уторак, 16.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:24

Крцун, Дража и другови са Бриона

У ужичком архиву при крају припрема књиге о Пенезићевој преписци са супругом Зином у периоду од 1944. до 1963. године
Аутор: Бранко Пејовићсреда, 03.01.2018. у 22:00
Бранко Ћопић са Крцуном (Фотографије Архив Ужице)
Хајле Селасије и Слободан Пенезић

Ужице – „Друговима са Бриона не свиђа се мој напис о Дражи. Шта да радим ја, народу се свиђа...” Овако је некад, док је био у врху државе и Брозове власти, писао Слободан Пенезић Крцун у једном од писама својој супрузи Зини Белић Пенезић.

Занимљива је, а непозната, та Крцунова породична преписка. У њој, уз остало, супрузи пише и о свом виђењу ратне ситуације и односа снага у Србији пред коначан обрачун 1944. године, детаљима из времена Резолуције ИБ, добу неприкосновене власти, појави декаденције, ломова и нарушавања другарстава и блискости стечених у рату и револуцији, изгледу Звездиног стадиона „Маракана”, осмишљеног по разгледници сличног у швајцарској Лозани...

Управо о тој преписци припрема се књига у ужичком Историјском архиву, коме је пролетос породица Пенезић предала архивску грађу о Крцуну у 20 кутија. Послове на књизи већ приводе крају директор овог архива Жељко Марковић и историчар из Новог Сада Александар Рајевац, с намером да буде објављена у првом тромесечју 2018. године.

Аутори откривају за „Политику” да је реч о седамдесетак писама која су Крцун и његова супруга Зина упућивали једно другом од пролећа 1944. до лета 1963. године:

– Преписка је тематски широка, од приватне до пословне сфере, а почиње непосредно након пријепољске трагедије партизанских јединица из Србије и прати успон Слободана Пенезића од победника у грађанском рату и револуцији, преко шефа Озне, министра унутрашњих послова, па све до положаја председника српске владе. Пошто је период у коме су писма писана прилично дуг, одлучили смо да га поделимо на шест целина. Имамо, на пример, поглавље везано за ратни период, али и једно које говори о великој Крцуновој љубави према ФК Црвена звезда и жељи да се изгради модеран стадион, чак и по цену продаје маестралног Драгослава Шекуларца. У посебну целину издвојили смо државне посете, Пенезићеве утиске са путовања на којима је био у друштву са Титом и другим високопозиционираним југословенским функционерима. Читаоцима, као и историчарима и истраживачима, могу бити занимљиве Пенезићеве констатације „ушли смо у коло и морамо играти до краја”, одмах по завршетку рата, она о друговима са Бриона, и сличне. Велику помоћ у раду на књизи пружио нам је Пенезићев син Срђа – наводе аутори Марковић и Рајевац.

Пенезић је супрузи Зини писао и о изгледу Звездиног стадиона Ма„ракана”, осмишљеног
по разгледници сличног у швајцарској Лозани

Додају да је прилично нечитак рукопис тих писама представљао препреку, али је значај грађе био довољан мотив да читању приђу с великим ентузијазмом:

– Ова писма упознају нас, пре свега, са оном страном личности Слободана Пенезића о којој се слабо говорило и писало, пре свега због суровости и трагике догађаја у којима је био један од актера. У преписци можемо видети нежног оца и мужа, емотивног човека посвећеног породици и пријатељима, али и искреног заговорника идеје социјалне правде и једнакости, функционера који лични буџет одваја од државног. Након читања ових писама многима ће постати јасно колико је слика о Слободану Пенезићу из пера Борислава Михаиловића Михиза била реална. Колико је добро Михиз у једној пијаној ноћи схватио зашто се на лицима припадника и официра моћних безбедоносних служби јављао искрени другарски осмех „кад рекну Крцун”, али и сентименталност и „слутњу трагике” коју је приметио.

По речима директора ужичког архива Жељка Марковића, овом књигом архив пре свега испуњава основни задатак: да објављује расположиву архивску грађу и учини је свима доступном. Та грађа о Крцуновом животу има шири историјски и друштвени контекст. Књига ће, каже Марковић, бити богато илустрована фотографијама и документима, а на друкчији начин осветлиће и Пенезића и време у коме је настала.

Остала документација и предмети из Крцуновог личног фонда у овом архиву биће представљени јавности на јесен, изложбом за Дан града Ужица. На наше питање да ли ће тада бити предочено више података о ономе што јавност веома занима, Крцуновом обрачуну с Дражом и четницима, директор архива открива да је нешто више о томе сачувано у Крцуновим говорима, који ће на изложби такође бити представљени, али да у поменутој породичној преписци тога готово и нема.


Коментари28
c21d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Ј акшић
Господине 'Праведно, Припадници ЈКВуО заклали су ,у Мачви 1943/44.године,62 особе српске националности.Између осталих и др.Стојана Гргура,лекара избеглицу из Бајмока,сина солунског добровољца из села Берушице ,Гацко,Херцеговина,под оптужбом да је слао санитетски материјал партизанима у Бановом Пољу.О каквим то онда делима причате да ће бранити Дражу.Покољи у Шеварицама ,Узвећу и нарочто у Воћњаку код Лознице потпуно су урушили углед четника у очима народа Мачве и Јадра.О покољима у Вранићу и широм Србије да и не говоримо.
Dana
@Katarin Krstic Srbija je u Prvom Svetskom Ratu bila toliko razorena, da u Beogradu nije bilo ponovno uspostavljene elektrichne energije do 1922. godine. Inache, u poslednjoj chetvrtini XIX veka Beograd se toliko urbano razvijao, da je 1914. godine ekonomski bio razvijeniji od Zagreba. Manji gradovi u Srbiji takodje su dozivljavali rapidan urbani preobrazaj u isto vreme, ali ih je Austro-Ugarsko bestijanje vratilo sve vek unazad. Tachno je da su 1919. Slovenija i Hrvatska bile "lepshe i razvijenije" - zato shto nisu bile pljachkane i razarane.
Mile Zrnić
Naslovom i prvom rečenicom teksta sugerišete čitaocu da pomisli da je Krcun bio za Dražu. A to je, sviđalo se to kome ili ne, daleko od istine. Narodni heroj Slobodan Penezić Krcun je bio glavni organizator hvatanja i privođenja pravdi četničkog vođe Draže Mihailovića. I tačka!
Milos
On je bio jedan od glavnih inicijatora i izvrsilac masovnih likvidacija pristalica Kraljevine Jugoslavije, izmedju ostalih i generala Mihailovica. Samo u Srbiji je evidentirano 211 masovnih grobnica sa preko 60000 zrtava, a u Sloveniji 586 masovnih grobnica. Pretpostavlja se da je u Crnoj Gori partizanski pokret likvidirao oko 40000 ljudi, pri cemu je Crna gora tada imala ispod 400 000 stanovnika. U odnosu na zlocine koji se pripisuju cetnicima, to je odnos verovatno 20:1,.
Препоручујем 12
Pravedno
Privodjenje pravdi???? Pa već je donesena presuda da mu sudjenje nije bilo pravedno i pošteno, zar ne? Ne branim Dražu, braniće ga njegova djela, ali treba biti pošten i priznati da nije priveden pravdi nego samovolji. Mi danas moramo biti fer i prema partizanima i prema četnicima i ustašama i ostalima, jedino tako ćemo moći biti učitelji i moralni uzori mladjima.
Препоручујем 40
Tasa
@ Dragi Nema tu nicega za ponos. Draza organizovao Ravnogorski pokret, a njegovi boric osim sto su zajedno sa Nemcima pocinili monstruozne zlocine, o cemu svedoce spomenici zrtvama, na koje potomci i dan danas polazu cvece i pale svece, zajedno s Nemcima, nacistima sramno pobegli iz zemlje. Britanci su Drazi ponudili castan izlaz, da se stavi pod komandu Tita i doprinese oslobadjanju zemlje, ali je on to odbio stavivsi se iznad suverena i zavrsio kao odmetnik. Sa sobom je poveo 20,000 mladih ljudi, naknadno mobilisanih, koji su nepotrebno izginuli u sukobu sa snagama pobednika. Brigadni general Ficroj Maklejn, vodja britanske vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a izvestavajuci Cercila o stanju na JU ratistu rekao je “Mihailovic je oko sebe okupio i indoktrinirao tako morbidne zlocince, uporedive jedino sa ustasama Ante Pavelica, cime je potpuno kompromitovao svoj pokret kao monarhisticki i patriotski”. Ova poruka je emitovana 27.marta 1944 g.na radio BBC-u.
Tasa
@Beogradjanin Schwabenländle Brigadni general, karijerni diplomata Ficroj Maklejn, Skotlandjanin, pa se njegovo prezime u zemlji njegovog porekla tako izgovara,bio je Cercilov intimni prijatelj, koga je on posla na celo vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a, upravo zato sto je imao poverenjeu njega. Posle rata je imao kucu na Korculi gde je odrzana svadba njegovog sina. Pedesetih je pratio Kraljicu u poseti Beogradu. Osamdesetih je pratio princa Carlsa u obilazak terena gde su se odigrale bitka na Neretvi i Sutjesci tako da je buduci Britanski kralj dobro upoznat sta se dogadjalo na JU ratistu. Maklejn je doziveo raspad Jugoslavije za cije se odrzavanje zalagao.Maklejn je dosta vremena provodio u JU,pa cudi zasto ga niko nije pitao o razlozima zasto je Cercilu poslao takvu poruku? Toliko o Maklejnu, al sta cemo s ‘child’ Randolfom? Mozda je on prevario oca, a mozda je i sam Cercil agent NKVEDE-a, koji radi u korist komunista? Ko zna?
Препоручујем 15
Beogradjanin Schwabenländle
Ово са Меклином је једноставно комунистичка, још увек навелико присутна у Србији , лаж.
Препоручујем 34
Данило
И ако су све Данилово најмилије побили комунисти, Данило не мрзи, поготово пред велики Празник Рожденства Христова. Само подсећам да је српски Патријарх мудрији од комуниста. Било је и комунста поштених људи, ниси ишли да зграбе туђе као вође Коминтерне, али мудрости нису имали. Ту је проблем.Србима недостаје мудрост. Како Данило? Као дете из четничке куће, где се увек славила Слава и ложили бадњаци не радујем се наглој пропасти комунизма, и то је вид Револуције. Нека владају, нека све буде постепено и лагано, без великих ломова, нисмо афрички дивљаци. Ником не желим оно кроз шта је прошла моја породица верна Петру и Отаџбини. Милош неписмени је био мудрост, а они Карађорђевићи велико наше страдање, без потребе. Данило ипак поштује краљевски Дом и Дражу, Де Головог класића. Шта би дали Хрвати да имају краљевски Дом и Круну као славни Срби и лукави Британци.?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља