четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:03
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Генерација Z

Типични припадник стварни свет замењује дигиталним, а родитељски дом схвата као неку врсту тврђаве која је сигурно и удобно место, избегавајући сваки излазак
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 08.01.2018. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Након генерације Y (ипсилон) или „миленијалаца”, који су рођени у периоду од 1980. до средине деведесетих, дошла је генерација Z (зет), која обухвата рођене од средине деведесетих до данас. Најстарији припадници генерације Z су данас на почетку својих двадесетих година. Појам генерација је дефинисан веома широко и обухвата само неке доминантне трендове и карактеристике, тако да не описује све своје припаднике. Упркос томе, проучавање генерација може бити веома корисно, нарочито када упозорава на неке забрињавајуће податке.

Веома јасну слику особина припадника генерације Z у САД је донело најновије истраживање Џин Твенги, професора психологије из Сан Дијега, које је изложила у својој књизи „иГен” (ајџин енглески изговор за „иГен”, скраћеницу за интернет генерацију). Иста ауторка је претходно проучавала генерацију Y и своје истраживање објавила у књизи „Генерација Ја”. Укратко, док су особине припадника генерације Y углавном резултат „размажујућег” родитељског васпитног стила, припадници генерације Z имају особине које су резултат „презаштићујућег” васпитног стила.

Опасност изван породичног дома

За разлику од претходних „миленијалаца” из генерације Y, који су изразито самопоуздани и који имају веома високо мишљење о себи иако га не могу оправдати постигнућима у реалном свету, припадници генерације Z имају ниско самопоштовање и самопоуздање и живе у симбиотском односу са својим родитељима.

Оно што повезује типичног припадника генерације Z или „ајџина” и њихове родитеље јесте уверење да је свет изван породичног дома веома опасан. Зато се родитељски дом схвата као нека врста тврђаве која је сигурно и удобно место. Избегавају сваки излазак у свет јер га повезују са нежељеним ризиком. Како типичном представнику ове генерације недостају социјалне вештине, он се изван свог дома у контакту са вршњацима осећа непријатно и угрожено због чега не жели да напусти сигурност и удобност свог дома. Ако излази, често то чини заједно са родитељима.

С обзиром на ове околности, типичан „ајџин” не жели да одрасте. Незаинтересован је за оне активности које воде ка самосталности, преузимању одговорности и одраслости. Због тога је њихов емоционални и социјални развој успорен, у просеку око три године у односу на претходне генерације. Тако, типичан петнаестогодишњак је на нивоу од 12 година, а осамнаестогодишњак је на нивоу од 15 година. Код њих адолесценција почиње тек у двадесетим годинама.

С обзиром на то да „ајџенер” не жели да одрасте, код њега изостаје тинејџерска побуна против родитељског ауторитета која је у својој основи покушај младе особе да се „ослободи” од родитељске власти и постигне самосталност.

Главна особина типичног „ајџенера” јесте у томе што је стварни свет заменио дигиталним светом. Он практично све слободно време проводи за екраном, и то првенствено свог „паметног телефона”. Тако, на пример, ученик четвртог разреда средње школе у просеку троши преко два сата у слању порука преко телефона, два сата је на интернету, сат и по игра игрице и пола сата проводи у видео-ћаскању, што чини шест сати дневно.

Твенги је нашла веома снажну корелацију између степена задовољства животом и времена проведеног за екранима: што више времена проводе у дигиталном свету то су несрећнији, а што више времена проводе у комуникацији „очи у очи” са стварним људима, то су срећнији. Закључак је да су припадници генерације Z значајно несрећнији од припадника претходних генерација.

Дигиталне границе

Поред тога, припаднике ове генерације муче веома изражена осећања усамљености, стрепње, стида и депресивности. У складу са тим, примећено је да је код њих изразито повећана депресивност, али и склоност самоубиствима.

Шта из истраживања Џин Твенги могу научити наши родитељи? На првом месту је то да не смеју дозволити својој деци да стварни свет замене дигиталним светом. Да би се дете правилно развијало, оно мора бити активно у стварном свету изван породичног дома. Рецепт је једноставан: поставите им „дигиталне границе” од 90 минута дневно, контролишите употребу мобилног и терајте их у спољашњи свет.


Коментари4
c0cb8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetlana Nikolić
Kao X roditelj pripadnika i Y i Z generacije moram primetiti sledeće: VOLIM IH I VASPITAVAM ISTOM LJUBAVLJU I PAŽNJOM! Ponosna sam na upornost i realne procene Y ćerke, dirnuta sam empatijom i snagom emocija Z sina... Dvoje potpuno različite dece odgajila sam na isti način, u istoj sobi, u istom gradu. Razlikuje se samo količina i kvalitet prisutne tehnologije u našim životima. Moji strahovi su izvor moje potrebe da ih zaštitim, ali i potiču iz one slabe kontrolisanosti, karakteristične za moju generaciju. Teško je naći PRAVU MERU i u korišćenju pametne tehnologije, i u pokušajima da se uplićete u tok života svoje dece. Verujem da se lični primer (do sada) pokazao kao najbolji učitelj!
Marija Pržić
Dolazim do saznanja, od starijih poznanika koji imaju decu u osnovnoj da je doslo vreme da decu za kaznu izbacuju u dvoriste da bi se igrala loptom sa drugom decom, ja sam rasla u vremenu kada je kazna bila da sedim kuci i ne mogu napolje.
Вукица
„Слабо контролисана“ Х, „размажена“ Y, „презаштићена“ Z генерација... Деца нам, полако, али сигурно, удаљавајући се од родитеља, вршњака, па и од самих себе, губе све оне особине и способности, које су људском роду омогућиле да опстане до дана данашњег. Ако, неким чудом, врло брзо не дође до потпуног преокрета, бојим се да ће и кратки грчки алфабет, којим се нови нараштаји именују, остати неискоришћен до краја.
S. Terzic
Snazna, mudra i finkcionalna formula i poruka ovog sve boljeg i altuelnijeg autora upucena svim roditeljima ovog virtuelnog digitalnog vremena glasi: "Postavite deci 'digitalne granice' od 90 minuta dnevno, kontrolisite upotrebu mobilnog, i terajte ih u spoljasnji svet".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља