четвртак, 26.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:21
У 2018. ОБЕЛЕЖИЋЕМО МНОГЕ ГОДИШЊИЦЕ

Месеци пуни историје

Стогодишњица пробоја Солунског фронта, завршетка Првог светског рата и стварања Југославије, 70 година од усвајања Резолуције Информбироа, пола века од великих студентских демонстрација...
Аутор: Јован Гајићсреда, 03.01.2018. у 22:00
Уједињење у заједничку државу СХС 1. децембра 1918. године (Фото Музеј града Београда)

Стогодишњица пробоја Солунског фронта, завршетка Првог светског рата и стварања Југославије, 70 година од усвајања Резолуције Информбироа, пола века од великих студентских демонстрација... само су неки од догађаја који ће бити обележени ове године

Прокламација регента Александра Карађорђевића којом је у Београду, 1. децембра 1918. године, проглашено стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, која ће нешто касније променити име у Краљевина Југославија, гласила је овако:

„Примајући то саопштење уверен сам да овим чином испуњавам своју владарску дужност, јер њиме само приводим коначно у дело оно што су најбољи синови наше крви, све три вере, сва три имена, са обе стране Дунава, Саве и Дрине почели припремати још за владе блажене успомене мога деде краља Александра и кнеза Михаила, оно што одговара жељама и погледима мога народа, те у име Њ. В. Краља Петра проглашавам уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба Хрвата и Словенаца”.

Пре тачно сто година, после Великог рата у којем је Србија поднела огромне жртве, после дуготрајних и на моменте тешких преговора, створена је југословенска држава, што се сматра једним од најважнијих догађаја у новијој историји нашег народа. Овај догађај обележио је читав један век, а о сврсисходности и оправданости стварања Југославије и последицама које је по наш народ оно имало, у јавности су и данас супротстављена гледишта.

Када је о реализацији идеје југословенства реч, једно је неоспорно – нова, 2018. година биће „јубиларна”, јер се управо ове године навршава век од оснивања „прве” Југославије. И не само то. Ове године, а нарочито у њеној другој половини, навршавају се и друге годишњице судбоносне за историју нашег народа. Тако се, осим века од настанка Југославије, у 2018. навршавају и стогодишњица завршетка Првог светског рата, седамдесетогодишњица усвајања Резолуције Информбироа (сукоба Тито-Стаљин), педесетогодишњица великих студентских демонстрација, одржаних 1968, тридесет година од почетка „антибирократске револуције”, која је по многима била увод у догађаје који су довели до распада Југославије, као и друге важне годишњице. Коначно, 2018. године навршиће се и четврт века од чувене хиперинфлације из 1993, која је оборила све дотадашње рекорде. Зато ће нова 2018, као ретко која година до сада, бити пуна различитих јубилеја.

Први од догађаја које ћемо имати прилике да обележимо биће пола века од великих студентских демонстрација, одржаних у Београду јуна 1968. године. Ове демонстрације биле су само једна од студентских побуна, одржаних широм Европе, којима је беби-бум генерација (они који су рођени после Другог светског рата ) исказала дубоко незадовољство стањем у тадашњем друштву. Студентски протест у Београду трајао је од 2. до 10. јуна 1968, а кулминацију је достигао 3. јуна, када је дошло до чувеног сукоба између студената и полиције код надвожњака на Новом Београду (у близини данашњег „Ју-бизнис центра”).

После овог сукоба универзитет је престао са радом, а студенти су се затворили на факултете и зграду ректората где су они, али и њихови професори, глумци, писци, научници... у својим и данас чувеним говорима изражавали незадовољство стањем у тадашњем друштву. Тражило се укидање све већих социјалних разлика, смањење бирократије и незапослености, демократизација и веће отварање друштва, бољи положај студената, реформа универзитета.... Једна од главних парола, од којих су многе и данас актуелне, била је „Доле црвена буржоазија”. Мада је протест окончан после Титовог обраћања јавности 9. јуна, после којег је мање-више све остало по старом, ове демонстрације имале су дубоке последице, тако да и данас многи с поносом истичу да су били „шездесетосмаши”.

Други јубилеј очекује нас за Видовдан, само што ће, уместо атентата и сећања на Косовски бој, 28. јуна ове године посебно бити обележена и седамдесетогодишњица усвајања „Резолуције информбироа”. Овај документ, усвојен на другом заседању Комунистичког информационог бироа, одржаном у Букурешту од 20. до 28. јуна 1948 године, чији је званичан назив „Резолуција о стању у КПЈ”, представљао је почетак отвореног сукоба између Тита и Стаљина, односно између југословенских и комуниста Совјетског Савеза и осталих земаља источног блока. Сукоб, који је трајао од 1948. до Стаљинове смрти 1953. године, за последицу је имао економску и војну блокаду Југославије од стране осталих земаља комунистичког блока, али и приближавање Југославије западним државама, пре свих САД и Великој Британији, који су у њој видели пожељног и добродошлог дисидента. Током овог сукоба око 15 одсто југословенских комуниста определило се за Стаљина, тако да је током ове кризе више од 170.000 људи приведено на „информационе разговоре”, а око 16.000 њих завршило је на Голом отоку.

Почетком јула навршиће се и 30 година од почетка тзв. антибирократске револуције, односно од протеста одржаних широм Србије и Црне Горе. Повод за ове протесте, који су почели у Новом Саду, било је незадовољство грађана ситуацијом на Косову и Метохији и уставним положајем Србије, али су, по многима, они довели и до учвршћивања власти Слободана Милошевића и били повод за његов обрачун са политичким противницима. Неке од последица ових догађаја биле су смена покрајинског руководства у Војводини, долазак на власт новог руководства у Црној Гори, али и усвајање уставних амандмана СР Србије, који су омогућили да републичка власт успостави контролу над целом територијом Србије, што уставом из 1974. године није било омогућено. О свим овим догађајима, на основу расположиве грађе, историјска наука тек треба да каже мишљење.

Коначно, крајем ове године биће обележена и стогодишњица завршетка Првог светског рата, највећег и најсуровијег војног сукоба који је свет до тада видео. Први светски рат завршен је 11. новембра 1918, када су представници немачке армије у Компјењској шуми крај Париза потписали примирје (тај догађај и данас се широм света обележава као Дан примирја), а војни пораз Централних сила почео је септембра те године, када је српска војска, заједно са својим савезницима, извршила пробој Солунског фронта, после којег је у силовитом јуришу ослободила Србију, Црну Гору и делове Аустроугарске у којима су живели Срби, Хрвати и Словенци. Тако је мала Србија дала огроман допринос завршетку овог рата (који је и почео на нашим просторима, нападом Аустроугарске на Србију, 28. јула 1914), али су њена блистава војничка победа и остварење ратних циљева (међу којима је било и стварање Југославије) плаћени огромним жртвама и великим разарањима, од којих се наша земља никад није опоравила.

Тако нас ове године очекују многе годишњице. Оне морају бити повод да одамо пошту свима који су дали животе за своје идеале и да још једном, са одговарајуће дистанце, анализирамо поједине догађаје и њихове актере, али и да из њих извучемо поуке, како нам се грешке из прошлости не би поновиле.


Коментари9
4c62a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic
Rezolucija informbiroa. Secam se ti gladnih godia .U menzi smo umesto samuna jeli zutu proju , tvrdu kao kamen i Trumanova jaja. Bilo je to samo zato da bi Tito ostao na vlasti. O tome se nije smelo govoriti.
Леон Давидович
Не може се рећи да краљ није имао најбоље намере. Изгледало је сасвим природно ујединити се са народом који говори исти језил ( изузев Словенаца и Македонаца) има углавном исто порекло, живе измешани на великом делу територије, а исто тако Срби су веома бројни на великим просторима. Природно ништа није сметало тим народима да живе заједно. Да краљ није био добронамеран он је као победник могао применити сасвим друге методе, али он их није применио већ је показао највећу толеранцију. Међутим идеологије зла које су већ постојале код тих народа постале су веома активне и у време окупације од стране сила Осовине те идеологије ће довести до геноцида над Србима. Тврдити да су Срби страдали само због Југославије није уверљиво. До Првог светског рата није постојала Ју. али су Срби све једно страдали у 1. светском рату. Страдање Срба резултат је напада непријатељских спољних сила и непријатељских идеологија народа у окружењу, а то би се вероватно догодило и да није било Југославије
Леон Давидович
@ Milko Takvima zatrovanim mržnjom kao što je Milko ne odgovara se.Otkrivaju nam samo tko su i što su.
Препоручујем 0
Milko
@Leon - Pokušajte koristiti isti termin za iste događaje : ili ste nas vi i Trojni pakt okupirali ili ste nas pak vi i Trojni pakt oslobodili. Odlučite se.
Препоручујем 0
Anabela
Nasi ambiciozni i u isto vreme naivni kralj i politicari koji su nas ujedinili sa "bracom" i tako skoro izgubuli zlatnu pobedu naseg duha i naseg oruzja.
milan ristic
Pa da Neand tovje nepoznavanje i neukost ravna je nivou kulture u srbiji, pitanje kakve veze ima solun sa makedonskim frontom, je isto toliko arogantno kako i glupo. Zbog toga sto te ne interesuje sveska istorija i knjige ostaces nepismen celog zivota. Prvo procitaj malo sire pa onda vadi zakljucke to je pravilo da bi shvatio istoriju i spreciti greske u buduce, ali s obzirom na trend u Srbiji vrlo tesko, sledeci put Beogradski Pasalik na zalost
Ненад Рајковић
Само ти знаш шта си хтео овде да напишеш, а и у првом јављању, Бога ми. Од Солуна на север, све грчко има у имену Macedonia, тако да сам ја хтео да ти повежем зашто га неко зове Солунски а неко Македонски. Није сигурно Македонски због БЈРМ.
Препоручујем 5
Ненад Рајковић
Имамо, дакле, ми сељаци, ексклузивно право, јелте, као победник у Великом рату, да фронт који пробисмо малтене сами, назовемо како хоћемо. Систем је чудо па тако и репресија система, где, нпр. ако се изјасниш Србином, не можеш бити, нпр. заменик јавног тужиоца. А ти Миламе Ристићу, требао би да знаш шта је Македонија и откуд онда име Македонски фронт у страним уџбеницима историје и књигама које нас ама баш уопште не занимају и какве су везе те Македоније и Солуна. Поздрав

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља