор: Александра Исаковсреда, 03.01.2018. у 21:33
Балинт Јухас (Фото:: А. Исаков)

Суботица – Преко четири хиљаде пољопривредних машина, трактора и прикључних алата на пољима Војводине носи налепницу „Просперитати” која означава да су купљени из донације мађарске владе. То је само део онога што је урађено у последње две године, а предстоји још трећа година реализације програма Фондације „Просперитати” чији ће укупан биланс бити: 200 милиона евра новца мађарске владе расподељено кроз бесповратне донације или кредитне подстицаје за, како се процењује, 15.000 домаћинстава у Војводини.

Програм помоћи мађарске владе сународницима преко границе, један од услова за конкурисање јесте двојно држављанство, представљен је крајем 2015. године, а његово остваривање кренуло је као пилот-пројекат у Војводини јануара 2016. године.  Како за „Политику” објашњава Балинт Јухас, руководилац Фондације „Просперитати”, посредством које се ова помоћ реализује, почетна сума од 160 милиона евра (50 милијарди форинти) након добрих искустава повећана је на преко 200 милиона евра.

Идеја је да се 40 одсто новца расподели као донација микро и малим предузећима и пољопривредним газдинствима, а другим делом новца да се кредитирају велики произвођачи.

„У почетку, наш примарни циљ био је да стигнемо до малих пољопривредних произвођача и предузетника. Расписали смо три круга конкурса у 2016. години који су обухватали 18 различитих области. Укупно, у та три круга имали смо седам хиљада предатих молби, од чега је 6.200 одобрено. Половина молби предата је у трећем конкурсном кругу када смо га развили и понудили дигиталну, онлајн апликацију. У новцу, то је четири милијарде динара, односно 33 милиона евра који су уложени у мале произвођаче. Од тог новца купљено је 4.200 пољопривредних машина и прикључне опреме, 400 хектара обрадивог земљишта, 78 сеоских кућа, око 1.000 породичних фирми је купило машине, 120 сточара је развило газдинство, кроз старт ап пројекте покренули смо 85 нових предузећа, развили 78 вишегодишњих засада, увели 17 стандарда и имали 34 инвестиције у некретнине као основе за развој туризма и привреде”, наводи Јухас шта је урађено за две године са буџетом који превазилази војвођански.

Јухас истиче да добит има и бар хиљаду добављача опреме коју су куповали корисници бесповратне помоћи „Просперитата”. „То су добављачи са територије целе Србије, и то је тај моменат када од новца којим развијамо наше кориснике, зараду имају и њихови добављачи.” Фондација је урадила анализу репрезентативног узорка добављача која је показала да је 24 одсто њих имало потребу за повећаном радном снагом, промет је у просеку повећан за 12 одсто, код неких и учетворостручен, за 10 одсто су повећали број коопераната и добављача, 37 одсто су остварили и неку инвестицију или је планирају.

Након тога уследили су конкурси за пројекте већих вредности у пољопривреди и привреди који се комбиновано финансирају: сопственим учешћем, бесповратним и кредитним новцем. У овим случајевима субвенционише се и камата до шест одсто. Од укупно 36 пристиглих пројеката, прихваћено је 10 у пољопривреди и 13 у привреди. Прихваћени пројекти у пољопривреди имају обавезу да остваре интеграцију, односно како Јухас објашњава, реч је о великим произвођачима способним да имају заокружен процес производње од узгоја до прераде и пласмана. Укупна вредност ових инвестиција је 10 милијарди динара. Последњих дана 2017. године закључује се и конкурс за средња предузећа и газдинства, где је вредност улагања до пола милиона евра, и ту очекују инвестиције у укупној висини од 20 милиона евра. У следећем кораку биће расписани конкурси за мале произвођаче, који ће бити добављачи великих произвођача, прерађивача, интегратора.

„На тај начин ћемо заокружити развојни циклус и повезати људе, што сматрамо да је изузетно битно, у вредносну вертикалу. Не може да се догоди да развијемо капацитете, а да немамо добављаче, кренули смо од малих произвођача до великих, интегрисаних система. Очекујемо и повезивање са око 4.300 добављача и гледамо да свима помогнемо да се развију у том вредносном ланцу”, каже Јухас.

Подношење молби Фондацији „Просперитати” била је и својеврсна школа за овдашње пољопривреднике и предузетнике јер су се учили поступку прављења пројеката, образлагања и документовања молби. Пројекат у којем је Војводина предњачила данас обухвата још шест држава Европе, Мађарска га сада примењује у Украјини, Хрватској, Словенији, Румунији и Словачкој.

„Очекујемо да ће се за неколико година видети пуни ефекат улагања, ми смо побољшали услове у којима раде наши корисници, и то се види. Они су уложени новац већ оправдали, али ми ћемо пратити њихову статистику да видимо како они своја имања и погоне одржавају и правно и производно”, каже Јухас.


Коментари2
63f05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
Највећи интерес наше земље је да људи живе у њој. Што више наших Мађара остане у Србији то ће Србија бити јача. Ужасно је тешко да људи оптерећени национализмима то разумеју. 21 век није 19 и 20 век. Земља без људи је пустара. Ствари су се умногоме промениле у односу на нешто што је било пре 100-200 година. Данас и Србија и Мађарска али и читава Европа имају исти суштински проблем а то је демографија која опада а не расте. Проблем и Србије и Мађарске су рубни крајеви тих земаља и села која су све више и више пуста. Проспаритати је наравно добар је помаже људима да остану на селу, али села и са мађарским и са српским живљем се брже празне него што их стимулативне мере оснажују. Дакле, треба деловати на ширем плану и треба јачати све заједнице како би остале ту где су и како би се развијале.
banco
Mađari su shvatili da im se njihova nacionalna manjina u Vojvodini sve više osipa, tj. ljudi su uzeli mađarske pasoše i odoše na Zapad. osim toga, slabo se žene i udaju, i imaju po jedno-dvoje dece... samim tim izgubiće sva prava, a vremenom i svaku šansu za povratak teritorije koja je nekad bila njihova, i koju smatraju svojom... Sa ovim novcem pokušavaju svoje ljude da stimulišu na ostanak i napredak. OVO JE FAKT.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља