петак, 19.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:32

Србија иде стопама СФРЈ у Африци

Најава Александра Вучића да ће 2018. посетити 15 афричких држава је добар потез, јер може да донесе економску и политичку корист, каже Милован Дрецун из Посланичке групе пријатељства са земљама подсахарске Африке
Аутор: Миленко Пешићсреда, 03.01.2018. у 22:00
Најава веће размене: Прослава Дана Африке 25. маја 2016. у Музеју афричке уметности у Београду (Фото А. Васиљевић)

Уче­шће на са­ми­ту свет­ских ли­де­ра о кли­мат­ским про­ме­на­ма, Алек­сан­дар Ву­чић је ис­ко­ри­стио и за при­пре­му сво­је африч­ке тур­не­је ко­ју је на­ја­вио за 2018. го­ди­ну. Пред­сед­ник Ср­би­је је по­ру­чио да је у Па­ри­зу раз­го­ва­рао и са мно­гим ли­де­ри­ма африч­ких и азиј­ских зе­ма­ља о Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, али и еко­ном­ској са­рад­њи. На­ме­ру да по­се­ти овај кон­ти­нент, ко­ји по­след­њих го­ди­на бе­ле­жи раз­вој­ни бум, Ву­чић је објавио не­дав­но: „Пла­ни­рам да оби­ђем 15 зе­ма­ља Афри­ке на­ред­не го­ди­не, да отво­ри­мо Афри­ку за срп­ске гра­ђа­не.” За са­да још увек ни­је обе­ло­да­ње­но ко­је све африч­ке др­жа­ве пред­сед­ник Ср­би­је пла­ни­ра да по­се­ти, али прет­по­ста­вља се да ће на том спи­ску би­ти државе са ко­ји­ма је Бе­о­град, још из вре­ме­на СФРЈ и ак­тив­ног уче­шћа у по­кре­ту не­свр­ста­но­сти, за­др­жао до­бре од­но­се.

Да Ср­би­ја, ипак, др­жи на свом ра­да­ру Цр­ни кон­ти­нент, пре све­га за­то што се ту во­ди глав­на ди­пло­мат­ска бит­ка око спре­ча­ва­ња при­зна­ва­ња не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва, по­ка­зу­је и од­лу­ка Вла­де Ср­би­је да 25. мај про­гла­си за Дан при­ја­тељ­ства с на­ро­ди­ма Афри­ке.

Иви­ца Да­чић је тим по­во­дом по­ру­чио да Ср­би­ја у африч­ким зе­мља­ма не­ма ни­ка­кве скри­ве­не пла­но­ве и да са „по­но­сом ис­ти­че да у Афри­ци, у од­но­су на мно­ге дру­ге, због исто­риј­

Фи­скал­не ка­се из Шап­ца у Ети­о­пи­ји
Из Цен­тра за би­ла­те­рал­ну са­рад­њу ПКС на­во­де и ко­је су срп­ске ком­па­ни­је нај­при­сут­ни­је у Афри­ци. „Енер­го­про­јект” је пре­по­зна­тљив у Зам­би­ји, Уган­ди, Га­ни и дру­гим африч­ким зе­мља­ма. Али се то исто мо­же ре­ћи и за ком­па­ни­ју „Нелт”, ко­ја је по­сло­ва­ње за­по­че­ла у Ан­го­ли 2010. и да­нас та­мо за­по­шља­ва 100 рад­ни­ка. Из Ан­го­ле, „Нелт” по­кри­ва тр­жи­шта Зим­баб­веа и Ма­ла­ви­ја. По­ред по­зна­тих стра­них брен­до­ва чи­ји је „Нелт” ди­стри­бу­тер, про­из­во­ди „Нео­план­те” та­ко­ђе се мо­гу на­ћи на овим тр­жи­шти­ма. Ком­па­ни­ја „Га­леб” из Шап­ца на тр­жи­ште Ети­о­пи­је из­во­зи фи­скал­не ка­се пре­ко овла­шће­них ди­стри­бу­те­ра. „Га­леб” ра­ди и на про­јек­ту тран­сфе­ра тех­но­ло­ги­је, па ће се уско­ро ка­се скла­па­ти у Ети­о­пи­ји пре­ма упут­стви­ма ком­па­ни­је „Га­леб”.

ских раз­ло­га има старт­ну пред­ност, уве­ре­на да ту пред­ност, уз но­ве иде­је, тре­ба и да ис­ко­ри­сти”.

И та пред­ност се кроз мно­ге би­ла­те­рал­не кон­так­те оби­ла­то ко­ри­сти. Пре два месеца у по­се­ти Бе­о­гра­ду био је пред­сед­ник Вла­де Гви­не­је Би­сао – Ума­ро Си­со­ко Ем­ба­ло, чи­ја је зе­мља по­ву­кла при­зна­ње јед­но­стра­но про­гла­ше­не не­за­ви­сно­сти КиМ. Пре око месец дана пр­ви пут по­сле 22 го­ди­не, у Ср­би­ју је до­шао и ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ту­ни­са – Ке­ма­и­со Же­на­у­и­јо, ко­јем је Да­чић за­хва­лио што ње­го­ва зе­мља упр­кос при­ти­сци­ма и да­ље не при­зна­је та­ко­зва­но Ко­со­во.

Пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић је по­чет­ком но­вем­бра у Ра­ба­ту раз­го­ва­ра­ла са пред­сед­ни­ком Ма­ро­ка – Са­де­ди­ном ел От­ма­ни­јем, ко­ји та­ко­ђе не при­зна­је са­мо­про­гла­ше­ну не­за­ви­сност. Те­ме на днев­ном ре­ду би­ле су: ту­ри­зам, по­љо­при­вре­да, гра­ђе­ви­нар­ство, елек­тро­е­нер­ге­ти­ка, фар­ма­ци­ја...

Ми­ло­ван Дре­цун из По­сла­нич­ке гру­пе при­ја­тељ­ства са зе­мља­ма под­са­хар­ске Афри­ке ис­ти­че за наш лист да је на­ме­ра пред­сед­ни­ка Ву­чи­ћа да оби­ђе по­је­ди­не др­жа­ве на овом раз­вој­ном кон­ти­нен­ту до­бар по­тез, јер мо­же да отво­ри је­дан но­ви век­тор у на­шој спољ­ној по­ли­ти­ци, што би нам до­не­ло и еко­ном­ску и по­ли­тич­ку ко­рист. „Афри­ка је раз­вој­ни кон­ти­нент ко­ји по­след­њих го­ди­на бе­ле­жи бру­то раст БДП из­ме­ђу осам и де­вет од­сто. Све че­шће нам до­ла­зе по­слов­ни љу­ди из африч­ких зе­ма­ља и рас­пи­ту­ју се за усло­ве ин­ве­сти­ра­ња, а и у тим др­жа­ва­ма је при­сут­но и до­ста на­ших при­ват­них фир­ми”, об­ја­шња­ва Дре­цун.

Из цен­тра за би­ла­те­рал­ну са­рад­њу При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је ка­жу нам да је еко­ном­ска са­рад­ња са зе­мља­ма Афри­ке ма­лог оби­ма, али да има ве­ли­ки по­тен­ци­јал за­хва­љу­ју­ћи исто­риј­ским ве­за­ма Ју­го­сла­ви­је, ко­ја је има­ла од­лич­ну при­вред­ну и на­уч­но­тех­нич­ку са­рад­њу са африч­ким кон­ти­нен­том. Да ин­те­ре­со­ва­ње за уна­пре­ђе­ње еко­ном­ске са­рад­ње са Афри­ком по­сто­ји, по­твр­ђу­ју ак­тив­но­сти ПКС у 2017. го­ди­ни. У апри­лу је у ко­мо­ри одр­жа­на кон­фе­рен­ци­ја „Ка­ко по­сло­ва­ти са под­са­хар­ском Афри­ком”. О ка­квом тр­жи­шту је реч, до­вољ­но све­до­чи да под­са­хар­ска Афри­ка об­у­хва­та 49 др­жа­ва са ми­ли­јар­ду ста­нов­ни­ка.  Истог ме­се­ца је у Пре­то­ри­ји осно­ва­на За­јед­нич­ка при­вред­на ко­мо­ра Ср­би­је и Ју­жне Афри­ке, а у ју­ну је пред­сед­ник ПКС Мар­ко Ча­деж по­се­тио Ју­жно­а­фрич­ку Ре­пу­бли­ку, где се са­стао и са пред­сед­ни­ком ЈАР – Џеј­ко­бом Зу­му­ом.

Кра­јем ок­то­бра у Бе­о­гра­ду је одр­жан пр­ви су­срет ПКС и Срп­ско-африч­ког ин­ве­сти­ци­о­ног фо­ру­ма (СА­ИФ), ко­ји је оку­пио око 100 уче­сни­ка из ЈАР, Зим­баб­веа и дру­гих африч­ких зе­ма­ља, као и ве­ли­ки број срп­ских ком­па­ни­ја. На овом ску­пу је кон­ста­то­ва­но да по­сто­ји мо­гућ­ност за по­ве­ћа­ње са­рад­ње у ско­ро свим обла­сти­ма, али да је по­треб­но от­кло­ни­ти про­бле­ме у тран­спор­ту као и ца­рин­ске и дру­ге ба­ри­је­ре. 

Сло­бо­дан Јан­ко­вић из Ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду под­се­ћа да по­след­њи стра­те­шки на­ступ Ср­би­је пре­ма африч­ким зе­мља­ма да­ти­ра из 2009. го­ди­не. Та­да­шњи пот­пред­сед­ник вла­де – Бо­жи­дар Ђе­лић офор­мио је тим ко­ји је на­пра­вио до­ку­мент о ци­ље­ви­ма Ср­би­је у од­но­си­ма за зе­мља­ма Бли­ског ис­то­ка и се­вер­не Афри­ке, у ко­ји је би­ла укљу­че­на и Ан­го­ла, због при­су­ства НИС-а и по­је­ди­них на­ших при­ват­них фир­ми у тој др­жа­ви. Овај на­уч­ни са­рад­ник ИМПП-а ис­ти­че да у од­но­си­ма са африч­ким зе­мља­ма по­сто­је и две не­по­вољ­не ства­ри ко­је тре­ба пре­ва­зи­ћи: због би­о­ло­шког фак­то­ра, се­ћа­ње на Ти­то­ву Ју­го­сла­ви­ју од­ла­зи у про­шлост, али и чи­ње­ни­ца да се у вре­ме Ву­ка Је­ре­ми­ћа 2010. го­ди­не тра­жи­ла по­др­шка тих зе­ма­ља за ре­зо­лу­ци­ју о Ко­со­ву у УН ко­је смо се по­сле од­ре­кли.

„До­ста африч­ких др­жа­ва нас је та­да по­др­жа­ло, а он­да смо се ми по­ву­кли, чи­ме смо на спољ­но­по­ли­тич­ком пла­ну у тим др­жа­ва­ма из­гу­би­ли кре­ди­би­ли­тет. За на­ступ на овом кон­ти­нен­ту са­да би тре­ба­ло на­пра­ви­ти но­ву стра­те­ги­ју. По­след­њих де­се­так го­ди­на у Афри­ци се во­ди бит­ка из­ме­ђу Ки­не, аме­рич­ких и ком­па­ни­ја из ЕУ. У та­квој кон­ку­рен­ци­ји, Ср­би­ји ни­је ла­ко да на­ђе део тр­жи­шта, али ни­је ни не­мо­гу­ће. За озби­љан еко­ном­ски на­ступ у овим зе­мља­ма мо­ра да по­сто­ји по­др­шка др­жа­ве. Ко­ли­ко знам, ми не­ма­мо ме­ха­ни­зам по­др­шке на­шим фир­ма­ма за на­ступ у ино­стран­ству”, об­ја­шња­ва Јан­ко­вић.

Раз­ме­на 1,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра

На осно­ву по­да­та­ка Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку, укуп­на вред­ност роб­не раз­ме­не Ср­би­је са зе­мља­ма Афри­ке у пе­ри­о­ду од 2012. до 2016. го­ди­не из­но­си­ла је ско­ро 1,5 ми­ли­јар­ди аме­рич­ких до­ла­ра, ка­жу у ПКС-у. Од то­га, Ср­би­ја је у зе­мље Афри­ке из­ве­зла ро­бу у вред­но­сти од 823,9 ми­ли­о­на до­ла­ра, а у истом пе­ри­о­ду уве­зла у вред­но­сти од 629,4 ми­ли­о­на до­ла­ра. Нај­ве­ћи обим укуп­не тр­го­вин­ске раз­ме­не Ср­би­је са Афри­ком, али и по­је­ди­нач­них вред­но­сти из­во­за и уво­за, за­бе­ле­жен је 2016. го­ди­не, ка­да је вред­ност укуп­не тр­го­вин­ске раз­ме­не из­но­си­ла 404,2 ми­ли­о­на до­ла­ра. Од то­га, из­воз Ср­би­је 211,2 ми­ли­о­на и увоз 193 ми­ли­о­на до­ла­ра. А са­мо у пр­вих де­сет ме­се­ци 2017. го­ди­не, Ср­би­ја је у Афри­ку из­ве­зла ро­бу у вред­но­сти од 120 ми­ли­о­на, док је у истом пе­ри­о­ду из Афри­ке уве­зла ро­бу у вред­но­сти од 132 ми­ли­о­на до­ла­ра.

Нај­ви­ше из­во­зи­мо у Еги­пат, Ту­нис и Алжир

Ср­би­ја је у пр­вих де­сет ме­се­ци 2017. го­ди­не нај­ви­ше из­во­зи­ла у сле­де­ће африч­ке др­жа­ве: Еги­пат 19,8 од­сто, Ту­нис 16,3, Ал­жир 15,6, Ма­ро­ко 6,8, Ма­у­ри­та­ни­ја 6,4, Ли­би­ја 6, Ке­ни­ја 5,9 и Ни­ге­ри­ја 5,1 про­це­нат. На ли­сти про­из­во­да ко­је смо на тр­жи­ште Афри­ке нај­ви­ше из­ве­зли је­су: пре­ра­ђе­ни ду­ван 38,2 од­сто, не­раз­вр­ста­на ро­ба 12 про­це­на­та, ро­та­ци­о­не елек­трич­не ма­ши­не (4,7), те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­на опре­ма (3,9), пре­кру­па, бра­шно од пше­ни­це (2,7), штам­па­не ства­ри (2,4). У истом пе­ри­о­ду, нај­ви­ше смо уво­зи­ли из Егип­та, Ту­ни­са, Ма­ро­ка, Оба­ле Сло­но­ва­че и Ју­жне Афри­ке.


Коментари15
1d821
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ProPolitikin Hrvat
Broz je neumjesno drzavnik svjetskog formata i kova, sto ne znaci da je bio dobar za sve narode exYU, naprotiv.
Раде Ковачевић
Tasa@Броз је створио политички систем СФРЈ који није имао уставни потенцијал да се одржи после његовог природног одласка.Броз је створио политички систем чије јединство није могло да се одржи као нешто што се само по себи разуме,већ само путем његове аутократске и активно пресудитељске политичке улоге.Зато је он и најодговорнији за крах тог система после његовог нестанка са политичке позорнице друштва и природне сцене живота.Вештачки изграђиван Брозов култ,омогућио је стварање таквог политичког система у коме уистину слободна јавна расправа, ни о том систему, није постојала, иако је она масовним једностраначким, тзв.друштвено-политичким организацијама била импровизована и симулирана.С тога,о томе колико је Југославија стварно вредела, најбоље говори начин на који је Југославија завршила.Привидна Брозова међународна популарност проистекла је из војно-блоковске поделе света,што је само подхранило његово политичко самољубље, које га није могло уздићи до статуса великог државника света.
Tasa
Sami ste u predhodnom komentaru objasnili Nataliji da “Nema politike koja u odredjenoj meri nije pogresna i neodgovorna, jer nema i nemoze da postoji tako nesto kao apsolutno ispravna politika”. U SFRJ svi Jugoslovenski narodi doziveli su najveci uzlet i emancipaciski progres. Jugoslavija je bila stalno prisutna u svetskoj javnosti, ne samo zbog inicijativa koje je pokretala, vec i zbog vrednosti koje su u njoj stvorene u raznim sverama. Raspadom zemlje svi JU narodi su izgubili. Uzasnut sunovratom devedesetih, Koca Popovic je zapisao da su se “Srbi vratili sto godina u nazad”. Sigurno je da je Titova uloga u svetskoj politici bila izuzetna. O njoj su se izjasnjavali svetski drzavnici, politicari, diplomate, pocev od Cercila, DZordza Kenana, Pertinja do Vili Branta, kao i predsednici zemalja nesvrstanih. Ponesto od toga saznajemo iz objavljenih arhivskih dokumenata, pisanja americkih diplomata, koji su sluzbovali u JU,objavljenih u strucnim publikacijama, memoarske literature.
Препоручујем 5
Petar Ilic
Za vreme Tita Beogradski fakultet je bio pun studenata iz Afrike i Azije. Ne samo kontakti nego i trgovina se mnogo lakse pravi kad naidjete u tim zemljama na ljude koji su studirali u vasoj zemlji. Srbija nikad ne moze da ide istim stopama po svetu po kojimo je isao Tito. Danasnja Srbija nije Jugoslavija, Srbi nisu Jugosloveni, Vucic nije Tito. Niti je danasnji Beogradski fakultet ono isto sto je bio za vreme Tita. Zivimo u drugom vremenu i drugim mogucnostima pa nema smisla praviti poredjenja sa vrednostima iz proslih vremena. Bilo pa proslo. Tito je bio jedinstvena politicka licnost za ono vrema a u danasnjem vremenu bi bio kommletna propast. Isto onako kao sto je Cercil bio izvanredan ratni politicar u vreme rata ali je je bio prava propast u vremenu mira.
Раде Ковачевић
Bruno Smole@Kikic Darko@То што је Броз прагматично балансирао између два војно-политичка блока у току Хладног рата не чини га најбољим државником свога доба ( не може да се мери са Гандијем, Брантом или Палмеом, на пример), нити би неки његови успеси, као што је углед Југославије у Покрету несврстаних, могли да послуже као парадигма за данашњу спољну и унутрашњу политику Србије, јер је чувени покрет своју снагу црпео из војно-блоковске поделе света. Неосновано је тврдити да су за пропаст Југославије одговорни само политичари који су владали Југославијом после Броза, јер је за крхки институционални склоп Југославије, због чега је Југославија и пропала, најодговорнији управо Броз, будући да је поседовао уставни капацитет и ауторитет да у Југославији уради, као што је и сам рекао ( на пример када је усвојен Устав СФРЈ из 1974.), шта хоће и како хоће. Наивно је и данас залагати се за политику „ и после Тита-Тито,“ јер је титоизам нанео велику штету историјском развоју Србије.
Раде Ковачевић
Tasa@Броз је створио политички систем СФРЈ који није имао уставни потенцијал да се одржи и после његовог природног одласка. Броз је створио политички систем чије јединство није могло да се одржи као нешто што се само по себи разуме, већ само путем његове аутократске и активно пресудитељске политичке улоге.Зато је он и најодговорнији за крах тог система после његовог нестанка са политичке позорнице друштва и природне сцене живота. Вештачки изграђиван Брозов култ, омогућио је стварање таквог политичког сустема у коме уистину слободна јавна расправа, ни о том систему, није постојала, иако је она масовним једностраначким, тзв. друштвено-политичким организацијама била импровизована и симулирана. С тога, о томе колико је Југославија стварно вредела, најупечатљивије говори начин на који је Југославија завршила. Привидна Брозова међународна популарност проистекла је из војно-блоковске поделе света, што је само подхранило његово политичко самољубље, које га није могло уздићи до статуса велик
Препоручујем 5
Tasa
Iritirajuce je vase negiranje svega sto su SFRJ i Tito znacii i predstavljali u svetu politike. Zahvaljujuci Titu Jugoslavija je izgledala veca i znacajnija, nego sto je stvarno bila. Porediti Tita sa Gandiejm, Brantom ili Palmeom neumesno je .Gandi je visoko moralan, ali ne i stejtman. Brant je u Varsavskom getu klekao na kolena i molio oprostaj za zlocine njegovog naroda,ali je Smit daleko uspesniji. Socijalista Palme, skroman covek, nije imao ugled i Titovu harizmu. Nisu samo Nesvrstani respektovali Tita. U prepisci sa americkim predsednicima, ovi ga oslovljavaju sa “Dragi predsednice”. Oni od njega traze misljenje o mnogim kljucnim dogadjajima. Predsednik DZonson poslao je u Beograd Avrila Harimana, diplomatu velikog ugleda da moli Tita da posreduje u pregovorima sa Vijetkongom. Da je Tito imao veliki ugled u svetu svedoci broj drzavnika, predsednika vlada, krunisanih glava, koji su dosli da se poklone njegovim senima. U politici ‘last respect’pokazuje koliko je neko postovan.
Препоручујем 8
Bruno Smole
Petro-Pop Stefanija. Tito nije glumio svetskog Cara, vec bio Svetski Car. Medjutim, njegovu Carevinu su upropastili "ludaci" posle njega,,,posle 10 godina od njegove smrti. Mislite svojom glavom Petre.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља