среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Крцун, Дража и другови са Бриона

У ужичком архиву при крају припрема књиге о Пенезићевој преписци са супругом Зином у периоду од 1944. до 1963. године
Аутор: Бранко Пејовићсреда, 03.01.2018. у 22:00
Бранко Ћопић са Крцуном (Фотографије Архив Ужице)
Хајле Селасије и Слободан Пенезић

Ужице – „Друговима са Бриона не свиђа се мој напис о Дражи. Шта да радим ја, народу се свиђа...” Овако је некад, док је био у врху државе и Брозове власти, писао Слободан Пенезић Крцун у једном од писама својој супрузи Зини Белић Пенезић.

Занимљива је, а непозната, та Крцунова породична преписка. У њој, уз остало, супрузи пише и о свом виђењу ратне ситуације и односа снага у Србији пред коначан обрачун 1944. године, детаљима из времена Резолуције ИБ, добу неприкосновене власти, појави декаденције, ломова и нарушавања другарстава и блискости стечених у рату и револуцији, изгледу Звездиног стадиона „Маракана”, осмишљеног по разгледници сличног у швајцарској Лозани...

Управо о тој преписци припрема се књига у ужичком Историјском архиву, коме је пролетос породица Пенезић предала архивску грађу о Крцуну у 20 кутија. Послове на књизи већ приводе крају директор овог архива Жељко Марковић и историчар из Новог Сада Александар Рајевац, с намером да буде објављена у првом тромесечју 2018. године.

Аутори откривају за „Политику” да је реч о седамдесетак писама која су Крцун и његова супруга Зина упућивали једно другом од пролећа 1944. до лета 1963. године:

– Преписка је тематски широка, од приватне до пословне сфере, а почиње непосредно након пријепољске трагедије партизанских јединица из Србије и прати успон Слободана Пенезића од победника у грађанском рату и револуцији, преко шефа Озне, министра унутрашњих послова, па све до положаја председника српске владе. Пошто је период у коме су писма писана прилично дуг, одлучили смо да га поделимо на шест целина. Имамо, на пример, поглавље везано за ратни период, али и једно које говори о великој Крцуновој љубави према ФК Црвена звезда и жељи да се изгради модеран стадион, чак и по цену продаје маестралног Драгослава Шекуларца. У посебну целину издвојили смо државне посете, Пенезићеве утиске са путовања на којима је био у друштву са Титом и другим високопозиционираним југословенским функционерима. Читаоцима, као и историчарима и истраживачима, могу бити занимљиве Пенезићеве констатације „ушли смо у коло и морамо играти до краја”, одмах по завршетку рата, она о друговима са Бриона, и сличне. Велику помоћ у раду на књизи пружио нам је Пенезићев син Срђа – наводе аутори Марковић и Рајевац.

Пенезић је супрузи Зини писао и о изгледу Звездиног стадиона Ма„ракана”, осмишљеног
по разгледници сличног у швајцарској Лозани

Додају да је прилично нечитак рукопис тих писама представљао препреку, али је значај грађе био довољан мотив да читању приђу с великим ентузијазмом:

– Ова писма упознају нас, пре свега, са оном страном личности Слободана Пенезића о којој се слабо говорило и писало, пре свега због суровости и трагике догађаја у којима је био један од актера. У преписци можемо видети нежног оца и мужа, емотивног човека посвећеног породици и пријатељима, али и искреног заговорника идеје социјалне правде и једнакости, функционера који лични буџет одваја од државног. Након читања ових писама многима ће постати јасно колико је слика о Слободану Пенезићу из пера Борислава Михаиловића Михиза била реална. Колико је добро Михиз у једној пијаној ноћи схватио зашто се на лицима припадника и официра моћних безбедоносних служби јављао искрени другарски осмех „кад рекну Крцун”, али и сентименталност и „слутњу трагике” коју је приметио.

По речима директора ужичког архива Жељка Марковића, овом књигом архив пре свега испуњава основни задатак: да објављује расположиву архивску грађу и учини је свима доступном. Та грађа о Крцуновом животу има шири историјски и друштвени контекст. Књига ће, каже Марковић, бити богато илустрована фотографијама и документима, а на друкчији начин осветлиће и Пенезића и време у коме је настала.

Остала документација и предмети из Крцуновог личног фонда у овом архиву биће представљени јавности на јесен, изложбом за Дан града Ужица. На наше питање да ли ће тада бити предочено више података о ономе што јавност веома занима, Крцуновом обрачуну с Дражом и четницима, директор архива открива да је нешто више о томе сачувано у Крцуновим говорима, који ће на изложби такође бити представљени, али да у поменутој породичној преписци тога готово и нема.


Коментари29
b0cb6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Luka
Znaci, Krcun je osnovao Zvezdu, a ubio Drazu?
Петар Ј акшић
Господине 'Праведно, Припадници ЈКВуО заклали су ,у Мачви 1943/44.године,62 особе српске националности.Између осталих и др.Стојана Гргура,лекара избеглицу из Бајмока,сина солунског добровољца из села Берушице ,Гацко,Херцеговина,под оптужбом да је слао санитетски материјал партизанима у Бановом Пољу.О каквим то онда делима причате да ће бранити Дражу.Покољи у Шеварицама ,Узвећу и нарочто у Воћњаку код Лознице потпуно су урушили углед четника у очима народа Мачве и Јадра.О покољима у Вранићу и широм Србије да и не говоримо.
Dana
@Katarin Krstic Srbija je u Prvom Svetskom Ratu bila toliko razorena, da u Beogradu nije bilo ponovno uspostavljene elektrichne energije do 1922. godine. Inache, u poslednjoj chetvrtini XIX veka Beograd se toliko urbano razvijao, da je 1914. godine ekonomski bio razvijeniji od Zagreba. Manji gradovi u Srbiji takodje su dozivljavali rapidan urbani preobrazaj u isto vreme, ali ih je Austro-Ugarsko bestijanje vratilo sve vek unazad. Tachno je da su 1919. Slovenija i Hrvatska bile "lepshe i razvijenije" - zato shto nisu bile pljachkane i razarane.
Mile Zrnić
Naslovom i prvom rečenicom teksta sugerišete čitaocu da pomisli da je Krcun bio za Dražu. A to je, sviđalo se to kome ili ne, daleko od istine. Narodni heroj Slobodan Penezić Krcun je bio glavni organizator hvatanja i privođenja pravdi četničkog vođe Draže Mihailovića. I tačka!
Milos
On je bio jedan od glavnih inicijatora i izvrsilac masovnih likvidacija pristalica Kraljevine Jugoslavije, izmedju ostalih i generala Mihailovica. Samo u Srbiji je evidentirano 211 masovnih grobnica sa preko 60000 zrtava, a u Sloveniji 586 masovnih grobnica. Pretpostavlja se da je u Crnoj Gori partizanski pokret likvidirao oko 40000 ljudi, pri cemu je Crna gora tada imala ispod 400 000 stanovnika. U odnosu na zlocine koji se pripisuju cetnicima, to je odnos verovatno 20:1,.
Препоручујем 37
Pravedno
Privodjenje pravdi???? Pa već je donesena presuda da mu sudjenje nije bilo pravedno i pošteno, zar ne? Ne branim Dražu, braniće ga njegova djela, ali treba biti pošten i priznati da nije priveden pravdi nego samovolji. Mi danas moramo biti fer i prema partizanima i prema četnicima i ustašama i ostalima, jedino tako ćemo moći biti učitelji i moralni uzori mladjima.
Препоручујем 55
Tasa
@ Dragi Nema tu nicega za ponos. Draza organizovao Ravnogorski pokret, a njegovi boric osim sto su zajedno sa Nemcima pocinili monstruozne zlocine, o cemu svedoce spomenici zrtvama, na koje potomci i dan danas polazu cvece i pale svece, zajedno s Nemcima, nacistima sramno pobegli iz zemlje. Britanci su Drazi ponudili castan izlaz, da se stavi pod komandu Tita i doprinese oslobadjanju zemlje, ali je on to odbio stavivsi se iznad suverena i zavrsio kao odmetnik. Sa sobom je poveo 20,000 mladih ljudi, naknadno mobilisanih, koji su nepotrebno izginuli u sukobu sa snagama pobednika. Brigadni general Ficroj Maklejn, vodja britanske vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a izvestavajuci Cercila o stanju na JU ratistu rekao je “Mihailovic je oko sebe okupio i indoktrinirao tako morbidne zlocince, uporedive jedino sa ustasama Ante Pavelica, cime je potpuno kompromitovao svoj pokret kao monarhisticki i patriotski”. Ova poruka je emitovana 27.marta 1944 g.na radio BBC-u.
Tasa
@Beogradjanin Schwabenländle Brigadni general, karijerni diplomata Ficroj Maklejn, Skotlandjanin, pa se njegovo prezime u zemlji njegovog porekla tako izgovara,bio je Cercilov intimni prijatelj, koga je on posla na celo vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a, upravo zato sto je imao poverenjeu njega. Posle rata je imao kucu na Korculi gde je odrzana svadba njegovog sina. Pedesetih je pratio Kraljicu u poseti Beogradu. Osamdesetih je pratio princa Carlsa u obilazak terena gde su se odigrale bitka na Neretvi i Sutjesci tako da je buduci Britanski kralj dobro upoznat sta se dogadjalo na JU ratistu. Maklejn je doziveo raspad Jugoslavije za cije se odrzavanje zalagao.Maklejn je dosta vremena provodio u JU,pa cudi zasto ga niko nije pitao o razlozima zasto je Cercilu poslao takvu poruku? Toliko o Maklejnu, al sta cemo s ‘child’ Randolfom? Mozda je on prevario oca, a mozda je i sam Cercil agent NKVEDE-a, koji radi u korist komunista? Ko zna?
Препоручујем 18
Beogradjanin Schwabenländle
Ово са Меклином је једноставно комунистичка, још увек навелико присутна у Србији , лаж.
Препоручујем 44

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља