понедељак, 18.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:06

Техеран и под унутрашњом опсадом

Осим са санкцијама и ратом са ривалским силама на туђем тлу, власти у Ирану се суочавају и са највећим протестима од 2009. године
Аутор: Владимир Вукасовићсреда, 03.01.2018. у 22:00
Митинг противника иранске власти... (Фото Бета/АП)

Број де­мон­стра­на­та у Ира­ну, ма­да нај­ве­ћи још од про­те­ста због спор­них пред­сед­нич­ких из­бо­ра 2009. го­ди­не, ни­је до­во­љан да би пре вре­ме­на при­звао „пер­сиј­ско про­ле­ће”, по узо­ру на оно арап­ско. Али и та и све оста­ле сла­бе тач­ке ових не­ми­ра пред­ста­вља­ју ујед­но и њи­хов по­тен­ци­јал за по­нов­но из­би­ја­ње у ја­чем об­ли­ку и раз­лог за бри­гу свих фрак­ци­ја вла­сти у Те­хе­ра­ну, ко­ји­ма се по­ку­шај да тим не­за­до­вољ­ством ма­ни­пу­ли­шу јед­ни про­тив дру­гих, из­гле­да, већ обио о гла­ву.

По­нај­ма­ње је за ре­жим про­блем у то­ме ко­ли­ко иза ових про­те­ста сто­је стран­ци, ко­је су за то већ про­зва­ли сви од вр­хов­ног аја­то­ла­ха Али­ја Хам­не­и­ја па на­ни­же у хи­је­рар­хи­ји. Су­пар­ни­ци Ира­на, то јест САД, Изра­ел и Са­у­диј­ска Ара­би­ја, ка­ко је пре­ци­зи­рао оп­ту­жбу је­дан од ни­жих зва­нич­ни­ка, из­во­ди­ли су или из­во­де опе­ра­ци­је про­тив Ира­на и на ње­го­вом тлу и у ино­стран­ству. Али, ако има­ју до­ка­зе да је не­ко од њих упле­тен и у ове де­мон­стра­ци­је, вла­сти се чуд­но по­на­ша­ју: њи­хов је од­го­вор на про­те­сте при­гу­шен.

Да је за­и­ста уве­рен да се не су­о­ча­ва са аутен­тич­ним гне­вом на­ро­да, ко­ји је бо­ље пу­сти­ти да се из­ду­ва не­го га на­сил­но за­тр­ти, моћ­ни без­бед­но­сни апа­рат Ира­на је мо­гао бр­зо и ла­ко иза­ћи на крај са ово­ли­ко де­мон­стра­на­та.

Њих је, на­и­ме, ма­ње не­го 2009. го­ди­не. Та­да су би­ли кон­цен­три­са­ни у Те­хе­ра­ну и ма­хом је би­ла реч о при­пад­ни­ци­ма сред­ње кла­се, са ја­сним вођ­ством и ар­ти­ку­ли­са­ним по­ли­тич­ким зах­те­ви­ма за по­пу­шта­ње сте­га ко­је на­ме­ћу нај­кон­зер­ва­тив­ни­ји де­ло­ви вла­сти. Са­да су на ули­ца­ма ра­зних гра­до­ва ни­жи со­ци­јал­ни сло­је­ви, без вид­них ли­де­ра и иде­о­ло­шки нео­д­ре­ђе­ни ако је су­ди­ти по то­ме што се у по­кли­чи­ма остр­вљу­ју на све фрак­ци­је иран­ског ре­жи­ма, под­јед­на­ко им при­пи­су­ју­ћи кри­ви­цу због сла­бе еко­но­ми­је. 

Све то чи­ни про­те­сте под­ло­жним спон­та­ном ра­си­па­њу на­кон по­чет­ног за­ма­ха, али од­ра­жа­ва и раз­гра­на­тост оног не­за­до­вољ­ства ко­је нај­те­же про­ла­зи и нај­о­па­сни­је је за сва­ку власт. Џе­по­ви и сто­ма­ци обич­них Ира­на­ца се, ка­ко су по­ру­чи­ва­ли не­ки од де­мон­стра­на­та, не мо­гу на­пу­ни­ти ус­пе­си­ма у Си­ри­ји и Ли­ба­ну или па­ро­ла­ма о Па­ле­сти­ни. Спољ­ни про­до­ри Ира­на су упла­ши­ли ње­го­ве не­при­ја­те­ље, али ни­су по­пра­ви­ли жи­вот Ира­на­ца. А при­том су и те ин­тер­вен­ци­је, од­но­сно фи­нан­си­ра­ње ра­зних ми­ли­ци­ја у ино­стран­ству, иси­са­ва­ле но­вац из др­жав­ног бу­џе­та, ма­да ве­ро­ват­но ни­ко осим нај­по­вер­љи­ви­јих ра­чу­но­во­ђа Иран­ске ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де не зна тач­но ко­ли­ко, ни­ти ко­ји је тач­но удео у на­ци­о­нал­ним при­вред­ним ре­сур­си­ма под кон­тро­лом ових чу­ва­ра чи­сто­те Ислам­ске ре­во­лу­ци­је и ко­ли­ко су буј­ни то­ко­ви нов­ца око фир­ми у њи­хо­вим ру­ка­ма.

Бор­ба иран­ских фрак­ци­ја за рас­по­де­лу на­ци­о­нал­ног бо­гат­ства ути­ца­ла је и на по­след­њи др­жав­ни бу­џет, па је но­вац ко­ји је иде­о­ло­шки праг­ма­тич­ни пред­сед­ник Ха­сан Ро­ха­ни на­ме­нио со­ци­јал­ним ме­ра­ма пре­у­сме­рен ка вер­ским за­ду­жби­на­ма и слич­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма бли­ским кон­зер­ва­тив­ном кри­лу вла­сти. Уз скок це­на основ­них на­мир­ни­ца и по­треп­шти­на, као и тра­па­ву ре­ак­ци­ју у по­мо­ћи по­стра­да­ли­ма у по­след­њим зе­мљо­тре­си­ма и гу­би­так уште­ђе­ви­на у мут­ним ше­ма­ма фи­нан­сиј­ских ин­сти­ту­ци­ја, то је био је­дан од фак­то­ра ко­ји је по­те­рао Иран­це на ули­цу. 

Раст це­на је био по­вод пр­вог у ни­зу про­те­ста, у гра­ду Маш­ха­ду, упо­ри­шту кон­зер­ва­ти­ва­ца. Они су ту, из­гле­да, же­ле­ли да окре­ну бес Ира­на­ца ка Ро­ха­ни­ју, ко­ји је обе­ћа­вао еко­ном­ски бо­љи­так на­кон ну­кле­ар­ног спо­ра­зу­ма и ото­пља­ва­ња од­но­са са За­па­дом. Ла­ви­на се, ме­ђу­тим, сру­чи­ла на све у вла­сти­ма. Пре­ба­ци­ва­ње кри­ви­це ни­је ус­пе­ло: ни­је ви­ше до­вољ­но ва­ди­ти се на на­вод­не не­тран­спа­рент­не по­сло­ве кон­зер­ва­ти­ва­ца, то­бо­жњу ко­руп­ци­ју праг­ма­ти­ча­ра, санк­ци­је ко­ји­ма САД још др­же Иран у обру­чу. Из­ве­сном бро­ју Ира­на­ца сви су они кри­ви, то­ли­ко да су не­ки, у па­ра­док­сал­ном пр­ко­су, чак и кли­ца­ли ша­ху Ре­зи Па­хла­ви­ју, чи­ји ре­жим, сврг­нут у ре­во­лу­ци­ји 1979. го­ди­не, сва­ка­ко ни­је био на услу­зи си­ро­ма­шни­ма.

Иран­ска при­вре­да је­сте жив­ну­ла на­кон пот­пи­си­ва­ња ну­кле­ар­ног спо­ра­зу­ма и уки­да­ња ве­ћи­не ме­ђу­на­род­них санк­ци­ја. Али, у истин­ском на­ле­ту је по­нај­ви­ше нафт­на ин­ду­стри­ја, ко­ја је под др­жав­ним мо­но­по­лом и уто­ли­ко плен за фрак­циј­ска над­ме­та­ња, док оста­ли сек­то­ри на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је, од ко­јих жи­ве сред­њи и ни­жи сло­је­ви, ни­су до­че­ка­ли знат­ни­ји успон. Ста­ње ипак ни­је то­ли­ко ло­ше ко­ли­ко је, као и у слу­ча­ју еко­но­ми­јом под­сти­ца­ног не­за­до­вољ­ства на За­па­ду, ствар у из­не­ве­ре­ним оче­ки­ва­њи­ма. Ту је нај­о­па­сни­је оно што је са­оп­шти­ло ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих по­сло­ва: да је 90 од­сто ухап­ше­них због не­ре­да мла­ђе од 25 го­ди­на. Мла­ди чи­не нај­ве­ћи сег­мент иран­ске по­пу­ла­ци­је а сто­па њи­хо­ве не­за­по­сле­но­сти се про­це­њу­је на 25 до 40 про­це­на­та, што је ре­зер­во­ар бе­са ко­ји се ла­ко мо­же опет из­ли­ти.

У ме­ђу­вре­ме­ну, иран­ски про­те­сти су под­ло­га за спољ­но­по­ли­тич­ке игре. Са­ве­зни­ци, по­пут Си­ри­је и Тур­ске, ин­си­сти­ра­ју на то­ме да је све­му кри­во стра­но упли­та­ње. До­налд Трамп се­и­ри и то­бож се за­у­зи­ма за пра­ва иран­ског на­ро­да, ко­ји исто­вре­ме­но гу­ши санк­ци­ја­ма. Изра­ел­ци су се на­кон по­чет­ног оду­ше­вље­ња, по на­ло­гу пре­ми­је­ра Бен­ја­ми­на Не­та­ни­ја­хуа, ути­ша­ли по­што су схва­ти­ли да сла­во­до­бит­ним ко­мен­та­ри­ма са­мо пот­пи­ру­ју при­чу да су уме­ша­ни у де­мон­стра­ци­је. Оне за­сад не де­лу­ју из­ре­жи­ра­но, али ће мно­ги по­ку­ша­ти да их ин­стру­мен­та­ли­зу­ју.


Коментари3
c45e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlastimir Bezarevic
Sve je naravno jasno, sve isto kao arapsko prolece i jasno je da je Iran novo mesto haosa. Onda opet kolone izbeglica dok zapad ne pokupi sto mu treba. Taj tajni centar haosa i smrti jeste na zapadu, ali ko je to stvatno nikad se nece saznati. To ceka svet od sada do unistenja!!!!!!
Radoslav Jovanovic
Protesti su u redu ako ukazuju na neke anomalije u drustvu koje se moraju popraviti. Ali, ako je tu umesana zapadna masinerija, zavadi pa vladaj, onda je to mnogo opasno. U tom slucaju imamo dve opcije: imati ovu vlast ili da se opredele za libijsku verziju (demokratija na sve strane sponzorisana od zapada). Ili mozda, za sirijsku varijantu, srusiti zemlju do temelja. Jedini koji se haosu u tudjoj kuci raduju su zapadne drzave i njihovi sateliti. Oni su uvek tu da ohrabre rusilacke snage ali ne u svojoj kuci.
Ana V.
Ovako je Amerika zapocela i rat u Siriji. Platila par skotova da zapocnu demonstracije, podrzala ih na medjunarodnom planu i kasnije im doturila oruzje. Od ''revolucionara'' nastali teroristi a od njih ID! Setite se vesti od pre 7 god!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља